Odluka Ustavnog suda o povredi imovine u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja podnosilaca u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete. Deo žalbe o visini naknade je odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-377/2017
14.11.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S . i V . S , obojice iz M. kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S . i V . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10 podnosiocima ustavne žalbe povređ eno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S . i V . S, obojica iz M . kod Čačka, podneli su Ustavnom sudu, 12. januara 2017. godine, preko punomoćnika Radenka Glavonjića, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4.St. 3857/15 od 9. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 762/16 od 7. jula 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveli: da u osporenom stečajnom postupku nisu namirili svoja potraživanja prema stečajnom dužniku „N.“ AD iz Čačka; da dugo trajanje osporenog stečajnog postupka „opravdava dosuđenje višeg iznosa naknade“; da je država odgovorna za neizvršenje pravnosnažnih presuda i da je u obavezi da nadoknadi nematerijalnu i materijalnu štetu u visini neisplaćenih potraživanja. Istakli su zahtev za naknadu nematerijalne, materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 42/10 od 10. maja 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad „N.“ AD iz Čačka. Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu stečajnih poverilaca, podneli su prijave potraživanja u stečajnom postupku (br. prijava 106 i 107), po osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 120/06 od 5. aprila 2007. godine, u iznosu od po 365.762,84 dinara. Potraživanja su u celini osporena, a stečajni upravnik je upućen da nastavi prekinuti parnični postupak po vanrednom pravnom leku. Stečajni upravnik nije uspeo sa svojim zahtevom u postupku po vanrednom pravnom leku , a potraživanja podnosilaca u postupku stečaja nisu namirena.

Privredni sud u Čačku je rešenjem St. 42/10 od 9. juna 2017. godine obustavio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom i postupak je nastavljen nad stečajnom masom.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St. 3857/15 od 9. marta 2016. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno je da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000 dinara, kao i troškovi postupka; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno, da imajući u vidu sve okolnosti slučaja i svrhu naknade, sud smatra da dosuđeni iznos predstavlja dovoljno zadovoljenje za predlagače.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.gp. 762/16 od 7. jula 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4.St. 3857/15 od 9. marta 2016. godine, sa obrazloženjem da , između ostalog, imajući u vidu sve kriterijume kao i socijalno – ekonomske prilike u Republici Srbiji smatra da je primerena naknada dosuđena predlagačima odgovarajuća.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanj a podnosilaca ustavne žalbe utvrđenih u stečajnom postupku, a protiv dužnika „N .“ AD iz Čačka, koji je u vreme kada su potraživanja nastala imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Čačku u u predmetu St. 42/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kojem su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4.St. 3857/15 od 9. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 762/16 od 7. jula 2016. godine , a sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te ukazuje da ovaj sud o dosuđenom iznosu primerene naknade ne može odlučivati kao instancioni u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocima dosudio materijalnu štetu čime su suštinski dobili potpuno obeštećenje.

Što se tiče istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci nisu dostavili dokaze za nejednako postupanje sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 42/10, Ustavni sud konstatuje da su o povredi navedenog prava podnosilaca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, poerd drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi imovine u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti