Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 14 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za isplatu duga koji je trajao 14 godina. Sud je utvrdio da je do odugovlačenja došlo zbog neefikasnosti sudova i dosudio naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Katarina Manojlović Andrić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Prodanović iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Prodanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1167/06 (stari broj P. 4876/96), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Prodanović iz Novog Sada je 10. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Milana Kozom ore, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1167/06 (stari broj P. 4876/96).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 23. avgusta 1996. godine Zadruga radnika univerziteta u Novom Sadu "Tehničar" podnela tužbu protiv nje kao tužene radi isplate duga; da je prvostepenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4876/96 od 25. novembra 2003. godine delimično usvojen tužbeni zahtev , pa je tužena obavezana da tužiocu da isplati određeni novčani iznos, dok je preostali deo tužbenog zahteva odbijen kao neosnovan; da su rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4156/04 od 1. februara 2004. godine usvojene žalbe obe stranke, prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da su novom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1167/06 od 12. maja 2008. godine odbijeni primarni i eventualni tužbeni zahtevi; da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.1833/10 od 23. juna 2010. godine žalba tužioca delimično usvojena i prvostepena presuda je preinačena, da joj je takvim postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer predmet nije bio složen a postupak je trajao 14 godina. Traži i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava , uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1167/06 (stari broj P. 4876/96), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“ je 23. avgusta 1996. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv podnositeljke ustavne žalbe, kao i tuženih R.P. i M.K, radi isplate duga. Tužba je preinačena 21. januara 2002. godine povećanjem tužbenog zahteva.

Prvo ročište za glavnu raspravu je bilo zakazano za 15. maj 2001. godine i na tom ročištu je obustavljen postupak u odnosu na tužene R.P. i M.K. jer je tužilac u odnosu na njih povukao tužbu.

Zatim su dalje bila održana dva ročišta , na kojima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke, dok pet ročišta nisu održana iz procesnih razloga.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4876/96 od 25. novembra 2003. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je tužena obavezana da tužiocu na ime duga isplati iznos od 199.811,05 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove parničnog postup ka dok je preostali deo tužbenog zahteva preko dosuđenog odbijen kao neosnovan.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4156/04 od 1. februara 2006. godine žalbe tužioca i tužene su usvojene, prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka predmet je dobio broj P. 1167/06. Pred prvostepenim sudom pet ročišta nije održano iz procesnih razloga, zatim je sedam meseci trajao zastoj postupka do okončanja postupka pred Vrhovnim su dom Srbije radi rešavanja spornog pitanja, dok je održano tri ročišta na kojima su izvedeni dokazi veštačenjem kao i dopunskim veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke.

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1167/06 od 12. maja 2008. godine primarni i eventualni tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan i tužilac je obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1833/10 od 23. juna 2010. godine žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1167/06 od 12. maja 2008. godine je preinačena, tako što je tužena obavezana da tužiocu isplati iznos od 75.934,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom a u preostalom pobijanom odbijajućem delu žalba je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 22. februara 2005. godine, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen 10 godin a, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe 23. avgusta 1996. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u vakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da predmetni postupak nije okončan u razumnom roku, čemu je prvenstveno doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog i drugostepenog suda. Naime, od podnošenja tužbe do pravnosnažnog okončanja postupka prošlo je 14 godina što je nerazumno dug period trajanja parničnog postupka kako po praksi Ustavnog suda tako i po kriterijumima i praksi međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Od podnošenja tužbe do prvog ročišta za glavnu raspravu je proteklo skoro pet godina, a do donošenja prve prvostepene presude prošlo je sedam godina, drugostepeni sud je odlučio posle dve i po godine, nova prvostepena presuda je doneta posle dve godine, da bi drugostepeni sud okončao postupak posle dve godine. Takođe, u periodu od sedam godina do donošenja prve prvostepene presude nije održano pet ročišta, i to bez krivice podnositeljke, dok su samo dva ročišta održana.

Dalje, u nastavku postupka pred prvostepenim sudom nakon ukidanja prvostepene presude, ponovo su vremenskim razmaci između ročišta bili dugi i pet ročišta nije održano bez krivice podnositeljke dok je samo tri ročišta održano.

Po oceni Ustavnog suda, predmet spora nije bio posebno složen da bi predmetni parnični postupak trajao 14 godina . Podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka jer se uredno odazivala pozivima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom r oku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vodio u predmetu P. 1167/06 (stari broj P.4876/96), te je usvojio ustavnu žalbu, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 700 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i značaj predmeta spora za podnositeljku . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu koji je određen ostvar eno pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9), Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević