Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Povreda se odnosi na nezakonit prestanak službe u Vojsci, jer nije ispitana mogućnost raspoređivanja na drugo radno mesto.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. N . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 83-25/2007 od 13. januara 2017. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba S. N . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Nišu u predmetu U. 1384/17 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo S. N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N . iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 8. aprila 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenom presudom pravnosnažno okončan postupak prestanka službe podnositeljke u Vojsci koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-563/2009 od 26. jula 2010. godine; da u ponovnom postupku nisu otklonjene nepravilnosti na koje je ukazao Ustavni sud; da i dalje nije jasno da li je ukinuto formacijsko mesto podnositeljke; da je Komisija u ponovnom postupku utvrđivala da li podnositeljka ispunjava uslove za rad samo na konkretnom formacijskom mestu, a da pri tom nije pribavila izveštaj nadležne organizacione jedinice Ministarstva odbrane o potrebi za rad na bilo kom formacijskom mestu u Vojsci, u skladu sa školskom spremom koju poseduje .

U pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, navedeno je da je postupak u kome je odlučivano o prestanku službe podnositeljke trajao od 28. maja 2007. do 7 . marta 2019. godine i da nije reč o složenom predmetu.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, kao i da poništi osporenu presudu Upravnog suda. Podnositeljka je tražila naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede pomenutih prava u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 83-25/2007 i Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 7253/16 (2007) i U. 1384/17, kao i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje :

3.1. Podnositeljka ustavne žalbe je u periodu od 2001. do 2005. godine bila raspoređena na radnom mestu „samostalni računovođa – operater“ u finansijskoj službi, sa srednjom stručnom spremom, ES 63141, na osnovu rešenja Vojne pošte 3755 Niš int. broj 4019-4/2000 od 22. maja 2001. godine i rešenja Vojne pošte 1410 Niš int. broj 19-137 od 15. maja 2002. godine, u kome je konstatovano da navedeno radno mesto odgovara njenoj stručnoj spremi i zanimanju.

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš int. broj 2-68/05 od 20. aprila 2005. godine podnositeljka je raspoređena na radno mesto „samostalni operater sistema“, sa srednjom stručnom spremom, ES 63202, u 1. Odseku za operativno-logističke poslove, 4. Odeljenja za logistiku B-4 , Komande Kopnenih snaga .

Naredbom komandanta Kopnenih snaga Vojske Srbije broj 5-39/07 od 26. februara 2007. godine obrazovana je Zajednička komisija za utvrđivanje činjenica o statusu civilnih lica na službi u Vojsci Srbije, za garnizon Niš, koje su od uticaja na raspoređivanje i postavljenje, odnosno prestanak službe, shodno članu 143. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, u postupku organizacijsko-mobilizacijskih promena. Zadatak Komisije je bio da predloži postavljenje civilnih lica kojima služba ne prestaje na adekvatna formacijska mesta, kao i da predloži civilna lica kojima mora prestati radni odnos.

Komisija je sačinila Obrazloženje o raspoređivanju i postavljenju na formacijsko mesto civilnog lica i prestanku radnog odnosa civilnog lica, koje sadrži, pored ostalog, predlog lica na radnom mestu: „ samostalni računovođa operater-blagajnik“, ES 63141, srednja stručna sprema (srednja škola odgovarajućeg smera). Za navedeno radno mesto utvrđena je potreba za tri izvršioca – po jedan u Komandi Kopnene vojske, 21. bataljonu veze i 3. bataljonu Vojne policije , pri čemu ima četiri civilna lica. Komisija je ocenila da jedan od izvršilaca, D. E, ima veliki broj izostanaka i kašnjenja na poslu, koristi česta bolovanja, žali se da joj je teško da radi, te samim tim ne zadovoljava na tom radnom mestu, dok je za ostala tri izvršioca – N . R, S . N . ( podnositeljka ustavne žalbe) i P . N, Komisija ocenila da po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za navedeno radno mesto.

Vojna pošta 1097 Niš je civilnim licima, kojima se zbog organizacijsko-mobilizacijskih promena ukidaju radna mesta, omogućila da se izjasne o tome da li u cilju iznalaženja mogućnosti za njihovo raspoređivanje pristaju da budu raspoređeni u garnizonu Niš na radno mesto u skladu sa školskom spremom koju poseduju, na radno mesto sa nižom stručno m spremom od one koju poseduju i na radno mesto u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu mesta stanovanja.

Podnositeljka ustavne žalbe se u pisanoj izjavi od 20. aprila 2007. godine izjasnila da pristaje na raspoređivanje na radno mesto u garnizonu Niš, u skladu sa školskom spremom koju poseduje, kao i na raspoređivanje, u skladu sa školskom spremom koju poseduje, na radno mesto u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu mesta stanovanja, navodeći kao primer Prokuplje.

Rešenjem Vojne pošte 1097 Niš int. broj 6-28/07 od 28. maja 2007. godine utvrđeno je da podnositeljki ustavne žalbe prestaje služba u Vojsci, bez njene saglasnosti, zbog ukidanja radnog mesta, na osnovu člana 143. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, sa danom 13. jul 2007. godine. U tački 2. dispozitiva navedenog rešenja određen je otkazni rok od 30 dana, dok je tačkom 3. podnositeljki priznato pravo na otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, obračunato za jun mesec 2007. godine, kao mesec koji prethodi mesecu prestanka službe u Vojsci. U tački 4. dispozitiva određeno je da pravo na novčanu naknadu i druga prava po osnovu nezaposlenosti podnositeljka ostvaruje u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje nadležnoj prema mestu njenog prebivališta. U obrazloženju navedenog rešenja konstatovano je: da civilnom licu u Vojsci prestaje radni odnos ako se ukida radno mesto ili se smanjuje broj izvršilaca na radnom mestu na kome je ono raspoređeno, saglasno odredbi člana 143. tačka 9) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije; da je na osnovu Odluke o organizacijsko-mobilizacijskim promenama Ministarstva odbrane - Sektora za ljudske resurse - Uprave za organizaciju broj 110-1 od 17. januara 2007. godine ukinuto radno mesto civilnog lica, odnosno smanjen broj izvršilaca u komandi ove vojne pošte; da su odredbama člana 144. stav 2. tač. 1) i 2) ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije bili predviđeni uslovi za ostvarivanje prava na otpremninu civilnog lica kome je prestala služba; da je zbog nepostojanja ponude upražnjenog radnog mesta civilnog lica iz nadležnosti te komande, blagovremeno o tome izveštena Nacionalna služba za zapošljavanje u Nišu.

Rešenjem Vojne pošte 1084 Beograd Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je u tužbi protiv navedenog drugostepenog rešenja istakla da su nepopunjena radna mesta na koja je mogla da se rasporedi postojala u garnizonu Niš i u okolnim gradovima, Aleksincu, Prokuplju i drugim mestima, budući da je dala saglasnost za raspoređivanje i u tim gradovima, a ne samo u vojnoj pošti u kojoj je radila, kao i da nisu pribavljeni dokazi o mogućnosti zasnivanja radnog odnosa u drugoj ustanovi, komandi ili jedinici Vojske i Ministarstva odbrane.

Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine odbijena je tužba podnositeljke radi poništaja navedenog drugostepenog rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je 15. aprila 2009. godine izjavila ustavnu žalbu protiv navedene presude Vrhovnog suda Srbije. Odlukom Ustavnog suda Už-563/2009 od 3. juna 2010. godine, u prvom delu tačke 1. izreke, usvojena je ustavna žalba podnositeljke i utvrđeno da joj je navedenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, u tački 2. izreke, ista presuda poništena i određeno da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke podnetoj protiv drugostepenog rešenja od 25. septembra 2007. godine. Ustavni sud je ocenio da nije jasno da li je do prestanka službe podnositeljke došlo zbog ukidanja radnog mesta ili smanjenja broj izvršilaca na radnom mestu, kao i da nije navedeno iz kojih razloga nisu uvaženi mišljenje i ocena Komisije da tri izvršioca – među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe – po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za predloženo radno mesto, dok četvrti izvršilac te uslove ne ispunjava , a imajući u vidu zadatak zbog koga je Komisija obrazovana. U drugom delu tačke 2. izreke Odluke odbijena je kao neosnovana ustavna žalb a podnositeljke izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Navedena odluka Ustavnog suda je 4. maja 2016. godine dostavljena Upravnom sudu.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je, na sednici održanoj 29. juna 2016. godine, doneo presudu U. 7253/16 (2007), kojom je uvažena tužba podnositeljke i poništeno drugostepeno rešenje od 25. septembra 2007. godine, uz nalog da se otkloni povreda pravila postupka iz člana 199. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku koja se sastoji u tome što obrazloženje drugostepenog rešenja ne sadrži razloge koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu, a ta povreda je bila od značaja za donošenje zakonite odluke u ovoj pravnoj stvari.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu dopunio postupak preko prvostepenog organa – Vojne pošte 1097 Niš (Komanda Kopnene vojske).

Naređenjem Komande Kopnene vojske P. broj 9426-4 od 26. avgusta 2016. godine obrazovana je Komisija koja je imala zadatak da preispita ispravnost i zakonitost postupka prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe.

Konkursna komisija u sastavu Komande Kopnene vojske je sačinila zapisnik o radu u postupku prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe I broj 9426-6 od 29. avgusta 2016. godine. U zapisniku je konstatovano: da je u postupku koji je prethodio donošenju rešenja o prestanku službe od 28. maja 2007. godine ispitana mogućnost raspoređivanja podnositeljke na neko od upražnjenih radnih mesta civilnih lica u garnizonu Niš, u skladu sa stepenom i vrstom školske spreme podnositeljke; da je podnositeljka o navedenoj mogućnosti dala pisanu izjavu od 20. aprila 2007. godine da pristaje da se rasporedi na drugo radno mesto u garnizonu Niš, u skladu sa svojom školskom spremom ili na radno mesto u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu njenog mesta stanovanja; da je prvostepeni organ tada formirao Komisiju koja je radi iznalaženja mogućnosti adekvatnog raspoređivanja podnositeljke uzela u razmatranje formacijsko mesto „samostalni računovođa operater-blagajnik“, ES 63141, SSS, sa tri izvršioca; da je tadašnja Komisija u pisanom obrazloženju pod rednim brojem 7. razmatrala raspoređivanje troje civilnih lica čija se radna mesta ukidaju - podnositeljke ustavne žalbe, Nele Ristić i Pavlinke Nikolić i tom prilikom navela da podnositeljka po svim karakteristikama zadovoljava i ispunjava uslove za raspoređivanje na navedeno upražnjeno formacijsko mesto; da u obrazloženju te komisije ne stoji predlog za postavljanje odgovarajućeg izvršioca; da je ova komisija utvrdila da se na formacijsko mesto „samostalni računovođa operater-blagajnik“, ES 63141, SSS, moglo postaviti lice koje poseduje najmanje završen četvrti stepen ekonomske struke i da su na navedena upražnjena formacijska mesta postavljena sledeća lica: rešenjem Vojne pošte 1097 Niš I broj 6-10/07 od 17. aprila 2007. godine postavljena je Pavlinka Nikolić, sa završenom srednjom ekonomskom školom, sa danom 16. april 2007. godine, u Komandi Kopnene vojske; rešenjem Vojne pošte 5464 Niš P broj 19-177 od 19. maja 2007. godine postavljena je Slobodanka Stanić, sa završenom srednjom ekonomskom školom, sa danom 26. april 2007. godine, u 21. bataljonu veze; rešenjem Vojne pošte 3162 Niš I broj 14-501 od 9. maja 2007. godine postavljena je Nela Ristić, sa završenim ekonomskim fakultetom, sa danom 26. april 2007. godine, u 3. bataljonu Vojne policije; da se na osnovu navedenog nedvosmisleno može zaključiti da su imenovane prilikom raspoređivanja imale odgovarajuću kvalifikaciju u pogledu stepena i vrste stručne spreme, dok je podnositeljka ustavne žalbe imala završenu gimnaziju, te kao takva nije mogla biti raspoređena na radno mesto ekonomske struke; da je radno mesto blagajnik, evidencione oznake 63141, svrstano u finansijsku službu, kojoj po profilima srednjoškolskog obrazovanja odgovara ekonomska struka tj. ekonomska škola odgovarajućeg smera.

Prvostepeni organ je, takođe, pribavio potvrdu Ministarstva odbrane – Sektor za politiku odbrane – Uprava za organizaciju P broj 1094-5 od 16. septembra 2016. godine u kojoj je navedeno da je Odlukom ministra odbrane o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije str. pov. broj 110-1 od 17. januara 2007. godine stavljena van snage knjiga formacije Komande Kopnenih snaga, broj 340.621, čime su ukinuta i sva formacijska mesta u toj komandi .

Prvostepeni organ je naknadno pribavljene dokaze – zapisnik Komisije i potvrdu Uprave za organizaciju dostavio na izjašnjenje punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe, advokatu Žarku Vujoviću iz Niša, koji je u podnesku od 14. novembra 2016. godine naveo da u celosti prigovara tim ispravama jer su sačinjene protivno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku , kao i da je Komisija trebalo da pribavi podatke o slobodnim formacijskim mestima na nivou Vojske Srbije odnosno Ministarstva odbrane jer sa istom stručnom spremom postoje upražnjena formacijska mesta u Beogradu.

Rešenjem Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 83-25/2007 od 13. januara 2017. godine odbijena je žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 28. maja 2007. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da je Odlukom ministra odbrane str. pov. broj 110-1 od 17. januara 2007. godine preformirana Vojna pošta 1097 Niš, čime je došlo do ukidanja radnog mesta na koje je podnositeljka bila raspoređena, što je u ponovnom postupku utvrđeno iz potvrde Ministarstva odbrane – Sektor za politiku odbrane – Uprava za organizaciju P broj 1094 -5 od 16. septembra 2016. godine, te je prvostepeni organ pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o ukidanju radnog mesta, a ne o smanjenju broja izvršilaca; da je prvostepeni organ u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja pribavio akt Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Niš broj 0310-101-317/2007 od 19. aprila 2007. godine sa izveštajem da trenutno ne postoji prijava o slobodnom radnom mestu koje bi odgovaralo stručnom profilu podnositeljke ustavne žalbe, čime je prvostepeni organ iscrpeo svoje mogućnosti da podnositeljki zasnuje radni odnos u drugom preduzeć u, ustanovi ili državnom organu; da je u ponovnom postupku pribavljen zapisnik o radu Komisije Komande Kopnene vojske u postupku prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe I broj 9426-6 od 29. avgusta 2016. godine u kome je zaključeno da je nadležni starešina pokušao da obezbedi podnositeljki zaposlenje na nekom od „tri upražnjena radna mesta u okviru vojne organizacije“ (reč je u stvari o jednom radnom mestu sa tri izvršioca), ali da podnositeljka nije ispunjavala uslov u pogledu vrste stručne spreme , jer ima završenu gimnaziju, dok je za „navedena upražnjena radna mesta“ zahtevana završena škola ekonomske struke; da su osnovani navodi podnositeljke da u dispozitivu ožalbenog rešenja nije određen tačan nominalni iznos visine otpremnine koja će biti isplaćena, ali da to nije od uticaja na konačno rešenje konkretne stvari jer je podnositeljki otpremnina obračunata i faktički isplaćena u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate za mesec koji prethodi mesecu prestanka njene službe u Vojsci.

Podnositeljka ustavne žalbe je u tužbi protiv navedenog drugostepenog rešenja, kao i u prethodnoj tužbi, istakla da su nepopunjena radna mesta na koja je mogla da se rasporedi postojala u garnizonu Niš i u okolnim gradovima, Aleksincu, Prokuplju i drugim mestima.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine odbijena je tužba podnositeljke. Po oceni Upravnog sud a, tuženi organ je dao jasne i dovoljne razloge za svoju odluku, pravilnom ocenom navoda žalbe, u skladu sa odredbom člana 235. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku, pa se navodima tužbe ne dovodi u sumnju pravilnost pobijanog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih propisa:

Zakonom o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“, br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe, bilo je propisano: da civilno lice u Vojsci može biti raspoređeno na službu u drugo mesto van mesta službovanja bez njegovog pristanka ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno, a postoji mogućnost da se rasporedi na odgovarajuće radno mesto u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu njegovog mesta stanovanja (član 125. stav 3. tačka 3)); da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)), a da civilno lice kome se nije moglo obezbediti jedno od navedenih prava, ima pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvanaestostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, koju je lice ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje služba, kao i novčanu naknadu i druga prava po propisima o zapošljavanju države članice na čijoj teritoriji je bilo u službi (stav 2. tač. 1) i 2)).

Odredbama Uredbe o službi civilnih lica u Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, br. 36/94, 42/94, 9/00 i 44/02 i „Službeni list SCG“, broj 32/05), koja je bila na snazi u vreme prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe, bilo je propisano: da o popuni slobodnih radnih mesta, a u okviru utvrđenog nivoa popune, u jedinicama i ustanovama Vojske i jedinicama i ustanovama Ministarstva u garnizonu, nezavisno od njihove potčinjenosti, odnosno organizacijske pripadnosti, odlučuje komandant bataljona - diviziona sa samostalnom formacijom i starešina jedinice, odnosno ustanove za čiji je položaj predviđen čin potpukovnik - pukovnik ili viši čin, odnosno lice istog ranga, uz saglasnost načelnika Uprave za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva (član 4. stav 1.); da pri donošenju odluke o popuni slobodnih radnih mesta prvenstvo imaju civilna lica odgovarajuće vrste i stepena stručne spreme, odnosno stručne osposobljenosti koja su na službi u jedinicama i ustanovama u garnizonu (stav 2.); da radi popune slobodnih radnih mesta, odnosno radi rasporeda civilnih lica na radna mesta, starešine svih jedinica i ustanova u garnizonu dostavljaju starešinama iz člana 4. stav 1. ove uredbe podatke o civilnim licima čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu, prema upitniku osnovnih podataka, koji je odštampan u Prilogu 1. ove uredbe i čini njen sastavni deo (član 5. stav 1. tačka 2)); da se slobodna radna mesta u jedinicama i ustanovama u garnizonu popunjavaju, po pravilu: 1) raspoređivanjem civilnih lica čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu; 2) postavljanjem civilnih lica - invalida rada na način i pod uslovima utvrđenim ovom uredbom; 3) prijemom u službu stipendista; 4) rasporedom civilnih lica na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi ili stručnoj osposobljenosti (član 6. stav 1.); da odluku o načinu popune slobodnih radnih mesta u jedinicama i ustanovama u garnizonu, zavisno od utvrđenog nivoa popune i u skladu sa redosledom iz stava 1. ovog člana, donose starešine iz člana 4. stav 1. ove uredbe (član 6. stav 2.).

5. U ustavnoj žalbi se povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava obrazlaže time što u postupku koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-563/2009 od 26. jula 2010. godine nije utvrđeno da li je ukinuto radno mesto na kome je podnositeljka bila raspoređena i da li su, osim radnog mesta koje je razmatrala Komisija obrazovana u ponovnom postupku, postojala druga odgovarajuća slobodna radna mesta na koja se podnositeljka mogla rasporediti.

Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbama člana 166. Ustava utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji, pored ostalog, štiti i obezbeđuje zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, te da se neposredna ustavnosudska zaštita pojedinca, u skladu sa članom 170. Ustava, obezbeđuje i ostvaruje u postupku po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom.

Odredbama člana 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, te da Ustavni sud može odrediti način izvršenja svoje odluke, kao i da je odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pored ostalog, propisana obaveza državnih i drugih organa da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. S tim u vezi, Sud dalje ukazuje da je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ovlašćen da u postupku po ustavnoj žalbi, kao način otklanjanja štetnih posledica, poništi odluku suda kojom je povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca i odredi donošenje nove odluke od strane nadležnog suda. Ovo dalje znači da u situaciji kada je zbog utvrđene povrede prava poništena odluka nadležnog suda u upravnom sporu i određeno donošenje nove odluke o tužbi podnosioca, izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove odluke nadležnog suda, već postupanje i odlučivanje suda treba da bude u skladu sa ocenama i stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava (videti Odluku Ustavnog suda Už - 224/2013 od 6. juna 2013. godine).

Ustavni sud ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

S obzirom na to da je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine pravnosnažno okončan postupak koji je vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-563/2009 od 26. jula 2010. godine, ovaj sud je pošao od toga da je navedenom odlukom usvojena ustavna žalba podnositeljke i utvrđeno da je presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine povređeno njeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud je ocenio da nije jasno da li je do prestanka službe podnositeljke došlo zbog ukidanja radnog mesta ili smanjenja broj izvršilaca na radnom mestu, kao i da nije navedeno iz kojih razloga nisu uvaženi mišljenje i ocena tadašnje Komisije da tri izvršioca – među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe – po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za predloženo radno mesto . Ustavni sud je u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, istom odlukom poništio navedenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke.

Postupajući u skladu sa stanovištem Ustavnog suda da se utvrđena povreda prava na pravično suđenje otkloni tako što će se nesumnjivo utvrditi da li je radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena ukinuto ili je na istom smanjen broj izvršilaca i da li se podnositeljki moglo obezbediti neko od prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, Upravni sud – Odeljenje u Nišu je presudom U. 7253/16 (2007) od 29. juna 2016. godine uvažio tužbu podnositeljke i poništio rešenje drugostepenog organa Up-2 broj 83-5/07 od 25. septembra 2007. godine, uz nalog da se postupi u skladu sa iznetim ustavnopravnim ocenama. U ponovnom postupku je obrazovana nova Komisija u okviru prvostepenog organa sa zadatkom da preispita zakonitost postupka prestanka službe podnositeljke ustavne žalbe. Za razliku od ranije Komisije iz 2007. godine koja je ocenila da podnositeljka i još dvoje civilnih lica po svim karakteristikama zadovoljavaju i ispunjavaju uslove za raspoređivanje na slobodno radno mesto „samostalni računovođa operater-blagajnik“, ES 63141, SSS, sa tri izvršioca, u garnizonu Niš, nova Komisija iz 2016. godine je ocenila da podnositeljka nije ispunjava la uslov za raspoređivanje na to radno mesto u pogledu vrste stručne spreme jer ima završenu gimnaziju, a ne srednju školu ekonomske struke, zbog čega su na to radno mesto sa tri izvršioca raspoređena civilna lica odgovarajuće vrste stručne spreme. Prvostepeni organ je u ponovnom postupku pribavio i potvrdu Ministarstva odbrane – Sektor za politiku odbrane – Uprava za organizaciju P broj 1094-5 od 16. septembra 2016. godine kao dokaz da je ukinuto radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena. Pored toga, pre donošenja rešenja o prestanku službe pribavljen je izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje od 19. aprila 2007. godine iz koga je utvrđeno da se podnositeljki nije moglo obezbediti zasnivanje radnog odnosa van Vojske i Ministarstva odbrane , što u daljem toku postupka nije bilo sporno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u ponovnom postupku razjašnjeno da je ukinuto radno mesto na koje je podnositeljka bila raspoređena. Što se tiče prava iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, koja su se podnositeljki morala pokušati obezbediti pre donošenja rešenja o prestanku službe, utvrđeno je da nije bilo odgovarajućih slobodnih radnih mesta van Vojske i Ministarstva odbrane, dok je za raspoređivanje u okviru Vojske i Ministarstva odbrane bila relevantna pisana izjava podnositeljke od 20. aprila 2007. godine data prvostepenom organu u kojoj se izjasnila da pristaje na raspoređivanje na radno mesto u garnizonu Niš i na radno mesto u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu mesta stanovanja, sve u skladu sa školskom spremom koju poseduje. Ustavni sud ukazuje da su komisije prvostepenog organa iz 2007. i 2016. godine razmatrale ispunjenost uslova za raspoređivanje podnositeljke na jedno radno mesto u garnizonu Niš - „samostalni računovođa operater-blagajnik“, ES 63141, SSS, sa tri izvršioca, za koje je u ponovnom postupku utvrđeno da podnositeljka ne ispunjava uslov u pogledu vrste stručne spreme , što njen punomoćnik u izjašnjenju od 14. novembra 2016. godine nije osporio. Međutim, u sprovedenom postupku nije utvrđeno i u spisima predmeta nema dokaza o tome da li je postojala mogućnost raspoređivanja podnositeljke na radno mesto, u skladu sa školskom spremom koju poseduje, u drugom mestu, ako takav raspored ne zahteva promenu mesta stanovanja, na šta je podnositeljka u navedenoj pisanoj izjavi takođe pristala. Ustavni sud je imao u vidu da je podnositeljka u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi isticala da je u drugim ga rnizonima bilo nepopunjenih radnih mesta na koja je mogla da se rasporedi. Pri tome, ukoliko se utvrdi da je pre prestanka službe civilnog lica postojala mogućnost ostvarivanja nekog od propisanih prava, a to, suprotno odredbi člana 144. stav 1. Zakona, nije pokušano da mu se obezbedi, navedena činjenica je od značaja za ocenu zakonitosti odluke o prestanku službe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je našao da u rešenjima upravnih organa i osporenoj presudi Upravnog suda nije data ocena da se podnositeljki pre donošenja rešenja o prestanku službe nije moglo obezbediti raspoređivanje na navedeni način o kome se izjasnila u pisanoj izjavi od 20. aprila 2007. godine, što je bio uslov iz člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije da joj služba prestane u smislu člana 143. tačka 9) tog zakona. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom podnositeljki povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnositeljki ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17 od 7. marta 2019. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Vojne pošte 1122 Beograd Up-2 broj 83-25/2007 od 13. januara 2017. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud napominje da nije nadležan da utvrđuje da li su bili ispunjeni uslovi da podnositeljki ustavne žalbe prestane služba u Vojsci, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod pretpostavkom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je u skladu sa zakonom.

S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog takođe odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Sud je konstatovao da je Odlukom Už-563/2009 od 3. juna 2010. godine odbijena kao neosnovana ustavna žalba podnositeljke u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je bio pravnosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 od 12. novembra 2008. godine. Ustavni sud ukazuje na to da navedeni postupak nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena pomenuta odluka Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Postupak koji je vođen u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda trajao je od 4. maja 2016. godine, kada je Odluka dostavljena Upravnom sudu, do 7. marta 2019. godine, kada je doneta osporena presuda Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 1384/17, kojom je postupak pravnosnažno okončan, odnosno tri godine. Ustavni sud je činjenicu da je Odluka ovog suda kasnije dostavljena Upravnom sudu cenio prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete.

Imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li je postojala mogućnost da se podnositeljki čije je radno mesto ukinuto obezbedi pravo na raspoređivanje u Vojsci i Ministarstvu odbrane na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, u skladu sa odredbom člana 144. stav 1. ranije važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije. Ustavni sud ponovo ukazuje na to da je odluka o zakonitosti rešenja o prestanku službe za podnositeljku bila od egzistencijalnog značaja. Podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela trajanju osporenog postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da su u periodu koji se ceni u ovom predmetu doneti jedno drugostepeno rešenje i dve presude Upravnog suda. Ustavni sud je ocenio da je posmatrani period prevashodno obeležilo trajanje drugog upravnog spora u kojem je osporena presuda doneta nakon dve godine i dva meseca od podnošenja tužbe, što se u konkretnom slučaju ne može smatrati opravdanim, imajući u vidu da je osporeni postupak vođen u izvršenju Odluke Ustavnog suda i da je odlučivano o ispunjenosti zakonom propisanih uslova da podnositeljki služba prestane 13. jula 2007. godine. Ovaj sud stoga ukazuje na to da se od Upravnog suda očekivalo da o predmetnoj tužbi podnositeljke odluči posebno ažurno.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i u tom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno da je period merodavan za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku trajao tri godine, kao i to da je odluka Ustavnog suda kasnije dostavljena Upravnom sudu, što je uticalo na to da je stanje nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnositeljka nalazila u pogledu svojih prava postojalo i pre pokretanja postupka čije je trajanje u ovom predmetu cenjeno. Cenjeni su i životni standard države i činjenica da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava. Iz svih navedenih razloga, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos, u okolnostima konkretnog slučaja, predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno trajanje postupka prestanka službe podnositeljke u periodu od 28. maja 2007. godine, kada je doneto rešenje o prestanku službe, Ustavni sud je konstatovao da je Odlukom Už-563/2009 od 3. juna 2010. godine ocenjeno trajanje postupka od 15. juna 2007. godine, kada je izjavljena žalba protiv rešenja o prestanku službe, do 12. novembra 2008. godine, kada je doneta presuda Vrhovnog suda Srbije U. 8935/07 , te je ustavna žalba odbijena kao neosnovana u delu u kome je izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da se prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu na pitanja postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona, zbog čega se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), čijom odredbom člana 294. stav 1. tačka 4) je propisano da sud donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da je stvar pravnosnažno presuđena, Ustavni sud je u tom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.