Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke protiv preduzeća sa društvenim kapitalom. Podnosiocu se dosuđuje naknada materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, koja se isplaćuje iz budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3806/2017
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. N . iz T . kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. N . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2389/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 558/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 558/09 od 14. aprila 2009. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. N . iz T . kod Čačka podneo je Ustavnom sudu, 4. maja 2017. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 4 20/15 od 22. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 689/16 od 16. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2389/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 558/09).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo da u osporenom izvršnom postupku nije namirio svoje potraživanje iz radnog odnosa, te da nije dobio odgovarajuću naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 558/09 od 14. aprila 2009. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 13. aprila 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „ A.“ DOO iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 42/08 od 12. februara 2009. godine, kojom je obavezan tuženi F. „ A.“ DOO iz Čačka da tužiocu J. N . na ime neisplaćene minimalne zarade isplati određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 558/09 od 14. aprila 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 420/15 od 22. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (podnet 21. decembra 2015. godine, iako je u rešenju omaškom navedeno da je zahtev podnet 2016. godine) predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2389/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 558/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izr eke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko d osuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu petom izreke zahtev predlagača da mu se dosudi naknada materijalne štete je odbačen; u stavu šestom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da je dosuđena naknada adekvatna satisfakcija za predlagača, te da je osnovni cilj ovog postupka okončanje osporenog postupka, dok je dosuđivanje naknade sekundarnog karaktera, a čija visina zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 689/16 od 16. juna 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 420/15 od 22. januara 2016. godine u stavu četvrtom izreke. U obrazloženju rešenja je navedeno da bi dosuđivanje većeg iznosa naknade bilo protivno njenom cilju.

4. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika F. „A.“ DOO iz Čačka, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 558/09 od 14. aprila 2009. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2389/14 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 558/09), Ustavni sud ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni sud. U konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivali su sudovi opšte nadležnosti upravo osporenim rešenjima. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 420/15 od 22. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 689/16 od 16. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao i iskoristio pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njegovom zahtevu u dva stepena, što isključuje pozivanje na povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti