Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja Privrednog suda koji je odluku o obustavi doneo sa zakašnjenjem.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. r . „S.“, D. M . preduzetnika iz Sokobanje na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 3. decembra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. r . „S .“, D. M . preduzetnika iz Sokobanje i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu Iv. 222/2008, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. r . „S .“, D. M . preduzetnika iz Sokobanje, izjavila je Ustavnom sudu, 3. maja 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru Ipv (Iv). 23/2017 od 20. marta 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Zaječaru u predmetu Iv. 222/2008.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi , pored ostalog, naveo: da nije mogao biti obustavljen postupak izvršenja, zbog toga što podnosilac nije uplatio depozit, jer je pre toga sud morao da uzme izjavu od izvršnog dužnika o imovini; da kako sud nije postupio saglasno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, to su mu povređena označena ustavna prava; da s obzirom na to da je postupak trajao devet godina, smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud poništi osporeni akt, utvrdi povrede navedenih prava i dosudi mu iznos od 370.000 dinara na ime naknade štete, kao i troškove za zastupanje pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Privrednog suda u Zaječaru Iv. 222/08 (u daljem tekstu: Privredni sud) , te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. februara 2008. godine Trgovinskom sudu u Zaječaru (u daljem tekstu: Trgovinski sud) , predlog za izvršenje na osnovu verodostojnih isprava - računa za isporučeni hleb, kore i lepinje protiv izvršnog dužnika D. U. vlasnika TR „D.“ iz V, u ukupnom iznosu od 27.873,93 dinara, sa pripadajućom zateznom kamatom.

Trgovinski sud je doneo rešenje Iv. 222/08 od 14. februara 2008. godine kojim je dozvolio predloženo izvršenje. Izvršni dužnik je 19. marta 2008. godine primio pismeni otpravak rešenj a, dok je 17. aprila 2008. godine isti otpravak dostavljen Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

Izvršni poverilac je podneskom od 3. novembra 2009. godine obavestio sud da nije namirio svoje potraživanje, jer mu novac nije prebačen na račun, te kako je izvršni dužnik brisan iz registra preduzetnika, to je kao dužnika označio D. U. iz Vrbovca i predložio promenu sredstava izvršenja plenidbom, procenom i prodajom pokretne imovine.

Rešenjem Trgovinskog suda od 8. decembra 2009. godine dozvoljena je tražena promena predmeta i sredstava izvršenja.

Privredni sud je doneo zaključak Iv. 222/08 od 31. januara 2012. godine, kojim je promenjeno sredstvo izvršenja određeno rešenjem Trgovinskog suda Iv. 222/08 od 14. februara 2008. godine, te je kao sredstvo izvršenja odredio popis, procen u i prodaj u pokretnih stvari koje pripadaju izvršno m dužnik u D. U .

Privredni sud je poslao Osnovnom sudu u Zaječaru – Sudskoj jedinici Sokobanja zamolnicu za sprovođenje izvršenja. Iz zapisnika o popisu i proceni zamoljenog suda proizlazi da je sudski izvršitelj dva puta izlazio na adresu dužnika, i to 5. marta i 13. decembra 2012. godine, ali da je u zapisniku konstatovano da dužnik nema nikakvu imovinu koja bi se mogla popisati.

Izvršni poverilac je podneskom od 11. marta 2013. godine „proširio podneti predlog na celokupnu imovinu“ izvršnog dužnika, te je predložio da se od izvršnog dužnika zatraži izjava o imovini u smislu član a 59. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Privredni sud je 26. marta 2013. godine doneo rešenje kojim je naloženo izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik, dok je izvršnom poveriocu zaključkom od 30. maja 2013. godine naloženo da uplati iznos od 4.600 dinara u korist depozita suda radi pokrivanja troškova izvršenja.

Izvršni poverilac je u svom podnesku od 10. juna 2013. godine predložio da sud zastane sa postupk om najduže tri meseca zbog trenutne nedostupnosti izvršnog dužnika.

Po proteku predloženog vremenskog perioda, Privredni sud je zaključkom Iv. 222/08 od 23. septembra 2013. godine ponovo naložio izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana od dana prijema zaključka uplati iznos od 4.600 dinara na ime predujma troškova izvršnog postupka uz upozorenje na posledice propuštanja. Izvršni poverilac je 27. septembra 2013. godine primio pismeni otpravak zaključka.

Privredni sud je rešenjem Iv. 222/08 od 10. februara 2017. godine obustavio izvršenje određeno rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda Iv. 222/08 od 14. februara 2008. godine. U obrazloženju rešenja je , pored ostalog, navedeno da izvršni poverilac nije uplatio predujam po zaključku od 23. septembra 2013. godine, te je sud, saglasno odredbi člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 304. Zakona o parničnom postupku, obustavio izvršenje.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, drugostepeno veće Privrednog sud a done lo je osporeno rešenje Ipv (Iv). 23/2017 od 20. marta 2017. godine, kojim je odbi lo kao neosnovan prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja i isto rešenje potvrdilo u celosti.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čij u se povred u ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je predmetni izvršni postupak pokrenut 12. februara 2008. godine podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a da je pravnosnažno okončan 20. marta 2017. godine, donošenjem osporenog rešenja. Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak trajao nešto duže od devet godina, što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, a posebno imajući u vidu da se radi o izvršnom postupku Ustavni sud je ocenio da se u suštini i ne može govoriti o složenosti takvog postupka zbog same njegove prirode.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da je on ima o legitiman pravni interes da se njegovo potraživanje namiri u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da , iako su se podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik u nekim situacijama pasivno ponašali ( npr. u periodu između 3. novembra 2009. godine i 31. januara 2012. godine, kada se podnosilac nije interesovao za predmet), oni svojim ponašanjem nisu doprineli odugovlačenju postupka .

Osnovni razlog dugo g trajanj a izvršnog postupka je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja okonča . Ustavni sud posebno ukazuje na činjenicu da je 3. oktobra 2013. godine protekao rok za uplatu predujma troškova izvršnog postupka iz zaključka Privrednog suda Iv. 222/08 od 23. septembra 2013. godine, a da je Privredni sud tek tri godine i četiri meseca nakon toga obustavio postupak izvršenja.

Iako je izvršenje obustavljen o krivicom podnosioca ustavne žalbe, odnosno njegovim nepostupanjem po nalogu suda, Ustavni sud bez obzira na tu činjenicu, konstatuje da je dužnost sudova da izvršni postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka izvršenja. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog izvršnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio u prvom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove oluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud nije cenio samo dužinu trajanja izvršnog postupka, već i specifične okolnosti ovog slučaja, koje se pre svega ogledaju u relativno niskom iznosu novčanog potraživanja zbog koga je vođen izvršni postupak, pasivno m ponašanj u podnosioca ustavne žalbe u nekim situacijama, ali isto tako i u životnom standard u građana u državi, te činjenici da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos, u konkretnom slučaju, predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog suda u Zaječaru Ipv (Iv). 23/2017 od 20. marta 2017. godine, Ustavni sud je , imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i osporenog rešenja, našao da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao sud treće instance oceni zakonitost osporen og akta.

Što se tiče istaknute povrede prava iz člana 36. Ustava koje podnosilac, u suštini, zasniva na identičnim navodima zbog kojih smatra da mu je povređeno prav o na pravično suđenje , tj. na „nepostupanju suda po odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju“, Ustavni sud konstatuje da u situaciji kada nije došlo do povrede prava na pravično suđenje , to nije moglo doći ni do povrede prava iz člana 36. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u drugom delu tačke 1. izreke odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu advokatskih troškova nastalih pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog sudas Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine na: www.ustavni.sd.rs).

10. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti