Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao osam godina i deset meseci. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja parničnog suda, uključujući period neaktivnosti duži od dve godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3769/2011
19.09.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Jović i Jadranke Koncoš, obe iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gordane Jović i Jadranke Koncoš i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P.1 17/10 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljkama ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gordana Jović i Jadranka Koncoš, obe iz Sombora, podnele su 10. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu P.1 17/10.

Podnositeljke su u ustavnoj žalbi istakle zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Somboru P. 1 17/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljke ustavne žalbe, kao tužilje, su 13. februara 2004. godine podnele Opštinskom sudu u Somboru tužbu protiv tuženog FABRIKE AKUMULATORA SOMBOR A.D, kojom su tražile da sud poništi rešenja tuženog od 9. februara 2004. godine o otkazu ugovora o radu tužiljama, te da obaveže tuženog da tužilje vrati na njihovo ranije radno mesto, ili na druge odgovarajuće poslove. Povodom ove tužbe formiran je predmet P.1 63/04.

Do zaključenja glavne rasprave zakazano je 14 ročišta od kojih jedno nije održano (zakazano za 27. maj 2008. godine), na zahtev tužilja. U periodu od 12. januara 2006. godine do 15. aprila 2008. godine nije zakazano ni jedno ročište.

Opštinski sud u Somboru je 3. marta 2009. godine zaključio glavnu raspravu u ovom predmetu i istog dana doneo presudu P.1 63/04, kojom je usvojio tužbene zahteve tužilja. Rešenjem Okružnog suda u Somboru Gž. I 906/09 od 6. avgusta 2009. godine, označena prvostepena presuda je ukinuta u postupku po žalbi tuženog, te je predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, u kome je predmet dobio broj P.1 408/09, Opštinski sud u Somboru je zakazao tri ročišta. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Somboru, a predmet je dobio broj P.1 17/10. Do zaključenja glavne rasprave zakazano je još osam ročišta, od kojih dva nisu održana.

Osnovni suda u Somboru je, nakon što je zaključio glavnu raspravu, doneo presudu P.1 17/10 od 27. maja 2011. godine, kojom je, između ostalog, usvojio tužbeni zahtev tužilja. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.I 2145/11 od 14. marta 2012. godine odbijena je žalba tuženog, te je potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P.1 17/10 od 27. maja 2011. godine u usvajajućem delu. Tuženi je protiv ove drugostepene presude izjavio reviziju, koja je, presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. II 753/12 od 12. decembra 2012. godine odbijena kao neosnovana.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe, 13. februara 2004. godine, Opštinskom sudu u Somboru, pa do njegovog okončanja, donošenjem revizijske presude od 12. decembra 2012. godine, trajao osam godina i deset meseci.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka samo po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je prvostepeni postupak ukupno trajao više od šest i po godina, u kom periodu parnični sud više od dve godine nije zakazao ni jedno ročište.

Prema oceni Ustavnog suda, ovakvo postupanje organa koji vode postupak, posebno u situaciji kada je, kao u konkretnom slučaju, taj postupak hitne prirode i od velikog značaja za podnositeljke, je nedopustivo.

Pri svojoj oceni Ustavni sud je imao u vidu i da podnositeljke ustavne žalbe nisu doprinele navedenoj dužini trajanja osporenog postupaka. Naime, one su se redovno odazivale pozivima suda i nisu preduzimale druge radnje usmerene na odugovlačenje postupka, osim što jedno ročište nije održano na njihov zahtev.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem parničnog suda u označenom postupku podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti