Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i rad. Upravni sud nije adekvatno obrazložio zašto podnositeljka ne ispunjava zdravstvene uslove, a u postupku konkursa nisu primenjeni jednaki uslovi na sve kandidate u pogledu vrste radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3773/2020
31.10.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P. iz Petrovca na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba N. P. i utvrđuje da su presudom Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na rad, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 111-00-71/2018-01 od 15. maja 2018. godine.

3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. N. P. iz Petrovca na Mlavi podnela je Ustavnom sudu, 16. marta 2020. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 14. maja i 19. oktobra 2020. godine, protiv presude Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine, zbog povrede prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe bila kandidat u postupku za prijem u radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova na radno mesto „savetnik za radno-pravno zastupanje“; da je u tom postupku doneto rešenje o prijemu M. Đ. u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika; da se, međutim, iz teksta javnog konkursa zaključuje da konkurs nije bio raspisan za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, a još manje za prijem pripravnika; da u tekstu konkursa nije navedena vrsta radnog odnosa, pa se podrazumeva da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme; da je u istom tekstu navedeno da se na tom radnom mestu obavljaju, pored ostalog, poslovi radno-pravnog zastupanja u sporovima pred sudovima opšte nadležnosti i zastupanje interesa Ministarstva unutrašnjih poslova u radnim sporovima, kao i da je poželjno da kandidat ima položen pravosudni ispit, koji podnositeljka poseduje; da izabrani kandidat u svojstvu pripravnika ne može da obavlja pomenute poslove.

U ustavnoj žalbi je dalje navedeno da je u izbornom postupku utvrđeno da podnositeljka ne ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa koji se odnose na zdravstvenu sposobnost. S tim u vezi je istaknuto da u oglasu nije navedeno koje posebne zdravstvene sposobnosti kandidat treba da ispuni, te da je podnositeljki dostavljeno samo obaveštenje da ne ispunjava zdravstvene kriterijume, bez ikakvog obrazloženja, kao i da se u osporenoj presudi Upravnog suda prvi put pominje izveštaj o prethodnom lekarskom pregledu u kome je navedeno da kod nje postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad, pri čemu ista nisu precizirana, niti su prethodno igde pomenuta. Podnositeljka naslućuje da zdravstvene kriterijume nije ispunila zbog toga što nosi naočare.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu Upravnog suda, utvrdi da je povređeno pravo na rad i izvršena „fizička i intelektualna“ diskriminacija podnositeljke, te da naloži Ministarstvu unutrašnjih poslova da podnositeljka zasnuje radni odnos na neodređeno vreme na navedenom radnom mestu. Tražena je i naknada nematerijalne štete u iznosu od 6.000.000 dinara.

Iz sadržine ustavne žalbe i zahteva koji je u njoj postavljen, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ističe i povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Podnositeljka je uz dopunu ustavne žalbe od 19. oktobra 2020. godine priložila rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 93/2020 od 12. maja 2020. godine, koje nije osporila. Navedenim rešenjem je odbačen kao nedozvoljen njen zahtev za preispitivanje sudske odluke izjavljen protiv osporene presude Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odsek za odnose sa zaposlenima Odeljenja za ljudske resurse Policijske uprave za grad Beograd broj 7853/17, Upravnog suda U. 12024/18 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je doneo rešenje broj 01-4756/17 od 3. maja 2017. godine o popunjavanju putem internog konkursa radnog mesta „savetnik za radno-pravno zastupanje“ u Odseku za odnose sa zaposlenima Odeljenja za ljudske resurse Policijske uprave za grad Beograd – Sektora za ljudske resurse Ministarstva unutrašnjih poslova, jedan izvršilac, pod rednim brojem 08.318 u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova pov. 01 broj 2149/16 od 2. marta 2016. godine i pov. 01 broj 6929/16 od 17. avgusta 2016. godine.

Kako se na interni konkurs za popunu navedenog radnog mesta nije prijavio nijedan kandidat, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je doneo rešenje broj 01-4756/17-2 od 25. jula 2017. godine kojim je utvrđeno da interni konkurs nije uspeo, te je postupak popune navedenog radnog mesta nastavljen sprovođenjem javnog konkursa, o čemu je doneto rešenje 7853/2017 od 1. avgusta 2017. godine.

U predlogu za popunu navedenog radnog mesta putem javnog konkursa je kao uslov iz Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova navedena najmanje jedna godina efektivnog radnog staža.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse je 9. avgusta 2017. godine, na osnovu člana 135. Zakona o policiji i člana 2. u vezi sa čl. 6. i 7. Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova i zaključka Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava pov. 51 broj 00-1/2017 od 10. februara 2017. godine, oglasilo javni konkurs za popunjavanje navedenog izvršilačkog radnog mesta. U oglasu o javnom konkursu su, pored ostalih podataka, navedeni: uslovi u pogledu stručnog obrazovanja i u vezi sa tim da je poželjno da kandidati imaju položen pravosudni ispit; da se u izbornom postupku proveravaju: formalno-pravni uslovi, tehničke kompetencije (znanja i veštine), bazične kompetencije, zdravstvena sposobnost, intervju i bezbednosni uslovi; znanja, veštine i stručna osposobljenost koji se proveravaju u izbornom postupku; da kandidati moraju da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnim organima predviđene zakonom i posebne uslove propisane Zakonom o policiji (čl. 137. i 138.) i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Na javni konkurs prijave su podnela 22 lica. Konkursna komisija je na listu kandidata uvrstila 17 lica koja su, po oceni Komisije, ispunila uslove za učešće na konkursu. Među njima su bili kandidati koji do tada nisu zasnivali radni odnos u struci i koji nemaju dokaz o stručnoj osposobljenosti (ispunjavali su uslove za prijem u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika), kao i kandidati koji imaju položen pravosudni ispit ili drugi dokaz o stručnoj osposobljenosti i koji su prethodno zasnivali radni odnos u struci, među kojima je i podnositeljka ustavne žalbe (ispunjavali su uslove za prijem u radni odnos na neodređeno vreme).

Provere tehničkih kompetencija, bazičnih kompetencija i intervjua uspešno je prošlo 11 kandidata, među kojima i podnositeljka ustavne žalbe, koji su potom upućeni na lekarski pregled u Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova kao referentnu zdravstvenu ustanovu. U toj fazi izbornog postupka, Ministarstvo unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse – Odeljenje za zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu je uz akte 08/7 broj 510-10019/17 od 20. decembra 2017. godine i 08/7 broj 510-10019/17-1 od 26. decembra 2017. godine dostavilo Odeljenju za ljudske resurse Policijske uprave za grad Beograd izveštaje o prethodnom lekarskom pregledu za deset kandidata, dok je jedan kandidat odustao od učešća. Kandidati su snosili troškove pregleda.

U izveštaju Zavoda o prethodnom lekarskom pregledu podnositeljke ustavne žalbe od 18. decembra 2017. godine je data ocena da je podnositeljka zdravstveno nesposobna za rad na radnom mestu „savetnik za radno-pravno zastupanje“, u statusu OD, odnosno da kod pregledane postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Podnositeljki nije dostavljen navedeni izveštaj Zavoda, već joj je 2. februara 2018. godine dostavljeno samo obaveštenje Konkursne komisije broj 798/2018 od 18. januara 2018. godine, u kome je navedeno da nije zadovoljila zdravstvene kriterijume u fazi izbornog postupka – lekarski pregled, odnosno da je zdravstveno nesposobna za rad na tom radnom mestu, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 5) navedenog pravilnika.

Pored podnositeljke, još pet kandidata je ocenjeno kao zdravstveno nesposobno, dok je četvoro kandidata ocenjeno kao zdravstveno sposobno, pri čemu kod dvoje, među kojima je i M. Đ, nisu registrovana patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad, a kod dvoje su registrovana patološka stanja koja ne predstavljaju kontraindikaciju za rad.

Konkursna komisija je aktom broj 112-8383/2017 od 26. decembra 2017. godine zatražila od Odeljenja za zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu reviziju lekarskog pregleda za kandidate B.S. i M.P, koji su kao i podnositeljka ocenjeni kao zdravstveno nesposobni. Tim povodom, Zavod je dopisom od 11. januara 2018. godine obavestio navedeno odeljenje da nije moguća revizija prethodnog lekarskog pregleda za pomenute kandidate, koji ne ispunjavaju posebne zdravstvene zahteve za rad, prema Listi morboznih stanja po bliže navedenim tačkama.

U poslednjoj fazi izbornog postupka, bezbednosne provere su zatražene i izvršene za četiri kandidata koji su uspešno prošli sve prethodne faze postupka i utvrđeno je da u odnosu na njih ne postoje bezbednosne smetnje za prijem u radni odnos.

Konkursna komisija je sačinila Konačnu rang listu od tri kandidata za izbor na radno mesto i istu dostavila pomoćniku ministra – načelniku Sektora za ljudske resurse, koji je aktom 08 broj 1115/2018 od 13. februara 2018. godine predložio potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova da se u radni odnos primi najbolje rangirani kandidat M. Đ, na neodređeno vreme. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je 22. februara 2018. godine na prvoj strani tog akta potpisao da je saglasan sa navedenim predlogom.

Istog dana, 22. februara 2018. godine, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova je doneo rešenje broj 7853/17-2 kojim je M. Đ. primljena u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika na navedeno radno mesto. U dispozitivu rešenja je dalje navedeno: da je imenovana dužna da stupi na rad u roku od osam dana od dana konačnosti rešenja; da pripravnički staž traje godinu dana; da pripravnik stiče status policijskog službenika po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu; da pripravniku prestaje radni odnos ako u propisanom roku ne položi stručni ispit; da ukoliko imenovana položi stručni ispit, nastavlja da radi na neodređeno vreme. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je pomoćnik ministra predložio da se u radni odnos primi M. Đ, imajući u vidu da je uvrštena na Konačnu rang listu pod rednim brojem jedan, na osnovu ostvarenih rezultata iz svih faza izbornog postupka, i da u potpunosti zadovoljava kriterijume za obavljanje poslova navedenog radnog mesta.

Povodom izjavljene žalbe podnositeljke, Konkursna komisije je našla da navodi žalbe koji se odnose na utvrđenu zdravstvenu nesposobnost predstavljaju njeno subjektivno mišljenje i procenu, koji nisu merodavni u odnosu na stručno znanje specijalista medicine i uslove propisane Pravilnikom o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da nije na Konkursnoj komisiji da tumači, obrazlaže i utvrđuje sistem rada lekarske komisije, jer nema stručna znanja iz navedene oblasti, niti je merodavna za procenu nalaza lekarske komisije koja vrši specijalističke lekarske preglede.

Rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 111-00-71/2018-01 od 15. maja 2018. godine je odbijena kao neosnovana žalba podnositeljke. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da su neosnovani navodi žalbe da izabrani kandidat ne poseduje konkursom propisane uslove, odnosno pravosudni ispit, budući da je u oglasu o javnom konkursu navedeno da je poželjno da kandidati imaju položen pravosudni ispit, ali da isti nije propisan kao uslov za rad na radnom mestu koje se popunjava; da su u tekstu oglasa kao uslovi za rad navedeni vrsta i stepen stručnog obrazovanja; da se učesnik konkursa može primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika, ako je ispunio propisane uslove u tom svojstvu; da se utvrđivanje osposobljenosti pripravnika obezbeđuje polaganjem odgovarajućeg stručnog ispita, čime dokazuje svoju osposobljenost za samostalan rad u struci i obavljanje poslova odgovarajućeg radnog mesta i tada, saglasno zakonu, stiče status ovlašćenog službenog lica i može obavljati poslove radnog mesta, odnosno steći propisano zvanje ili čin, koji se vezuju za radno mesto na koje se raspoređuje; da se, nasuprot tome, lice koje ima radno iskustvo u struci i položen odgovarajući stručni ispit ne može smatrati i primiti u radni odnos u svojstvu pripravnika; da za pripravnika može biti primljeno i lice koje ima radno iskustvo u struci, ali ne i položen odgovarajući stručni ispit (državni stručni ispit i/ili poseban stručni ispit, odnosno pravosudni ili neki drugi ispit koji ih zamenjuje); da izabrani kandidat nema položen stručni ispit, kao dokaz osposobljenosti za samostalan rad, pa je ožalbenim rešenjem, na osnovu člana 146. stav 1. Zakona o policiji, primljen u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika; da su bez uticaja na drugačiju odluku navodi žalbe koji se odnose na proveru zdravstvene sposobnosti primenom prethodno navedenog pravilnika.

Podnositeljka ustavne žalbe je tužbom pokrenula upravni spor u toku koga je doneto rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 115/2019 od 11. novembra 2019. godine, kojim je usvojen njen prigovor radi ubrzavanja postupka i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u tom upravnom sporu, te je sudiji izvestiocu naloženo da u bliže označenim rokovima preduzme radnje radi rešavanja navedenog predmeta i da o tome obavesti predsednika Upravnog suda.

Podnositeljka je na usmenoj javnoj raspravi održanoj 23. januara 2020. godine pred Upravnim sudom, kao i u tužbi, istakla da samim konkursom nije precizirano da li se radni odnos zasniva na određeno ili neodređeno vreme, te da se iz toga što je reč o radnom mestu koje podrazumeva poslove zastupanja, koje ne mogu vršiti lica bez prethodno položenog državnog ili pravosudnog ispita, zaključuje da je konkurs raspisan za radni odnos na neodređeno vreme. Naglasila je i da u postupku nije utvrđeno, niti je u pobijanom rešenju i obaveštenju Ministarstva unutrašnjih poslova obrazloženo, koje to konkretne zdravstvene uslove ona ne ispunjava za obavljanje poslova u vezi sa kojima je raspisan konkurs.

Ovlašćeno lice tuženog organa je na istoj raspravi navelo da se ne može smatrati da je konkurs raspisan za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme time što u tekstu konkursa nije označena vrsta radnog odnosa, imajući u vidu da konkurs predstavlja samo javni poziv svim zainteresovanim kandidatima, a da se ispunjenost uslova konkursa ceni kroz faze u zakonom propisanom postupku.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine odbijena je tužba podnositeljke ustavne žalbe. Upravni sud je ocenio da je tuženi organ pravilno odbio žalbu podnositeljke, nalazeći da je u toku prvostepenog postupka pravilno utvrđeno da izabrani kandidat ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa na navedenom radnom mestu, kao i da je izborni postupak sproveden u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o policiji i Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Isti sud je našao da su neosnovani navodi tužbe da konkursom nije propisana potreba postojanja posebne (zdravstvene) sposobnosti, imajući u vidu da je odredbom člana 11. stav 1. Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova propisano da se izborni postupak sastoji i iz lekarskog pregleda, kao i da je odredbom člana 1. Pravilnika o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova propisano da se tim pravilnikom uređuje način sprovođenja i mere specifične zdravstvene zaštite u tom ministarstvu. Taj sud je potom našao da su neosnovani navodi tužbe da u drugostepenom rešenju i obaveštenju Ministarstva nije navedeno koje to konkretne zdravstvene uslove podnositeljka ustavne žalbe ne ispunjava, imajući u vidu da je u izveštaju o prethodnom lekarskom pregledu za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 18. decembra 2017. godine navedeno da je podnositeljka nesposobna za rad na radnom mestu „savetnik za radno-pravno zastupanje“, u statusu OD, odnosno da kod nje postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika. U pogledu navoda tužbe da konkursom nije precizirano da li se radni odnos zasniva na određeno ili neodređeno vreme, Upravni sud je ukazao na to da su u oglasu o konkursu za popunjavanje tog radnog mesta navedeni podaci u skladu sa odredbom člana 7. stav 1. Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da su u opisu poslova za pomenuto radno mesto, pored obavljanja poslova radno-pravnog zastupanja u sporovima pred sudovima opšte nadležnosti, navedeni i drugi bliže pobrojani poslovi.

3.2. Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor za ljudske resurse 08 broj 112-3908/19-3 od 13. avgusta 2019. godine utvrđeno je da je M. Đ. nastavila da radi na neodređeno vreme, te je raspoređena sa 8. junom 2019. godine na radno mesto „glavni službenik za upravno-pravni postupak“ (PD) u Odeljenju za ljudske resurse Policijske uprave za grad Beograd u Sektoru za ljudske resurse, utvrđeno pod rednim brojem 08.10.2.4 Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova int. 01 broj 4685/18-13 od 13. juna 2018. godine, int. 01 broj 7777/18-5 od 30. jula 2018. godine, int. 01 broj 11643/18-5 od 15. novembra 2018. godine i int. 01 broj 4959/19-3 od 10. aprila 2019. godine, i stekla zvanje viši policijski saradnik.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 60. stav 3. Ustava je utvrđeno da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Za odlučivanje Suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Zakonom o policiji („Službeni glasnik RS“, broj 6/16), u tekstu koji je važio u vreme sprovođenja konkretnog javnog konkursa, bilo je propisano: da su zaposleni u Ministarstvu policijski službenici, državni službenici i nameštenici (član 10. stav 1.); da se radni odnos u Ministarstvu zasniva putem konkursa (član 135. stav 1.); da se radni odnos u Ministarstvu može zasnovati samo na mestima koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, koja nisu popunjena i u slučajevima kada je popuna tog radnog mesta u skladu sa donetim kadrovskim planom (član 135. stav 2.); da je pripravnik lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad ili lice koje je završilo osnovnu policijsku obuku (član 146. stav 1.); da pripravnik zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika posle sprovedenog javnog konkursa (član 146. stav 2.); da pripravnik stiče status policijskog službenika po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu (član 146. stav 3.); da se, ako ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nije drugačije propisano, na prava i dužnosti, rad i radne odnose policijskih službenika, primenjuju propisi o državnim službenicima i poseban kolektivni ugovor zaključen u skladu sa tim propisima, opšti propisi o radu i zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 250.).

Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05-ispravka, 83/05-ispravka, 64/07, 67/07-ispravka, 116/08, 104/09, 99/14 i 94/17) je propisano: da su pri zapošljavanju u državni organ kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta (član 9. stav 1.); da se izbor kandidata zasniva na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama (član 9. stav 2.); da, po pravilu, državni službenik zasniva radni odnos na neodređeno vreme (član 62. stav 1.); da se kadrovski plan sastoji od prikaza broja državnih službenika prema radnim mestima i broja državnih službenika sa radnim odnosom na neodređeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika čiji se prijem planira i broja državnih službenika čiji se prijem u radni odnos na određeno vreme planira zbog mogućeg povećanja obima posla (član 154.); da Vlada uredbom bliže uređuje pripremu nacrta i predloga kadrovskog plana u svim državnim organima (član 155. stav 4.).

Uredbom o pripremi kadrovskog plana u državnim organima („Službeni glasnik RS“, broj 8/06) je propisano: da kadrovski plan prikazuje broj državnih službenika i nameštenika po svakom položaju, svakom zvanju i svakoj vrsti radnih mesta koji je potreban organu u radnom odnosu na neodređeno vreme u godini za koju je kadrovski plan donesen, broj državnih službenika i nameštenika čiji je prijem u radni odnos na određeno vreme potreban organu zbog povećanja obima posla u godini za koju je kadrovski plan donesen, broj pripravnika po stepenima stručne spreme čiji je prijem potreban organu u godini za koju je kadrovski plan donesen (član 2. tač. 4) do 6)); da su popunjavanje radnih mesta u organu, prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i prijem pripravnika u organ dopušteni samo ako se uklapaju u doneseni kadrovski plan (član 3.); da se kadrovski plan donosi u roku od 30 dana od dana objavljivanja zakona o budžetu Republike Srbije u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i da kadrovski plan važi jednu budžetsku godinu (član 4. st. 1. i 2.).

Uredbom o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 72/16), koja se primenjivala u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se javni konkurs sprovodi ako radno mesto u Ministarstvu nije popunjeno putem internog konkursa i za popunu radnog mesta direktora policije (član 2.); da predlog za popunjavanje radnog mesta putem konkursa sadrži: naziv radnog mesta koje se popunjava, opšte i posebne uslove potrebne za obavljanje poslova radnog mesta, kao i obrazloženje potreba za popunom radnog mesta (član 3. stav 3.); da ispunjenost uslova za popunjavanje radnog mesta utvrđuje rukovodilac organizacione jedinice nadležne za upravljanje ljudskim resursima (član 4. stav 1.); da ministar rešenjem odlučuje o potrebi i načinu popunjavanja radnog mesta (član 4. stav 2.); da konkurs među kandidatima sprovodi Konkursna komisija čije članove imenuje ministar (u daljem tekstu: Komisija) (član 5. stav 1.); da se u oglasu o javnom konkursu za popunjavanje radnog mesta navode podaci o: organu i unutrašnjoj organizacionoj jedinici; užoj organizacionoj jedinici i mestu rada; radnom mestu; rednom broju radnog mesta; uslovima za rad na radnom mestu; znanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere; zadacima i obavezama; datumu oglašavanja; roku u kome se podnose prijave na konkurs; adresi na koju se podnose prijave; kontakt osobi zaduženoj za davanje obaveštenja o konkursu; dokazima koji se prilažu uz prijavu (član 7. stav 1.); da po isteku roka za podnošenje prijava na konkurs, Komisija, bez odlaganja, pregleda sve prispele prijave i podnete dokaze radi provere ispunjenosti uslova za učešće kandidata na konkursu i utvrđuje Listu kandidata koji ulaze u izborni postupak, odnosno koji će se proveravati (član 10. stav 1.); da se izborni postupak sastoji iz provere ispunjenosti formalno-pravnih uslova, provere tehničkih kompetencija (znanja i veština), procene bazičnih kompetencija, lekarskog pregleda, intervjua i bezbednosne provere (član 11. stav 1.); da u izbornom postupku Komisija proverava samo one stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata i druge potrebne uslove, koji su navedeni u oglasu (član 11. stav 3.); da provera i ocena ispunjenosti formalno-pravnih uslova obuhvata pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa u državnom organu i posebnih uslova za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova iz Zakona o policiji, i proveru stručnog obrazovanja, vrste i dužine radnog iskustva sa kratkim opisom poslova na kojima je kandidat radio i stručne osposobljenosti i usavršavanja (član 13.); da se kandidat radi obavljanja prethodnog lekarskog pregleda upućuje u referentnu zdravstvenu ustanovu i da nakon sprovedenog prethodnog lekarskog pregleda, referentna zdravstvena ustanova dostavlja izveštaj organizacionoj jedinici nadležnoj za upravljanje ljudskim resursima (član 16.); da je svaki deo izbornog postupka eliminacioni za kandidata koji ne zadovolji kriterijume provere iz prethodnog dela (…) (član 20. stav 1.); da posle sprovedenog izbornog postupka Komisija sačinjava Konačnu rang listu na koju uvršćuje najviše tri kandidata koja su prema ostvarenim ocenama najbolje rangirani (član 21. stav 1.); da predlog za izbor kandidata uz obrazloženje istog, utvrđuje nadležni rukovodilac i isti dostavlja ministru na odlučivanje (član 22. stav 1.); da rešenje o prijemu u radni odnos kandidata iz člana 22. stav 1. ove uredbe donosi ministar (član 23. stav 1.); da se rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja svim kandidatima koji su učestvovali u izbornom postupku, a koji u odnosu na to rešenje imaju pravo zaštite svojih prava - u skladu sa zakonom (član 23. stav 2.).

Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 41/07-prečišćen tekst i 109/09), koja je bila na snazi u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se u svim organima obavezno sprovodi javni konkurs ako se prima pripravnik (član 15. stav 1.); da javni konkurs za prijem pripravnika otpočinje tako što rukovodilac organa državne uprave ili službe Vlade donosi rešenje o prijemu pripravnika i dostavlja ga Službi za upravljanje kadrovima (član 16. stav 1.); da se u oglasu o javnom konkursu za prijem pripravnika, pored ostalog, navodi da se radni odnos zasniva na određeno vreme i koliko on traje (član 20. stav 2.); da u izbornom postupku za prijem pripravnika ne može da se proverava stručna osposobljenost (član 25. stav 2.).

Pravilnikom o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 73/17) je propisano: da specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih sprovodi Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Zavod) u saradnji sa nadležnom organizacionom jedinicom Ministarstva za poslove ljudskih resursa (…) (član 2.); da mere specifične zdravstvene zaštite obuhvataju obavljanje prethodnih lekarskih pregleda za prijem u radni odnos, u koje spada postupak prethodnog lekarskog pregleda za prijem kandidata za obavljanje policijskih poslova (…) (član 4. stav 2. tačka 1), podtačka (2)); da se radna mesta policijskih službenika koji obavljaju policijske poslove i poslove zaštite i spasavanja za koje su potrebne posebne psihofizičke sposobnosti (u daljem tekstu: posebne sposobnosti) razlikuju po tome da li je za obavljanje poslova na tim radnim mestima neophodna jedna ili više vidova posebne sposobnosti, i to posebna sposobnost za preduzimanje profesionalnih aktivnosti u noćnoj smeni, u pripravnosti, pri povećanoj opasnosti za život i zdravlje, u uslovima neredovnosti u radu i pri drugim otežanim uslovima (član 5. stav 1. tačka 5)); da se u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova posebni vidovi sposobnosti iz stava 1. tačka 1) – 5) ovog člana za svako radno mesto policijskog službenika koji obavljaju policijske poslove i poslove zaštite i spasavanja označavaju arapskim brojevima od 1 do 5 (član 5. stav 2.); da su kriterijumi i merila za ocenjivanje psihofizičke sposobnosti za obavljanje poslova policijskih službenika (…) utvrđeni od strane predstavnika nadležne organizacione jedinice Ministarstva i Zavoda na osnovu propisa kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, potrebnih posebnih psihofizičkih sposobnosti, a prema zahtevima i uslovima rada u okviru grupa pojedinih policijskih poslova (član 6. stav 1.); da su kriterijumi i merila iz stava 1. ovog člana, izraženi u Listi morboznih stanja, koja se primenjuje na policijske službenike, koji obavljaju policijske poslove i poslove zaštite i spasavanja (član 6. stav 2.).

5. Ustavni sud smatra da je navode ustavne žalbe da je u postupku popunjavanja konkretnog radnog mesta primljen kandidat koji, za razliku od podnositeljke ustavne žalbe, ne ispunjava uslov javnog konkursa u pogledu vrste radnog odnosa i sa njim povezane druge uslove, potrebno ispitati sa stanovišta istaknute povrede prava na rad iz odredbe člana 60. stav 3. Ustava, kojom se jemči svima, pod jednakim uslovima, dostupnost svih radnih mesta. Ustavna odredba o dostupnosti svakog radnog mesta pod jednakim uslovima garantuje jednako postupanje prema svim licima u ostvarivanju njihovog prava na zapošljavanje na određeno radno mesto. Iz toga proizlaze obaveze da se na sve kandidate koji učestvuju u postupku popunjavanja određenog radnog mesta primene jednaki uslovi, da se postupak sprovede u skladu sa propisima, da izabrani kandidat ispunjava sve uslove predviđene konkursom i da se obezbedi delotvorna pravna zaštita svakom kandidatu koji smatra da je donetim pojedinačnim aktom stavljen u nejednak položaj u odnosu na druge kandidate.

Ustavni sud, takođe, nalazi da je tvrdnje ustavne žalbe o propuštanju da se obrazloži data ocena da podnositeljka ne zadovoljava posebne zdravstvene uslove za zasnivanje radnog odnosa, potrebno ispitati sa stanovišta prava na pravično suđenje iz odredbe člana 32. stav 1. Ustava, čiji je element pravo na obrazloženu odluku, koje obuhvata obavezu davanja odgovarajućih i dovoljnih razloga.

5.1. Ispitujući tvrdnje ustavne žalbe koje otvaraju pitanje povrede prava na dostupnost pod jednakim uslovima svih radnih mesta, zajemčenog odredbom člana 60. stav 3. Ustava, ovaj sud je uzeo u obzir da i Zakon o državnim službenicima posebno ističe načelo jednake dostupnosti radnih mesta, propisujući da su pri zapošljavanju u državni organ kandidatima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta (član 9. stav 1.) i da se izbor kandidata zasniva na stručnoj osposobljenosti, znanju i veštinama (član 9. stav 2.). Ovo načelo se primenjuje i na zapošljavanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Navedene ustavne i zakonske garancije se pri zapošljavanju putem javnog konkursa obezbeđuju utvrđivanjem i primenom jednakih, jasnih, preciznih i unapred poznatih uslova i kriterijuma, koji se moraju poštovati i ne smeju menjati i dopunjavati u toku postupka.

Ustavni sud je našao da se u konkretnom predmetu kao sporno postavilo pitanje za koju vrstu radnog odnosa je bio raspisan javni konkurs – na neodređeno vreme ili na određeno vreme u svojstvu pripravnika ili, kako tvrde upravni organi i Upravni sud, i za jedno i za drugo. U tekstu oglasa o javnom konkursu nije bila izričito navedena vrsta radnog odnosa. Izostanak tog podatka u oglasu dao je u konkretnom slučaju povoda različitim tumačenjima od strane potencijalnih kandidata u pogledu uslova za zapošljavanje, koja nisu otklonjena otpočinjanjem izbornog postupka, već je naprotiv Konkursna komisija omogućila učešće svim onim kandidatima koji ispunjavaju uslove za jednu ili drugu vrstu radnog odnosa.

Ustavni sud je pošao od toga da Zakon o policiji propisuje način zasnivanja radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pripravnik, kao lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i koje se osposobljava za samostalan rad u struci ili lice koje je završilo osnovnu policijsku obuku, zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika posle sprovedenog javnog konkursa, a stiče status policijskog službenika po završenom pripravničkom stažu i položenom stručnom ispitu (član 146.). Ostali zaposleni zasnivaju radni odnos putem konkursa, uz određene izuzetke (član 135.). Postupak i način sprovođenja javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta bio je uređen Uredbom o sprovođenju javnog konkursa u Ministarstvu unutrašnjih poslova iz 2016. godine, koja nije sadržala posebne odredbe o javnom konkursu za prijem pripravnika.

Kako odredbama Zakona o policiji, propisima donetim na osnovu tog zakona i posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike nisu bile uređene vrste radnih odnosa i sprovođenje javnog konkursa za prijem pripravnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova, to su se, saglasno odredbi člana 250. Zakona o policiji, na ta pitanja u predmetnom postupku supsidijarno primenjivali propisi o državnim službenicima.

Prema odredbi člana 62. stav 1. Zakona o državnim službenicima, državni službenik, po pravilu, zasniva radni odnos na neodređeno vreme. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme je pravilo u državnim organima, dok je zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, uključujući pripravnika, izuzetak od tog pravila.

Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima iz 2007. godine bilo je posebno regulisano sprovođenje javnog konkursa za prijem pripravnika u državnim organima, te su za prijem pripravnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova od značaja bile sledeće odredbe navedene uredbe: da javni konkurs za prijem pripravnika otpočinje donošenjem rešenja o prijemu pripravnika (član 16. stav 1.), da se u oglasu o javnom konkursu za prijem pripravnika navodi da se radni odnos zasniva na određeno vreme i koliko on traje (član 20. stav 2.) i da u izbornom postupku za prijem pripravnika ne može da se proverava stručna osposobljenost (član 25. stav 2.).

Kada je reč o postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, u predlogu za popunu radnog mesta i odluci o popuni radnog mesta nije navedeno da se u radni odnos prima pripravnik, u oglasu nije navedeno da je to javni konkurs za prijem pripravnika, niti da se radni odnos zasniva na određeno vreme i koliko on traje, ali jeste navedeno da se u izbornom postupku proverava stručna osposobljenost kandidata, kao i da je poželjno da oni imaju položen pravosudni ispit, što sve, prema citiranim odredbama merodavnog prava, ukazuje na to da javni konkurs u konkretnom slučaju nije bio raspisan za prijem pripravnika u radni odnos na određeno vreme, već za prijem zaposlenog na neodređeno vreme, na koji se, po pravilu, zasniva radni odnos u državnim organima. Na to ukazuje i činjenica da je za popunjavanje konkretnog radnog mesta najpre raspisan interni konkurs među zaposlenima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji bi se, da je uspeo, okončao donošenjem rešenja o premeštaju zaposlenog na to radno mesto u radnom odnosu na neodređeno vreme. Kako interni konkurs nije uspeo, sa popunjavanjem tog radnog mesta se nastavilo sprovođenjem javnog konkursa. Dakle, javni konkurs je sproveden samo zato što radno mesto nije popunjeno putem internog konkursa, bez ikakve naznake u javnom konkursu da je u pitanju druga vrsta radnog odnosa. Uz to, pomoćnik ministra – načelnik Sektora za ljudske resurse je, posle sprovedenog izbornog postupka, predložio kandidata M. Đ. za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, sa čim se saglasio potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, koji je potom doneo rešenje o prijemu tog lica u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika. Međutim, u obrazloženju tog rešenja nije navedena sadržina datog predloga u delu koji se odnosi na vrstu radnog odnosa, niti zašto se u tom pogledu od njega odstupilo. Konačno, u oglasu o javnom konkursu je navedeno da kandidati moraju da ispunjavaju, pored ostalog, uslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a kao jedan od tih uslova je u predlogu za popunu radnog mesta navedena najmanje jedna godina efektivnog radnog staža, pri čemu to ipak nije uneto u tekst oglasa, iako je on morao da sadrži sve uslove predviđene Pravilnikom.

Ustavni sud ukazuje na to da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, prilikom donošenja odluke o potrebi popunjavanja određenog radnog mesta putem javnog konkursa, u obavezi da utvrdi da li je potrebno primiti zaposlenog u radni odnos na neodređeno ili određeno vreme ili je potrebno primiti pripravnika, te da u skladu sa tim sprovede odgovarajući javni konkurs. Naime, uslov za popunjavanje radnog mesta je i to da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan. U kadrovskom planu se posebno prikazuje broj potrebnih zaposlenih sa radnim odnosom na neodređeno vreme, broj zaposlenih čiji se prijem u radni odnos na određeno vreme planira zbog mogućeg povećanja obima posla i broj pripravnika čiji se prijem planira, u godini za koju se donosi kadrovski plan. Stoga je potrebno prethodno odrediti vrstu radnog odnosa da bi se moglo utvrditi da li je popuna tog radnog mesta u skladu sa donetim kadrovskim planom, a time i da li su ispunjeni uslovi za njegovo popunjavanje.

U konkretnom slučaju je vrsta radnog odnosa zavisila od toga koji će kandidat biti izabran, odnosno da li on ispunjava uslove za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ili na određeno vreme u svojstvu pripravnika. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da se ispunjenost formalno-pravnih uslova vezanih za određenu vrstu radnog odnosa proverava na početku izbornog postupka, u njegovoj prvoj fazi, koja je eliminacionog karaktera, a ne na kraju postupka, prilikom donošenja odluke o izboru kandidata za prijem u radni odnos. Ovde je omogućeno da u daljem toku izbornog postupka zajedno učestvuju kandidati koji mogu biti primljeni u radni odnos na neodređeno vreme i kandidati koji mogu biti primljeni u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika. Navedene dve kategorije lica se, po zakonu, primaju u radni odnos pod različitim uslovima, tako da oni koji ispunjavaju uslove za radni odnos na neodređeno vreme ne mogu biti primljeni u svojstvu pripravnika, i obrnuto. Imajući u vidu da se uslovi za zapošljavanje nužno razlikuju u zavisnosti od vrste radnog odnosa za koju se sprovodi javni konkurs, navedene dve kategorije lica ne mogu zajedno učestvovati u istom postupku za popunjavanje radnog mesta. Oni u izbornom postupku ne mogu biti tretirani na isti način i međusobno upoređivani.

S obzirom na to da je izabrani kandidat primljen u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika, primenom uslova u pogledu vrste radnog odnosa koji nisu bili predviđeni javnim konkursom i koje nisu ispunjavali oni kandidati koji su u istom postupku učestvovali radi prijema u radni odnos na neodređeno vreme, među kojima je bila i podnositeljka ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da u postupku popunjavanja konkretnog radnog mesta nisu na sve kandidate primenjeni isti uslovi. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na dostupnost navedenog radnog mesta pod jednakim uslovima, zajemčeno odredbom člana 60. stav 3. Ustava.

5.2. Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ističe da podnositeljki, ni posle donošenja osporene presude Upravnog suda, nije poznato koje konkretne zdravstvene uslove za zasnivanje radnog odnosa ne ispunjava, Ustavni sud je pošao od toga da je lekarski pregled, kao i svaka faza izbornog postupka, eliminacionog karaktera, te kandidat za koga se utvrdi da ne zadovoljava posebne zdravstvene uslove nije mogao učestvovati u daljem toku izbornog postupka, a time ni biti primljen u radni odnos. Takav kandidat, koji je uspešno prošao prethodne faze izbornog postupka, ima legitiman interes da sazna relevantne podatke iz kojih će se videti koje konkretne zdravstvene uslove za rad ne zadovoljava i iz kojih razloga.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da u slučaju kada organi uprave nisu ocenili navode koji su od odlučujućeg značaja za ishod postupka i kada je to jedan od osnovnih razloga za podnošenje tužbe u upravnom sporu, garancija pravičnog suđenja zahteva od Upravnog suda da navede sopstvene razloge zasnovane na temeljnoj proceni pitanja koja su ključna za donošenje odluke.

Ustavni sud je konstatovao da se za zasnivanje radnog odnosa na navedenom radnom mestu, prema odredbi član 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika o načinu sprovođenja i merama specifične zdravstvene zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zahtevaju posebne psihofizičke sposobnosti za preduzimanje profesionalnih aktivnosti u noćnoj smeni, u pripravnosti, pri povećanoj opasnosti za život i zdravlje, u uslovima neredovnosti u radu i pri drugim otežanim uslovima. Posebni zdravstveni uslovi koje kandidat treba da zadovolji ocenjuju se prema Listi morboznih stanja.

Podnositeljki ustavne žalbe je, nakon lekarskog pregleda obavljenog 18. decembra 2017. godine, dostavljeno samo obaveštenje Konkursne komisije od 18. januara 2018. godine o tome da je zdravstveno nesposobna za rad na pomenutom radnom mestu, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 5) Pravilnika. U žalbi, a potom u tužbi i na usmenoj javnoj raspravi pred Upravnim sudom, je istakla da ne zna koje konkretne zdravstvene uslove ne ispunjava. Drugostepeni organ je našao da su ti navodi bez uticaja na drugačiju odluku, dok ih je Upravni sud ocenio, pozivajući se u obrazloženju osporene presude na izveštaj o prethodnom lekarskom pregledu od 18. decembra 2017. godine, u kome je navedeno da kod podnositeljke postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad.

Sledom iznetog, Ustavni sud je našao da je Upravni sud osporenu presudu zasnovao na činjenicama koje je utvrdio ocenom dokaza – pomenutog izveštaja, koji nije izveo na usmenoj javnoj raspravi i na koji podnositeljki nije data mogućnost da se izjasni. Ovaj sud je primetio da se navedeni izveštaj razlikuje od obaveštenja koje je dostavljeno podnositeljki, samo u tome, što sadrži jednu dodatnu informaciju – da kod podnositeljke postoje patološka stanja koja predstavljaju kontraindikaciju za rad. U tom smislu, i u slučaju da je navedeni izveštaj bio dostavljen podnositeljki, ona bi iz njega mogla da sazna kratku i uopštenu informaciju, koja joj ne bi omogućila da razume razloge zbog kojih je utvrđena njena zdravstvena nesposobnost.

Ustavni sud ističe da podaci o zdravstvenom stanju spadaju u naročito osetljive podatke o ličnosti, koji su o podnositeljki ustavne žalbe pribavljeni, po njenom pristanku, za potrebe sprovođenja javnog konkursa, tokom lekarskog pregleda u referentnoj zdravstvenoj ustanovi, čije troškove je ona snosila. Time što podnositeljki nisu dati nikakvi podaci o navodnim patološkim stanjima zbog kojih je utvrđeno da je zdravstveno nesposobna za rad na radnom mestu na koje je konkurisala, ona nije dobila priliku da se sa njima upozna i da proceni da li je potrebno da ospori navedenu ocenu. Takođe, ostala je u neizvesnosti u pogledu svog zdravstvenog stanja i toga da li se navodna patološka stanja mogu otkloniti, od čega bi zavisila njena potencijalna odluka da učestvuje na drugim javnim konkursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova na kojima se zahteva isti uslov vezan za zdravstvenu sposobnost.

Ustavni sud je dodatno primetio da je Konkursna komisija tražila da se za dva kandidata B.S. i M.P, za koje je takođe utvrđeno da su zdravstveno nesposobni, izvrši revizija lekarskog pregleda, što ipak nije učinjeno. S tim u vezi se postavlja pitanje u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se može preispitati data ocena da kandidat ne zadovoljava posebne zdravstvene uslove, za šta on ima legitiman interes.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud smatra da navedena pitanja od suštinskog značaja za donošenje odluke nisu obrazložena u meri u kojoj je to bilo potrebno da bi se ocenila zakonitost konačnog upravnog akta. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno i pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

5.3. S obzirom na to da je utvrdio povrede navedenih ustavnih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjenih povreda ustavnih prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnositeljki ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda U. 12024/18 od 24. januara 2020. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 111-00-71/2018-01 od 15. maja 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Imajući u vidu razloge zbog kojih je utvrdio povrede označenih ustavnih prava i da je poništio osporenu presudu Upravnog suda, Ustavni sud smatra da nije potrebno da se navodi ustavne žalbe posebno ispitaju sa stanovišta istaknute povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Ustavni sud takođe nije razmatrao navode ustavne žalbe koji se odnose na odugovlačenje upravnog spora u kome je doneta osporena presuda, imajući u vidu da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1. u 115/2019 od 11. novembra 2019. godine usvojen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Time su se stekli uslovi da podnositeljka pred nadležnim sudom u parničnom postupku ostvari pravo na novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15).

7. Odlučujući o zahtevu podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povreda označenih ustavnih prava dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija. Pri tome je Ustavni sud prethodno odredio da će se štetne posledice zbog utvrđenih povreda prava otkloniti poništavanjem osporene presude Upravnog suda. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Iz prethodno navedenih razloga, Sud nije razmatrao zahtev ustavne žalbe da se Ministarstvu unutrašnjih poslova naloži da podnositeljka na navedenom radnom mestu zasnuje radni odnos na neodređeno vreme.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, imajući u vidu značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i građanskih sloboda.

9. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Rev2 898/2023: Ukidanje presude u sporu radi poništaja odluke o izboru
• U 13968/2018: Presuda Upravnog suda o zakonitosti izbornog postupka u Ministarstvu unutrašnjih poslova
• U 10134/2014: Presuda Upravnog suda o odbijanju tužbe zbog izbora kandidata
• U 8641/2017: Presuda Upravnog suda o zakonitosti rešenja u postupku javnog konkursa
• U 20060/2019: Odbijanje tužbe u sporu povodom izbora kandidata na javnom konkursu
• U 16788/2013: Presuda Upravnog suda o zakonitosti izbora kandidata u radni odnos
• U 18246/2017: Presuda o poništaju rešenja u postupku konkursa za državnog službenika