Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao preko sedam godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra podnosiocu žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3780/2016
19.07.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5928/10 (inicijalno predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10157/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 11. maja 2016 . godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredba ma člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 5928/10 i postupku po žalbi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž. 1651/15,

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeni parnični postupak za naknadu štete trajao osam godina, pri čemu on, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Prvog Osnovnog suda u Beogradu P. 5928/10 ( inicijalno predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 10157/08) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudsko j stvari:

Tužilac Z. M . iz Beograda, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 16. decembra 2008. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog , radi naknade nematerijalne štete zbog pogoršanja zdravstvenog stanja . Tužba je u sudskom upi sniku zavedena pod brojem P. 10157/08.

Do donošenja presude zakazano je 18 ročišta z a glavnu raspravu, od kojih pet ročišta nije održano, i to jedno ročište zbog nedolaska tuženog i četiri zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U sprovedenom dokaznom postupku sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu medicinsku dokumentaciju i nalaze i mišljenja dva sudska veštaka, koji su veštačili na okolnost pogoršanja zdravstvenog stanja tužioca i uzročne veze zdravstvenog stanja tužioca sa ranije zadobijenom povredom na radu kod tuženog.

Postupak je nakon 1. januara 2010. godine, i reforme u pravosuđu, nastavlj en pred Prvim Osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod brojem P. 5928/10.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5928/10 od 22. januara 2014. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, pretrpljenog fizičkog bola i duševnih bolova zbog naruženosti, dok je u stavu drugom izreke odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime duševnih bolova zbog naruženosti i u stavu trećem izreke obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1598/14 od 19. marta 2015. godine, vraćeni su spisi predmeta P. 5928/10 Prvom osnovnom sudu u Beogradu, radi dopune postupka, jer je prilikom pismene izrade odluke učinjena greška u pisanju naziva tužene.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5928/10 od 28. aprila 2015. godine ispravljena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu u pogledu imena tuženog. Spisi predmeta su 2. jula 2015. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu na odlučivanje o žalbi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1651/15 od 19. februara 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 5928/10 od 22. januara 2014, ispravljena rešenjem tog suda P. 5928/10 od 28. aprila 2015. godine u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljeni strah, za pretrpljeni fizički bol i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u označenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, dok je prvostepena presuda preinačena u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanje nja životne aktivnosti preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke do traženog iznosa.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 13. aprila 2016. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 16. decembra 2008 . godine podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1651/15 od 19. februara 2016. godine, iz čega proizlazi da je osporeni postupak trajao više od sedam godina .

Navedeno trajanje parničnog postupka, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnom smislu složen , imajući u vidu da je sprovedeno medicinsko veštačenje od strane dva lekara u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za presuđenje , za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, imao legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku, imajući u vidu da je tražena naknada nematerijalne štete zbog pogoršanja zdravstvenog stanja i da svojim ponašanjem nije uticao na dužinu trajanja postupka.

Po nalaženju Ustavnog suda, osnovni razlog dugog trajanja predmetnog postupka jeste neažurno i neefikasno postupanje prvostepenog suda. Ovakva ocena proizlazi iz činjenice da je sud prvu pr esudu doneo nakon pet godina od podnošenja tužbe. Pri tome je prilikom pismene izrade odluke učinjena greška u pisanju naziva tužene, pa su spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ispravku, što je produžilo ukupno vreme odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Ustavni sud nalazi da je odlučivanje drugostepenog suda o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude trajalo godinu dana i sedam meseci, što bi se moglo smatrati odlučivanjem u granicama razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13 Odluka – US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Krećući se u granicama zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32 . stav 1. Ustava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu pravde .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju . Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, kao i životni standard u državi , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti