Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Žalba je neblagovremena jer je podneta nakon isteka prekluzivnog roka od 30 dana od dostavljanja pravnosnažne odluke kojom je postupak okončan.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Igora Bulatovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Igora Bulatovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 432/01.
O b r a z l o ž e nj e
1. Igor Bulatović iz Beograda, preko punomoćnika Jadranke U. Đelić, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 12. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu K. 432/01.
Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi postojanje povrede označenog prava i naknadi mu štetu u opredeljenom iznosu.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, koji je proglašen 8. novembra 2006. godine, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona u Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenom presudom Okružnog suda u Beogradu K. 432/01 od 14. juna 2007. godine, optuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, oslobođen od optužbe da je kao saizvršilac izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 248. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03); da je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.I 2167/07 od 18. oktobra 2007. godine odbijena kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu izjavljena protiv navedene prvostepene presude, koja je i potvrđena; da je presuda Vrhovnog suda Srbije Kž.I 2167/07 od 18. oktobra 2007. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 26. februara 2008. godine, a njegovom braniocu u tom krivičnom postupku 17. marta 2008. godine.
4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe u krivičnom postupku se ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke o žalbi protiv prvostepene presude, kojom se taj postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je presuda Vrhovnog suda Srbije Kž.I 2167/07 od 18. oktobra 2007. godine, kojom je osporeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, podnosiocu i njegovom braniocu dostavljena 26. februara 2008. godine, odnosno 17. marta 2008. godine.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 12. avgusta 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.
Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog ustavnog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. Kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.
5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
sudija dr Agneš Kartag Odri