Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu podnosilaca. Propust suda da u izvršnom postupku namiri njihova potraživanja, utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3806/2016
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B . i D . M, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2132/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. B . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08 od 1. decembra 2008. godine, umanjenog za iznos koji je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba D. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2132/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08) i I. 10302/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo D. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08 od 1. decembra 2008. godine i Osnovnog suda u Čačku I. 10302/10 od 26. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tim osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B . i D . M, obojica iz Čačka , podne li su Ustavnom sudu, 11. maja 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenj a Višeg suda u Čačku R4(I). 228/15 od 26. novembra 2015 . godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 2091/15 od 3. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2132/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08) i I. 10302/10. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne št ete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da podnosioci nisu namirili svoja potraživanja, te da izvršni postupci nisu okončani; da je Viši sud u Čačku odbacio zahtev podnosilaca da im se utvrdi povreda prava u parničnom postupku koji je prethodio izvršnim, iako oni čine jednu celinu; da je u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji Apelacioni sud u Kragujevcu predlagačima dosudio veći iznos pravične naknade, zbog čega podnosioci smatraju da im je povređeno pravo na pravnu sigurnost kao element prava na pravično suđenje; da dosuđenim iznosima pravične naknade nisu otklonjene posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneli su predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 710/07 od 31. januara 2008. godine i P1. 474/08 od 18. juna 2009. godine.

Predložena izvršenja usvojena su rešenjima Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08 od 1. decembra 2008. godine i Osnovnog suda u Čačku I. 10302/10 od 26. marta 2010. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 228/15 od 26. novembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrđeno da im je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2132/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08) i I. 10302/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere da osporene izvršne postup ke okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 25.000,00 i 40.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da im se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od po 2 .000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da im se dosu di materijalna šteta; u stavu šestom izreke odbačen je zahtev predlagača D . M . da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vod io pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 474/08; u stavu sedmom izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je zahtev predlagača D . M . da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postu pku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 474/08 odbačen kao nedozvoljen, jer je parnični postupak pravnosnažno okončan 2009. godine; da je imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, sud našao da je dosuđeni iznos pravične naknade dovoljna satisfakcija za predlagače, te da je osnovna svrha zahteva za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku okončanje postupka. Predlagači su protiv navedenog rešenja izjav ili žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 2091/15 od 3. februara 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u stav ovima četvrtom, petom i šestom njegove izreke.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust postupajućeg suda da namiri potraživanja podnosilaca ustavne žalbe utvrđena pravnosnažnim presudama , a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća, koji imaju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju predstavljaju potraživanj a utvrđena tim presud ama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu oba podnosioca usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tač. 1. i 3. izreke, prvim delovima.

Razmatrajući zahtev podnosilaca za naknadu materijalne štete u visini opredeljen oj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08 od 1. decembra 2008. godine i rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 10302/10 od 26. marta 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih pravnosnažnim presudama na osnovu kojih su ta rešenja doneta (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2. i 4. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08 od 1. decembra 2008. godine i Osnovnog suda u Čačku I. 10302/10 od 26. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po t im osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2132/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1603/08) i I. 10302/10, Ustavni sud ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) , u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava u postupcima koji su u toku , pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosi laca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosilaca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 228/15 od 26. novembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 2091/15 od 3. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su podnosioci ima li i iskoristi li pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o nj ihovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosioc ima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosioc ima dosudio materijalnu štetu čime su suštinski dobi li potpuno obeštećenje.

U odnosu na navode ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome su donete presuda na osnovu kojih su pokrenuti izvršni postupci, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 228/15 od 26. novembra 2015. godine zahtev predlagača D. M . da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 474/08 odbačen je kao nedozvoljen, sa obrazloženjem da je parnični postupak pravnosnažno okončan 2009. godine. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust Višeg suda u Čačku da ceni i trajanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predm etu P1. 474/08, u konkretnom slu čaju, nije doveo do povrede ustavnih prava podnosioca D . M, imajući u vidu napred navedeno o svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te činjenice da je navedenim rešenjem Višeg suda u Čačku naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporene izvršne postupke okonča u najkraćem roku.

Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na pravnu sigurnost, kao elementa prava na pravično suđenje, zbog toga što je u istovrsnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji Apelacioni sud u Kragujevcu predlagačima dosudio veći iznos pravične naknade u odnosu na dosuđene iznose podnosiocima u ovom predmetu, Ustavni sud nalazi da podnosioci nisu dostavili dokaze da je Vrhovni kasacioni sud, kao sud poslednje instance, donosio različite odluke u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Pored toga, Ustavni sud ističe da je određivanje visine pravične naknade relativna kategorija koja zavisi od niza okolnosti kao što su trajanje osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, značaj raspravljanog pr ava za podnosioce u tom postupku, te ponašanja samih podnosilaca.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drug im del ovima tač. 1. i 3. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti