Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu, utvrdivši da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je izrazio nezadovoljstvo ishodom spora i tumačenjem odredbi ugovora o prodaji društvenog kapitala.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Đure Rukavine iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Đure Rukavine izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 588/10 od 28. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Đuro Rukavina iz Sremske Mitrovice je 10. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Zorice Cundre, advokata iz Sremske Mitrovice, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 588/10 od 28. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Apelacioni sud u Novom Sadu ''pogrešnim tumačenjem odredbi člana 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije... povredio napred navedena ustavom zajemčena prava'' podnosioca ustavne žalbe .

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici vođen parnični postupak u predmetu P1. 338/07, protiv tuženog RTC ''Luka Leget'' a.d. iz Sremske Mitrovice, radi isplate. Presudom tog suda P1. 338/07 od 5. juna 2007. godine odlučeno je sledeće: stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 433.921,20 dinara, sa zakonskom kamatom i da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 50.715,95 dinara; stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu preko dosuđenih 433.921,20 dinara do traženih 537.413,70 dinara; stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 1. septembra 2004. godine do 1. oktobra 2004. godine; stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za tražene troškove postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 588/10 od 28. juna 2010. godine je odlučeno: stavom prvim izreke odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i prvostepena presuda u delu u kome je tužbeni zahtev odbijen je potvrđena; stavom drugim izreke delimično je usvojena žalba tuženog i prvostepena presuda u delu u kome je tužbeni zahtev usvojen je preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da isplati iznos od 433.921, 20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. oktobra 2004. godine do isplate, te da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 50.715,95 dinara, a u preostalom delu kojim je odbijen zahtev tuženog za troškove prvostepenog postupka ta presuda je potvrđena. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da je sud, polazeći od odredaba člana 6.3.5. ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije od 19. juna 2003. godine i člana 99. Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na tumačenje spornih odredaba ugovora, a imajući u vidu da je tužiocu prestao radni odnos 26. avgusta 2004. godine, utvrdio da tužilac nema pravo da traži iznos od 36 bruto zarada, jer mu je radni odnos prestao nakon isteka roka od godinu dana od dana zaključenja navedenog ugovora;

4. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenom presudom povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede navedenih Ustavom garantovanih prava, jer se suština navoda podnosioca odnosi na pogrešno tumačenje odredbi ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije zaključenog između Agencije za privatizaciju i kupca- konzorcijuma čiji je predstavnik Z.P.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju prava zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da je Apelacioni sud u Novom Sadu dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, niti je dostavio dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, osim što je nezadovoljan ishodom konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti