Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o oduzimanju oružja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a u preostalom delu je odbacio. Sud je ocenio da postupak od tri godine nije nerazumno dug i da su akti dovoljno obrazloženi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. K . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. K . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnim postupcima koji su vođeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun u predmetima br. 210-70/08, 210-71/08 i 210-72/08, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz Beograda je , 18. marta 2020. godine, preko punomoćnika S . Š, advokata iz Stare Pazove, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnim postupcima koji su vođeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun u predmetima br. 210-70/08, 210-71/08 i 210-72/08, kao i protiv presude Upravnog suda U. 6833/17 od 23. januara 2020. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove broj 210-1-1111/16 od 20. januara 2017. godine i rešenja Policijske uprave za grad Beograd – Policijska stanica Zemun br. 210-70/08, 210-71/08 i 210-72/08, sva od 4. avgusta 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi ukazao da predmetni postupci nisu okončani u razumnom roku i postavio je zahtev za naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je ukazao da osporeni akti nisu obrazloženi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove broj 210-1-1111/16, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun broj 210-70/08 od 4. avgusta 2015. godine određeno je da se od podnosioca oduzima oružni list i lovački karabin, te mu je naloženo da po pravnosnažnosti rešenja, u roku od godinu dana, otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da nađe kupca i da ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije, te je navedeno da ukoliko podnosilac ne postupi po naloženom, oduzeto oružje i municija će postati vlasništvo Republike Srbije.

Podnosilac je 8. decembra 206. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun broj 210-71/08 od 4. avgusta 2015. godine određeno je da se od podnosioca oduzima oružni list i lovačka puška, te mu je naloženo da po pravnosnažnosti rešenja, u roku od godinu dana, otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da nađe kupca i da ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije, te je navedeno da ukoliko podnosilac ne postupi po naloženom, oduzeto oružje i municija će postati vlasništvo Republike Srbije.

Podnosilac je 8. decembra 2016. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun broj 210-72/08 od 4. avgusta 2015. godine određeno je da se od podnosioca oduzima oružni list i pištolj, te mu je naloženo da po pravnosnažnosti rešenja, u roku od godinu dana, otuđi oduzeto oružje i municiju, odnosno da nađe kupca i da ga proda posredstvom ovlašćenog preduzeća za promet oružja i municije, te je navedeno da ukoliko podnosilac ne postupi po naloženom, oduzeto oružje i municija će postati vlasništvo Republike Srbije.

Podnosilac je 8. decembra 2016. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Uprava za upravne poslove broj 210-1-1111/16 od 20. januara 2017. godine određeno je da se spajaju postupci po žalbama, te da se iste odbijaju kao neosnovane.

Podnosilac je 29. aprila 2017. godine podneo sudu tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, ispravljenu i dopunjenu podneskom od 4. maja 2017. godine. Osporenom presudom Upravnog suda U. 6833/17 od 23. januara 2020. godine tužba je odbijena kao neosnovana. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno da su od podnosioca oduzeti oružni listovi i oružje jer je proverom i operativnim radom pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđeno da je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, saglasno odredbama Zakona o policiji i Zakona o oružju i municiji, a da obaveštenje o podacima koji su sadržani u evidenciji operativnih izveštaja lice može dobiti tek pošto je prestala potreba korišćenja tih podataka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Sl užbeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 174. sada važećeg Zakona o opštem up ravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnim postupcima koji su vođeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Zemun u predmetima br. 210-70/08, 210-71/08 i 210-72/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je za ocenu osnovanosti navoda merodavan period od momenta podnošenja žalbi protiv prvostepenih rešenja o oduzimanju oružnih listova i oružja , dakle od 8. decembra 2016. godine, do pravnosnažnog okončanja postupaka, odnosno do donošenja osporene presude Upravnog suda U. U. 6833/17 od 23. januara 2020. godine. Iz navedenog proizlazi da su osporeni postupci okončan i za nešto više od tri godine.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ispitujući postupanje organa uprave, odnosno nadležnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud ukazuje da je drugostepeni organ o podnetim žalbama odlučio u zakonom propisanom roku, a da je Upravni sud o podnetoj tužbi odlučio u roku od dve godine i osam meseci.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se predmetni postupci okonča ju u razumnom roku, te da nije doprineo njihovom trajanju.

Imajući u vidu sve izneto, odnosno da su osporeni postupci vođen i i okončan i pred drugostepenim organom uprave i Upravnim sudom u periodu od tri godine, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac izjavio ustavnu žalbu i protiv presude Upravnog suda U. 6833/17 od 23. januara 2020. godine i nižestepenih akata , zbog povrede prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava. Podnosilac povredu svih označenih prava obrazlaže time da osporeni akti nisu obrazloženi.

Sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni.

Ustavni sud je, uvidom u osporenu presudu, utvrdio da sadrži dovoljno obrazloženje zašto se odbija tužba podnosioca kao neosnovana, te šta čini suštinske razloge zbog kojih je tako odlučeno. Upravni sud je odlučio o tužbi podnosioca na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, za koje je u sprovedenom postupku ocenio da su u bitnim tačkama potpuno utvrđene, da je iz utvrđenih činjenica izveden pravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja i da je drugostepeni organ ocenio žalbene navode.

Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja i obrazloženju osporene presude jasno navedeno da su od podnosioca oduzeti oružni listovi i oružje jer je proverom i operativnim radom pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđeno da je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica, saglasno odredbama Zakona o policiji i Zakona o oružju i municiji, a da obaveštenje o podacima koji su sadržani u evidenciji operativnih izveštaja lice može dobiti tek pošto je prestala potreba korišćenja tih podataka.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.