Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenja privrednih sudova i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 800 evra i materijalne štete u visini njenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi N. M . iz Šavrana kod Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1572/21 od 24. februara 2022. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 2383/22 od 16. marta 2022. godine podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1572/21 od 24. februara 2022. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 2383/22 od 16. marta 2022. godine .

3. Usvaja se ustavna žalba N. M . i utvrđuje da su podnosi teljki ustavne žalbe povređena prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16.

4. Utvrđuje se pravo N . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo N. M . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. M . iz Šavrana kod Kruševca podnela je Ustavnom sudu, 11. aprila 2022. godine , preko punomoćnika M. Z , advokata iz Beograda, ustavnu žalb u protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu R4 St. 1572/21 od 24. februara 2022. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 2383/22 od 16. marta 2022. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe da je osporenim rešenjima proizvoljno odbijen njen prigovor radi ubrzavanja osporenog stečajnog postupka, kao i da ista ne sadrže odgovarajuće obrazloženje, jer je ignorisana praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda na koju je ukaza la. U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno da sporni stečajni postupak traje više od pet godina, a da podnositeljka nije naplatila svoja potraživanja iz radnog odnosa od stečajnog dužnika - preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Ustavnom žalbom je traženo da se utvrdi da su podnosi teljki osporenim rešenjima povređena označena ustavna prava, kao i da joj je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Takođe, podnosi teljka je zahteva la da joj bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku , kao i pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe u iznosu od 45.000 dinara.

2. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari .

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 1/16 od 13. januara 2016. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom I. „o .“ ad Kruševac, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik I. „o.“ ad Kruševac je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Podnositeljka ustavne žalb e je u predmetnom stečajnom postupku prijavi la svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su joj u istom postupku i priznata.

Osporenim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu odbijen je prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke ustavne žalbe a osporeno rešenje Privrednog suda u Kraljevu potvrđeno. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da je tačno da predmetni stečajni postupak traje preko pet godina, ali da dužina trajanja postupka sama po sebi ne dovodi do povrede prava u svakom slučaju, budući da se za postojanje povrede ovog prava cene svi kriterijumi iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da je stečajni sud postupao efikasno, marljivo i u zakonom propisanim rokovima.

3. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući navode podnositeljke u delu u kojem je ustavna žalb a izjavljena protiv osporenih rešenja, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosi teljke o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da je njen prigovor proizvoljno odbijen i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuće obrazloženje, jer je ignorisana relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj Odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka od preko pet godina u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društv enim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija), dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao šest godina, a u trenutku podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka preko pet godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i sam Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosi teljke.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu podnosi teljke i utvrdio da joj je osporenim rešenjima povređeno prav o na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom .

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka trajao duže od pet godina, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, a sporni postupak je i dalje u toku, Ustavni sud je ocenio da je podnosi teljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je , stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalb u podnosi teljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 3. izreke.

7 . Razmatrajući tvrdnje podnositeljke da joj je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom , utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u v isini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku , Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kraljevu da obezbedi namirenje potraživanja podnosi teljke koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnik a sa pretežnim državnim kapitalom pred stavlja povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosi teljke i utvrdio da joj je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavn e žalb e zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 1/16, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka .

10. Na kraju, Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosi teljke kojima se ukazuje da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede ustavnih prava podnositeljke i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu podnosi teljke u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, re šavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

11. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.