Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak protiv podnosioca trajao je osam godina bez donošenja prvostepene presude, što predstavlja neefikasno postupanje suda. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. J . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. J . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 532/2010 (ranije pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 515/06) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz B . je 8 . maja 201 2. godine, preko punomoćnika A. Lj. S , advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 532/2010 (ranije Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 515/06) .

Podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno iznosi tok krivičnog postupka koji je u vreme njenog podnošenja bio u toku i posebno ističe: da je krivični postupak pokrenut 2006. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage; da je istražni postupak trajao dve godine, nakon čega je podignuta optužnica; da ni posle osam godina od pokretanja postupka nije doneta ni prvostepena presuda, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo na pravično suđenje, ali povredu ovog prava posebno ne obrazlaže.

U dopunam ustavne žalbe od 21. juna i 20. jula 2012. godine, podnosilac je obavestio Sud da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 532/2010 od 22. marta 2012. godine (pravnosnažno 15. maja 2012. godine) protiv njega obustavljen krivični postupak usled odustanka javnog tužioca od daljeg krivičnog gonjenja.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 532/2010 vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe (i još dva lica) zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u saizvršilaštvu.

Krivični postupak je pokrenut 2004. godine donošenjem rešenja o sprovođenju istrage i vodio se pred ranije Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu Ki. 883/04, odnosno Ki. 260/05-04.

Nakon sprovedene istrage Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu je 17. februara 2006. godine protiv okrivljenog (i još dva lica) podiglo optužnicu Kt. 63/06 za navedeno krivično delo. U optužnici je predloženo da se na glavni pretres pozovu sva tri okrivljena lica, ovlašćeni predstavnik oštećenog i dva svedoka, te da se izvedu dokazi čitanjem pisane dokumentacije (među kojom je i nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke od 18. jula 2005. godine i dopuna istog od 30. decembra 2005. godine).

Tokom krivičnog postupka Prvi opštinski sud u Beogradu (od 1. januara 2010. godine Prvi osnovni sud u Beogradu) je glavni pretres zakazao 22 puta, od čega je održan 15 puta. Glavni pretres nije održan sedam puta, i to: jedanput zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe (31. januara 2007. godine); tri puta zbog sprečenosti ili bolesti postupajućeg sudije-predsednika veća (3. oktobra 2007, 23. oktobra 2009. i 22. novembra 2011. godine); tri puta zbog nedolaska drugookrivljenog koji je bio bolestan ili njegovog branioca (23. maja 2008, 13. aprila 2009. i 23. marta 2010. godine).

Glavni pretres koji je održan je odlagan najčešće zbog nedolaska svedoka, ali i zbog proteka vremena predviđenog za održavanje pretresa, evakuacije zgrade suda, kao i zbog toga što je tužilaštvo tražilo spise predmeta na razmatranje.

U dokaznom postupku su saslušana sva tri okrivljena lica, ispitan je ovlašćeni predstavnik oštećenog, sudski veštak i četiri svedoka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 22. marta 2012. godine doneo rešenje K. 532/2010 (pravnosnažno 15. maja 2012. godine) kojim je obustavio krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još dva lica zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u saizvršilaštvu, usled odustanka Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenih.

Tokom trajanja postupka pred Prvim osnovnim (ranije opštinskim) sudom u Beogradu nije doneta nijedna prvostepena presuda.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 2004. godine, kada je protiv podnosioca ustavne žalbe doneto rešenje o sprovođenju istrage, pa do 15. maja 201 2. godine, kada je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 532/2010 od 22. marta 2012. godine postalo pravnosnažno, a kojim je obustavljen krivični postupak protiv podnosioca usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja, čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao osam godina, što samo po sebi može ukazati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i postupanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca.

Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak neprekidno vodio pred Prvim opštinskim, a potom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, i da za sv e vreme trajanja postupka nije doneta niti jedna prvostepena presuda. Podnosilac ustavne žalbe je imao nesporni interes da se u postupku odluči o optužbi koja mu je stavljena na teret, što za njega nesumnjivo ima lo posebnu važnost , a svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju sudskog postupka. Iako je, sa jedne strane, nadležni prvostepeni sud redovno zakazivao glavni pretres koji je uglavnom održavan, i da se, sa druge strane, krivični postupak vodio protiv tri okrivljena lica zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, što objektivno može ukazati na složenost pravnih i faktičkih pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni, Ustavni sud nalazi da je do dužeg trajanja predmetnog postupka došlo usled odugovlačenja postupka od strane prvostepenog suda. Ovaj zaključak nedvosmisleno proizlazi iz činjenice da za sve vreme trajanja postupka, dakle za osam godina, nije meritorno odlučeno o ovoj krivičnopravnoj stvari. Ovo posebno iz razloga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su tokom istražnog postupka (koji je trajao dve godine) pribavljeni svi neophodni dokazi i da je obavljeno ekonomsko veštačenje, te da je u dokaznom postupku pred prvostepenim sudom trebalo saslušati okrivljene, ispitati ovlašćenog predstavnika oštećenog i dva svedoka, te pročitati pisanu dokumentaciju. Prvostepeni sud ni nakon šest godina, koliko je trajao glavni pretres pred prvostepenim sudom od podizanja optužnice, nije do kraja sproveo dokazni postupak i meritorno odlučio o predmetu optužbe. Stoga Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda ne može smatrati efikasnim i delotvornim. Dužnost suda je da postupak sprovede bez odugovlačenja, da spreči svaku zloupotrebu prava od strane učesnika u krivičnom postupku i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da se donošenjem odluka u razumnom roku obezbeđuje delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih prava i sloboda i jača poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Kako u predmetnom krivičnom postupku nije odlučivano o bilo kom imovinskom pravu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je postavljeni zahtev za utvrđivanje prava na naknadu materijalne štete bespredmetan, te ga nije ni razmatrao.

6. Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe istakao i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ali je nije posebno razmatrao, budući da povredu ovog prava podnosilac nije obrazlagao, već je zasnovao na istim razlozima kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku.

7. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti