Odluka Ustavnog suda o odgovornosti države za štetu zbog neefikasnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i poništava presude Višeg suda u Leskovcu. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje jer je sud pogrešno zahtevao dokazivanje uzročne veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama B. A , Ž. M . i S . S , svih iz Leskovca, i Lj. J . iz Grdelice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republi ke Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 660/18 od 26. marta 201 9. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda iz tačke 1. i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 145/17 od 19. septembra 2018. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Ž. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 7/19 od 2. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništava se presuda iz tačke 3. i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 126/17 od 12. oktobra 2018. godine.

5. Usvaja se ustavna žalb a S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 52/19 od 23. maja 201 9. godine podnosiocu ustavne žalb e povređeno pravo na pravično , suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Poništava se presuda iz tačke 5. i određuje da isti sud donese novu odluk u o žalb i tužioca izjavljenoj protiv presud e Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 140/17 od 26. novembra 201 8. godine.

7. Usvaja se ustavna žalba Lj. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 9/19 od 26. marta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se presuda iz tačke 7. i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 100/17 od 12. oktobra 2018. godine.

9. Odbijaju se kao neosnovani zahtevi podnosi laca ustavn ih žalb i za naknadu nematerijalne štete.

10. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. A, Ž . M, S . S, svi iz Leskovca i Lj . J . iz Grdelice, izjavili su Ustavnom sudu, u periodu između 8. aprila 201 9. godine i 15. jula 201 9. godine, preko punomoćnika N. J, advokata iz Leskovca, ustavn e žalb e protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu , zajemčenog odredbama član a 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnim žalb ama je, pored ostalog, navedeno da je propustom Privrednog suda u Leskovcu da u predmetnom stečajnom postupku namiri potraživanja podnosi laca iz radnog odnosa , utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama, povređeno njihovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnosi oci su istakli da su im rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojen i prigovor i radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Predložili su da Ustavni sud utvrdi povredu prav a na imovinu u predmetnom stečajnom postupku , a istakli su i zahtev e za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja. Naveli su da su, nakon što im je pravnosnažno utvrđena povred a prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku , u skladu sa odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , podnel i tužb e protiv Republike Srbije radi naknade imovinske štete, ali da su osporenim presudama tužbeni zahtev i pravnosnažno odbijen i kao neosnovani . U vezi sa osporenim presudama, predložili su da Ustavni utvrdi povredu označenog ustavnog prava, poništi osporene presude i predmete ponovo vrati Višem sudu u Leskovcu sa nalogom za pravilno postupanje i donošenje odluk a koj ima se usvaja ju tužbeni zahtev i u celosti. Pored toga, postavili su i zahteve za naknadu nematerijalne štete, kao i za hteve za troškove na ime sastava ustavn ih žalb i.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , spojio ustavne žalbe radi jedinstvenog vođenja postupka i odlučivanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalb e, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2677/16 od 19. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnosioca ustavne žalbe B. A . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnosi ocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnosi lac je u predmetnom stečajnom postupku prijavi o svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su mu utvrđena u iznosu od 209.146,62 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 660/18 od 26. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe B. A , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 145/17 od 19. septembra 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traži o da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da mu na ime imovinske štete isplati iznos od 209.146,62 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilac je duž an da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokaza o postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tuži lac pretrpe o imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

3.2. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2770/16 od 15. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnosioca ustavne žalbe Ž . M . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužniko m T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnosilac je u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su mu utvrđena u iznosu od 63.237,52 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 7/19 od 2. aprila 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe B. A, i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 126/17 od 12. oktobra 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da mu na ime imovinske štete isplati iznos od 63.237,52 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilac je dužan da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

3.3. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 1283/17 od 3. avgusta 201 7. godine usvojen je prigovor podnosioca ustavne žalbe S. S . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužniko m T. „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnosilac je u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su mu utvrđena u iznosu od 167.182,22 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 52/19 od 23. maja 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe S. S , i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 140/17 od 26. novembra 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da mu na ime imovinske štete isplati iznos od 167.182,22 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilac je dužan da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokazao postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilac pretrpeo imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

3.4. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St. 2673/16 od 22. decembra 2016. godine usvojen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe Lj. J . radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u leskovcu u predmetu St. 69/10, nad stečajnim dužnikom T . „T .“ AD Grdelica – u stečaju, koji predstavlja privredno društvo sa državnim kapitalom. Podnositeljka je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa, a koja su joj utvrđena u iznosu od 144.099,85 dinara.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 9/19 od 26. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 100/17 od 12. oktobra 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde da joj na ime imovinske štete isplati iznos od 144.099,85 dinara, po osnovu priznatog potraživanja u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 69/10; da se u pogledu ispunjenosti uslova za naknadu imovinske štete, pored postojanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, primenjuju i odredbe Zakona o obligacionim odnosima o objektivnoj odgovornosti tužene države; da kada se radi o imovinskoj šteti, tužilja je dužna da dokaže da je postojala uzročno-posledična veza sa povredom prava, ali da po oceni drugostepenog suda, tužilja nije dokazala postojanje uzročno-posledične veze između nastale štete i povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno da je tužilja pretrpela imovinsku štetu u navedenom iznosu upravo zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka, te da nije dovoljno samo postojanje odluke o utvrđenoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na osporene presude, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u suštini, zasnivaju na tvrdnjama o nepravičnoj primeni relevantnog prava. Imajući u vidu sadržinu i zahteve ustavnih žalbi, iako se podnosi oci nisu formalno pozval i na povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je osnovanost navoda o nepravičnoj primeni relevantnog prava prilikom odlučivanja o predmetnom tužbenom zahtevu ispitivao u okviru ustavnopravnih garancija prava na pravično suđenje.

Kada je reč o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi ustavnih žalbi zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude u navedenim delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su presud ama Višeg suda u Leskovcu – Gžrr. 660/18 od 26. marta 2019. godine, Gžrr. 7/19 od 2. aprila 2019. godine, Gžrr. 52/19 od 23. maja 2019. godine i Gžrr. 9/19 od 26. marta 2019. godine, podnosiocima ustavn ih žalb i povređen o prav o na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) usvojio ustavne žalb e u ovom delu, odlučujući kao u tač. 1 , 3, 5. i 7. izreke .

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporen ih presuda Višeg suda u Leskovcu – Gžrr. 660/18 od 26. marta 2019. godine, Gžrr. 7/19 od 2. aprila 2019. godine, Gžrr. 52/19 od 23. maja 2019. godine i Gžrr. 9/19 od 26. marta 2019. godine i određivanjem da Viši sud u Leskovcu u ponovnim postupcima donese nov e odluke o žalb ama tuži laca izjavljenim protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu – Prr1. 145/17 od 19. septembra 2018. godine, Prr1. 126/17 od 12. oktobra 2018. godine, Prr1. 140/17 od 26. novembra 2018. godine i Prr1. 100/17 od 12. oktobra 2018. godine. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ust avnom sudu, odlučeno kao u tač. 2 , 4, 6. i 8. izreke.

8. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporene presud e, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom .

9. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih ak ata. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ove zahtev e kao neosnovan e, odlučujući kao u tački 9. izreke.

10. Što se tiče istaknutih zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenih akata, te da će se u tim parničnim postupcima odlučivati o pravima podnosilaca na naknadu imovinske štete. Iz navedenih razloga nema osnova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 10. izreke, odbacio zahteve za naknadu materijalne štete.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .).

12. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odgovornosti države za štetu zbog neefikasnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti