Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu Ljupča Zarkova i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko pet godina. Naloženo je hitno okončanje postupka, uz stav da restrukturiranje dužnika ne sprečava naplatu potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljupča Zarkova iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 20 13. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljupča Zarkova i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 605/08 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljupčo Zarkov iz Bosilegrada je 10. avgusta 2010. godine podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 605/08.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je Opštinski sud u Vranju doneo 24. marta 2008. godine rešenje o izvršenju, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 44/07 od 30. maja 2007. godine. Dalje je naveo da izvršenje nije sprovedeno do podnošenja ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Takođe je naveo da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, jer mu je uskraćeno pravo da u izvršnom postupku namiri svoje po traživanje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu njegovih navedenih Ustavom zajemčenih prava i naloži nadležnim orga nima da sprovedu izvršenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 605/08 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. marta 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Holding kompanija Pamučni kombinat „JUMKO“ a.d. Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 44/07 od 30. maja 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu isplati odgovarajuće novčane iznose na ime neisplaćene minimalne zarade i naknade za topli obrok za period od 1. januara do 7. juna 2004. godine , naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2004. godine, kao i da uplati Republičkom fondu PIO doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca . Predložio je da se izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Vranju je 24. marta 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 605/08, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 6.392,00 dinara.

Opštinski sud u Vranju je 18. septembra 2008. godine dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Narodna banka Srbije je dop isom od 12. februara 2013. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da je rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 605/08 od 24. marta 2008. godine primljeno u Odseku za prijem osnova i naloga prinudne naplate 18. septembra 2008. godine; da rešenje nije izvršeno zbog nedostatka sredstava i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika; da je postupak sprovođenja prinudne naplate prekinut na osnovu odluke o restruktuiranju izvršnog dužnika broj 10-26/11-324/02 od 10. januara 2011. godine; da od strane nadležnog suda, a saglasno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine i članu 9. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nije dostavljen Narodnoj banci Srbije nalog u formi zaključka ili rešenja da se sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava zajemčena je jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne mož e odreći.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) propisano je : da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa , a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku (član 9. st. 5. i 6. ).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, izmenjena je odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, koja sada glasi: od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 18. marta 2008. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Vranju.

Kada je reč o dužini trajanja izršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje pet godina i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca , Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ispitujući složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio usložnjen usled činjenice da je u vreme kada je rešenje o izvršenju bilo dostavljeno Narodnoj banci Srbije , radi sprovođenja izvršenja, račun izvršnog dužnika bio u blokadi, te izvršenje nije moglo da se sprovede plenidbom novčanih sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da je pravna stvar bila od izuzetnog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade i druga primanja podnosioca ustavne žalbe po osnovu radnog odnosa kod posl odavca, kao i na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustav ni sud je ocenio da podnosilac, kao izvršni poverilac u izvršnom postupku, nije doprineo produžavanju postupka.

Ocenjujući postupanje suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da izvršni sud nije delotvorno preduzimao radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se izvršni postupak okončao u razumnom roku. Naime, izvršni sud je u postupku izvršenja dužan da postupa hitno. Hitnost postupka podrazumeva brzo i efikasno donošenje odgovarajućih odluka, odnosno preduzimanje drugih radnji kojima se postupak izvršenja sprovodi i okončava. U konkretnom slučaju, izvršni sud je dostavio rešenje o izvršenju Narodnoj banci Srbije, radi sprovođenja izvršenja, tek nakon skoro šest meseci od donošenja rešenja o izvršenju.

Ustavni sud nalazi da je prilikom ocenjivanja da li je izvršni postupak sproveden i okončan u razumnom roku, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može značajno uticati na njegovu dužinu trajanja. Ustavni sud naglašava da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi bitno postupanje Narodne banke Srbije, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje izvršenja prinudnom naplatom potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije koji je dostavljen Ustavnom sudu, račun izvršnog dužnika bio je u blokadi u vreme prijema rešenja o izvršenju, te izvršenje tada nije moglo da se sprovede. Međutim, iz izveštaja Narodne banke Srbije ne proizlazi da je račun izvršnog dužnika bio u blokadi nakon 24. februara 2011. godine, kada je Vrhovni kasacioni sud zauzeo načelno pravno shvatanje da se neće prekidati izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati. Ustavni sud stoga nalazi da je Narodna banka Srbije bila dužna da nakon 24. februara 2011. godine pokuša da sprovede rešenje o izvršenju sa računa izvršnog dužnika i bez naloga izvršnog suda. Ovo posebno , jer, u konkretnom slučaju , izvršn i sud nije prekinuo postupak izvršenja nakon donošenja odluke o restrukturiranju izvršnog dužnika.

Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.) . Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postu pke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama upravljenim prema dužniku, subjektu privatizacije u restrukturiranju . Pri tome, Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , s obzirom na to da su pr edmet izvršenja neizmirene zarade podnosioca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je u periodu od pet godina onemogućen da mirno uživa svoj u imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosioca u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga , u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U vezi sa iznetim, a s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 44/07 od 30. maja 2007. godine nije izvršena ni nakon pet godina od podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 605/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

S obzirom na to da podnosilac usta vne žalbe nije dostavio dokaze o nejednakom postupanju nadležnih organa u istim činje ničnim i pravnim situacijama, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja podnosioca da mu je uskraćeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da podnosilac u ustavnoj žalbi nije postavio zahtev za naknadu štete, Ustavni sud nalazi da je objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u konkretnom slučaju, jedini način da se podnosiocu ustavne žalbe pruži pravično zadovoljenje za učinjenu povredu prava, te je, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević