Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa nadležnošću poreskog organa u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Poreske uprave u prekršajnom postupku. Utvrđeno je da je poreski organ bio nadležan za vođenje drugostepenog postupka, jer odredbe o nadležnosti prekršajnih sudova još nisu počele da se primenjuju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Boška Karanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Boška Karanovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 218-1530/07-20 od 20. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boško Karanović iz Beograda je 12. marta 2009. godine, preko punomoćnika Jelene Petričić, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 218-1530/07-20 od 20. februara 2009. godine.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeno rešenje doneto od strane organa uprave, koji je nenadležan organ za odlučivanje po žalbi u prekršajnom postupku, s obzirom da je Zakonom o uređenju sudova propisano da se osnivaju prekršajni sudovi, koji odlučuju u prekršajnom postupku i Viši prekršajni sud, koji odlučuje u drugostepenom postupku po žalbi. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je na ovaj način, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i ustavno načelo zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Filijala Barajevo broj 431-47/2007 od 30. aprila 2007. godine pravno lice "PODGRMEČJE" d.o.o. i Boško Karanović iz Beograda, kao odgovorno lice, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašeni su odgovornim za prekršaj iz člana 43. stav 1. tačka 6) i stav 2. a u vezi člana 18. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama, zato što nisu evidentirali svaki pojedinačno ostvareni promet usluga fizičkim licima preko fiskalne kase, zbog čega su im izrečene novčane kazne.
Protiv navedenog rešenja podnosilac ustavne žalbe i pravno lice "PODGRMEČJE" d.o.o. su izjavili žalbu, koja je osporenim rešenjem drugostepenog upravnog organa, Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd 218-1530/07-20 od 20. februara 2009. godine odbijena kao neosnovana.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na otklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1).
Odredbama člana 91. st. 1. do 3. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano je da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, ukoliko za vođenje prekršajnog postupka nisu nadležni organi uprave, da prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Viši prekršajni sud, a da Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke suda, o žalbama na odluke koje u prekršajnom postupku donesu organi uprave, o sukobu i prenošenju nadležnosti sudova i vrši druge poslove utvrđene zakonom. Odredbom člana 308. Zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2007. godine.
Odredbom člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 116/08) propisano je da se u članu 308. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), reči: "1. januara 2007. godine" zamenjuju rečima "1. januara 2010. godine".
Odredbom člana 98. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 116/08) propisano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.
Odredbama člana 160. stav 1. tač. 6) i 7) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06 i 61/07) propisano je da Poreska uprava pokreće i vodi prvostepeni i drugostepeni prekršajni postupak i izriče kazne i zaštitne mere za poreske prekršaje, kao i da odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku. Odredbom člana 165. stav 2. Zakona propisano je da postupak za izricanje novčanih kazni i zaštitnih mera za poreske prekršaje Poreska uprava vodi po zakonu kojim se uređuje prekršajni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Odredbom člana 47. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 61/07), propisana je izmena odredbe člana 160. tačka 6), koja glasi: "Poreska uprava pokreće i vodi prvostepeni poreskoprekršajni postupak i izriče kazne i zaštitne mere" (stav 1.), u članu 160. dodata je tačka 6a) koja glasi: "Poreska uprava odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave" (stav 3.), a odredbom člana 62. Zakona propisano je da odredbe člana 160. Zakona o poreskoj administraciji, u delu koji se odnosi na nadležnost Poreske uprave za vođenje drugostepenog poreskoprekršajnog postupka, prestaju da važe danom početka rada drugostepenog prekršajnog suda, u skladu sa Zakonom o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 101/05).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneto od strane zakonom ustanovljenog organa, u postupku sprovedenom u skladu sa zakonom. Naime, Zakonom o uređenju sudova propisano je da se osnivaju prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud, ali je odredbom člana 98. Zakona propisano da će se ovaj zakon primenjivati tek od 1. januara 2010. godine. Iz navedenog proizlazi da se do primene novog Zakona o uređenju sudova primenjuje Zakon o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 24/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06), a kojim nisu bili ustanovljeni prekršajni sudovi i Viši prekršajni sud. Navedenim odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je nadležnost Poreske uprave za vođenje prvostepenih i drugostepenih prekršajnih postupaka, iz čega proizlazi da je osporeno rešenje broj 218-1530/07-20 od 20. februara 2009. godine doneto od strane nadležnog organa, Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Regionalni centar Beograd, koje je odlučivalo po žalbi izjavljenoj na prvostepeno rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreska uprava - Filijala Barajevo, broj 431-47/2007 od 30. aprila 2007. godine, te da iz tog razloga podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. Ustava.
Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na sudsku zaštitu zajemčenog članom 22. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca na koje se u žalbi pozvao.
U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 272. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04), koji je u primeni do 31. decembra 2009. godine, pruža mogućnost kažnjenom licu da podnese Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, pored ostalog, kada je izrečena kazna zatvora, kao i novčana kazna preko 100.000 dinara fizičkom licu ili odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 dinara pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje. Dakle, Zakon o prekršajima omogućava sudsku zaštitu u postupku po vanrednom pravnom leku protiv pravnosnažnog rešenja donetog po žalbi u poreskoprekršajnom postupku, a navedeno ograničenje mogućnosti pristupa Vrhovnom sudu Srbije ne ugrožava suštinu prava na pristup sudu, imajući u vidu da je to ograničenje propisano u skladu sa javnim interesom efikasne sudske zaštite prava, potrebom da se postupak okonča u razumnom roku, kao i prirodom kažnjivog dela i vrstom i težinom izrečene sankcije. Takođe, prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, manje poreske globe i dodaci nisu dovoljni da uvedu administrativne fiskalne procedure pod delokrug člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (videti: Morel protiv Francuske, presuda od 3. juna 2003. godine). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na sudsku zaštitu zajemčeno odredbom člana 22. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije osnovana, te je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić