Odbačaj ustavne žalbe zbog neispunjenosti pretpostavki i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Tomislava Nađa. Deo žalbe koji se odnosi na rešenje Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi, dok je deo protiv presude Okružnog suda odbačen kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka propisanog roka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3783/2010
03.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tomislava Nađa iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Tomislava Nađa izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2298/07 od 22. februara 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 151/10 od 8. aprila 2010. godine.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Tomislav Nađ iz Aranđelovca je 11. avgusta 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 151/10 od 8. aprila 2010. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2298/07 od 22. februara 2008. godine. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog skasacionog suda povređena ustavna prava na koja se u žalbi poziva. Naime, podnosilac navodi da ''mu je revizija odbijena kao nedozvoljena što nije u skladu sa zakonom jer je u konkretnom slučaju revizija bila dozvoljena, a podnosiocu je oduzeto pravo na imovinu''. Imajući u vidu da osporenim procesnim rešenjem nije odlučivano o pravu svojine ili drugim imovinskim pravima podnosioca i da je revizijski sud dovoljno jasno obrazložio svoju odluku, a da takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu osporene presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2298/07 od 22. februara 2008. godine, Ustavni sud je zauzeo pravni stav da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke o žalbi protiv presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako je u konkretnom slučaju revizija podnosioca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 2298/07 od 22. februara 2008. godine ceni u odnosu na dan dostavljanja te drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 29. decembra 2009. godine kada je izjavio reviziju, a da je ustavna žalba izjavljena 11. avgusta 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je, stoga, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA sudija dr Agneš Kartag Odri

Slični dokumenti

• Už 3749/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti
• Už 746/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 148/2011: Odbacivanje ustavne žalbe protiv više parničnih presuda zbog procesnih nedostataka
• Už 3493/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti i neblagovremenosti
• Už 420/2011: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i materijalne nenadležnosti
• Už 4671/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe