Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i preuranjene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu u delu koji se odnosi na pravnosnažno okončan parnični postupak. Deo žalbe koji se tiče postupka za ponavljanje postupka odbačen je kao preuranjen jer nisu iscrpljena pravna sredstva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Šukića iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Ranka Šukića izjavljena protiv međupresude Opštinskog suda u Boru P. 1258/98 od 23. marta 2000. godine, presude Opštinskog suda u Boru P. 291/02 od 4. oktobra 2002. godine, rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1034/03 od 30. juna 2003. godine, presude Opštinskog suda u Boru P. 48/04 od 16. septembra 2004. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 886/05 od 27. juna 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 17. oktobra 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 21. aktobra 2005. godine, rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2120/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenja Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 7. februara 2006. godine, rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž. 224/10 od 12. marta 2010. godine, rešenja Osnovnog suda u Boru P. 552/10 od 15. juna 2010. godine i rešenja Osnovnog suda u Boru P. 552/10 od 4. avgusta 2010. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ranka Šukića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1019/05, kao i u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 552/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Šukić iz Aranđelovca podneo je Ustavnom sudu 13. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1019/05 i u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom Boru u predmetu P. 552/10.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Prema odredbi člana 84. stav 1. istog Zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 u kome su donete osporene odluke i to: međupresuda Opštinskog suda u Boru P. 1258/98 od 23. marta 2000. godine, presuda Opštinskog suda u Boru P. 291/02 od 4. oktobra 2002. godine, rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1034/03 od 30. juna 2003. godine, presuda Opštinskog suda u Boru P. 48/04 od 16. septembra 2004. godine, presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 886/05 od 27. juna 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 17. oktobra 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 21. aktobra 2005. godine, rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2120/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 7. februara 2006. godine i rešenje Višeg suda u Zaječaru Gž. 224/10 od 12. marta 2010. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1019/05.

Osnovni sud u Boru je osporenim rešenjem P. 552/10 od 15. juna 2010. godine utvrdio da se podneti predlog tužioca za ponavljanje postupka smatra povučenim. Rešenje je doneto s pozivom na odredbu člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište, a svoj izostanak nisu opravdale. Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog rešenja podneo predlog za vrađanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta od 15. juna 2010. godine.

Osnovni sud u Boru je osporenim rešenjem P. 552/10 od 4. avgusta 2010. godine odbacio kao neuredan predlog tužioca za vrađanje u prećašnje stanje.

Tužilac je protiv navedenog rešenja podneo žalbu o kojoj još nije odlučeno.

4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u navedenim sudskim postupcima, smatrajući da oba postupka predstavljaju jedinstveni parnični postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom.

Ustavni sud konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se u istom parničnom predmetu vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o praničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim Zakonom. Postupak koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka, koji se može podneti u roku od pet godina od pravnosnažnosti sudske odluke, po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak opisanog parničnog postupka, niti sa njim čini jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je stoga parnični postupak koji je vođen u parničnom postupku pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1019/05 i postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u predmetu Boru P. 552/10 posmatrao kao odvojene postupke.

5. Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe rešenje Višeg suda u Zaječaru Gž. 224/10 od 12. marta 2010. godine, kao poslednju sudsku odluku u nizu donetu u parničnom postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1019/05, primio 14. aprila 2010. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 13. avgusta 2010. godine, dakle po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u delu u kome su osporene međupresuda Opštinskog suda u Boru P. 1258/98 od 23. marta 2000. godine, presuda Opštinskog suda u Boru P. 291/02 od 4. oktobra 2002. godine, rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1034/03 od 30. juna 2003. godine, presuda Opštinskog suda u Boru P. 48/04 od 16. septembra 2004. godine, presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 886/05 od 27. juna 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 17. oktobra 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 21. aktobra 2005. godine, rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2120/05 od 26. decembra 2005. godine, rešenje Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 od 7. februara 2006. godine i rešenje Višeg suda u Zaječaru Gž. 224/10 od 12. marta 2010. godine odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku u navedenom postupku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena primenom odredbom člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u parničnom postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Boru P. 1019/05 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kom su osporena rešenja Osnovnog suda u Boru P. 552/10 od 15. juna 2010. godine i P. 552/10 od 4. avgusta 2010. godine, doneta u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 552/10, Ustavni sud ukazuje da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava podrazumeva donošenje odluke po pravnom sredstvu, a ne samo njegovo izjavljivanje. S obzirom na to da po žalbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Boru P. 552/10 od 4. avgusta 2010. godine nije doneta odluka višeg suda, Ustavni je ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedenih rešenja odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav. 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer prethodno nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu Ustavom zajemečnih prava na koje se poziva podnosilac.

7. Ustavni sud ocenjuje da se razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu P. 552/10 ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je navedeni postupak pokrenut predlogom podnetim neposredno posle 14. aprila 2010. godine i da traje nepunih pet meseci od dana iniciranja postupka. Imajući u vidu navedeno, dosadašnje trajanje postupka po predlogu podnosioca ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, očigledno nije dovelo do povrede njegovog prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je ustavna žalba odbačena i u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i preuranjene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti