Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao nedopuštenu i neblagovremenu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv više akata u krivičnom postupku. Žalba protiv procesnih rešenja je nedopuštena jer ta rešenja ne odlučuju o pravima i obavezama. Žalba protiv pravnosnažnih presuda je neblagovremena, jer je rok od 30 dana istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olivere Jović iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Olivere Jović izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine, „rešenja o razdvajanju postupka po protivtužbi okrivljene podnete protiv privatne tužilje“ Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, „rešenja kojim se odbija jedini dokazni predlog okrivljene“ Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, zapisnika o glavnom pretresu K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, presude Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 438/10 od 1. februara 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Olivera Jović iz Kragujevca, preko punomoćnika Violete Bojović, advokata iz Kragujevca, podnela je Ustavnom sudu 11. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine, „rešenja o razdvajanju postupka po protivtužbi okrivljene podnete protiv privatne tužilje“ Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, „rešenja kojim se odbija jedini dokazni predlog okrivljene“ Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, zapisnika o glavnom pretresu K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, presude Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 438/10 od 1. februara 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog odredbom člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. st. 5. i 8. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela, između ostalog, da ustavnu žalbu podnosi nakon dostavljenog akta Republičkog javnog tužilaštva od 12. jula 2010. godine, kojim je obaveštena da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Predložila je da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine odbijen zahtev okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za izuzeće sudije M.L; da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, koje je doneto na zapisniku o glavnom pretresu, odlučeno da se protivtužba okrivljene, predata tog dana, ne spaja spisima predmeta K. 46/09 i da se ista zavede kao tužba po kojoj će biti vođen poseban postupak; da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, koje je doneto na zapisniku o glavnom pretresu, odbijen predlog okrivljene da se sasluša svedok S.J; da je zapisnik o glavnom pretresu sastavljen pred Opštinskim sudom u Batočini 9. oktobra 2009. godine i u njemu je konstatovano, između ostalog, da je okrivljenoj uručen jedan primerak rešenja Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine i da su doneta dva osporena rešenja K. 46/09; da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 438/10 od 1. februara 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljene izjavljena protiv prvostepene presude, koja je i potvrđena; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 141/10 od 29. juna 2010. godine obaveštena podnositeljka ustavne žalbe, u vezi sa njenom molbom od 11. marta 2010. godine, da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1 438/10.

4. U odnosu ne deo ustavne žalbe u kome je osporeno rešenje Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je institut izuzeća sudije u krivičnom postupku regulisan čl. 40. do 45. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10). Iz ovih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje i okončanje postupka od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Međutim, o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom protiv presude. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenih prava. Ustavni sud je isti stav već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1416/2009 od 24. septembra 2009. godine).

U odnosu na deo ustavne žalbe u kome su osporena dva rešenja Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine doneta na zapisniku o glavnom pretresu K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine, kao i nevedeni zapisnik, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja, kojima je krivični sud odlučio o podnetoj protivtužbi i odbio predlog za saslušanje svedoka, takođe procesni akti kojima se upravlja krivičnim postupkom. Osporena rešenja koja je doneo nadležni sud u krivičnom postupku, kao ni zapisnik o glavnom pretresu, nisu akti kojima je odlučivano o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe, pa ne mogu biti predmet ustavne žalbe u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Kako rešenje Opštinskog suda u Batočini VII Su. 11/2009 od 9. oktobra 2009. godine, dva rešenja Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine i zapisnik o glavnom pretresu K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine ne predstavljaju pojedinačne akte državnog organa kojima je odlučivano o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnositeljke ustavne žalbe i protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv navedenih akata, odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. U odnosu na deo ustavne žalbe u kome su osporene presuda Opštinskog suda u Batočini K. 46/09 od 9. oktobra 2009. godine i presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 438/10 od 1. februara 2010. godine, Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku, ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1 438/10 od 1. februara 2010. godine, kao drugostepena odluka kojom je krivični postupak vođen protiv podnositeljke ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njoj dostavljena najkasnije 11. marta 2010. godine kada je, kako nesumnjivo proizlazi iz akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 141/10 od 29. juna 2010. godine, podnela molbu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 11. avgusta 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv navedenih presuda odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

sudija dr Agneš Kartag Odri

 

 

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 2217/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao preuranjene
• Už 3538/2010: Odbačena neuredna i neblagovremena ustavna žalba u krivičnom predmetu
• Už 4602/2010: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u krivičnom postupku protiv presude Vrhovnog kasacionog suda
• Už 275/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i neblagovremene ustavne žalbe
• Už 3158/2011: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
• Už 3949/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 3464/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku