Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu radnice, nalazeći da se navodima žalbe ne ukazuje na povredu ustavnih prava, već se izražava nezadovoljstvo ishodom parničnog postupka i tumačenjem odredaba ugovora o prodaji društvenog kapitala od strane redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Novaković iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Novaković izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1095/10 od 26. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Novaković iz Sremske Mitrovice je 10. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Zorice Cundre, advokata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1095/10 od 26. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Apelacioni sud u Novom Sadu ''pogrešnim tumačenjem odredbi člana 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije... povredio napred navedena ustavom zajemčena prava'' podnositeljke ustavne žalbe .

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici vođen parnični postupak u predmetu P1. 309/07, protiv tuženog RTC ''Luka Leget'' a.d. iz Sremske Mitrovice, radi isplate. Presudom tog suda P1. 309/07 od 4. juna 2009. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj plati iznos od 626.580,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1. septembra 2004. godine pa do isplate, kao i zahtev za oslobađanje od plaćanja sudske takse i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1095/10 od 26. maja 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena prvostepena presuda. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da je sud, polazeći od odredaba člana 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 19. juna 2003. godine i člana 99. Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na tumačenje spornih odredaba ugovora, a imajući u vidu da je tužilji prestao radni odnos 26. avgusta 2004. godine, utvrdio da tužilja nema pravo da traži iznos od 36 bruto zarada, jer joj je radni odnos prestao nakon isteka roka od godinu dana od dana zaključenja navedenog ugovora.

4. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenom presudom povređeni Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Naime, podnositeljka ustavne žalbe nije navela argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede navedenih Ustavom garantovanih prava, jer se suština navoda podnositeljke odnosi na pogrešno tumačenje odredaba ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije zaključenog između Agencije za privatizaciju i kupca - konzorcijuma čiji je predstavnik Z.P.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Apelacioni sud u Novom Sadu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Takođe, podnositeljka ustavne žalbe nije iznela ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, niti je dostavila dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnositeljke ustavne žalbe, osim što je nezadovoljna ishodom konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti