Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na hitno odlučivanje o zakonitosti lišenja slobode, jer je apelacioni sud o žalbi na rešenje o produženju pritvora odlučivao 23 dana. Ovaj period nije u skladu sa ustavnim zahtevom hitnosti. Kao satisfakciju je odredio objavljivanje odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3809/2017
19.05.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . P . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine u kome su doneta rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine i Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 4. maja 2017. godine, preko punomoćnika D . Đ, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine i rešenja istog suda Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine, zbog povrede prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 30. stav 3. i člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, žalbu na rešenje kojim mu je produžen pritvor izjavio lično 10. aprila 2017. godine i preko branioca 11. aprila 2017. godine, a Apelacioni sud u Kragujevcu je o žalbi okrivljenog odlučio tek 27. aprila 2017. godine, a o žalbi branioca 24. aprila 2017. godine na način da je odbio žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje. Istovremeno navedena rešenja su dostavljena okrivljenom i njegovom braniocu tek 3. maja 2017. godine. Dakle, postupak po žalbi izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine o produženju pritvora trajao je 23, odnosno 22 dana, čime je prekoračen Ustavom zajemčen rok da će se o žalbi odlučiti u roku od 48 časova, a iz čega posledično sledi povreda prava iz člana 27. stav 3. Ustava u vezi člana 30. stav 3. Ustava“; da „u konkretnom slučaju nije postojao ni jedan jedini razlog koji bi opravdao osnov za određivanje i produženje pritvora okrivljenom po članu 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, jer ne postoji ni jedna jedina i najmanja okolnost koja bi na bilo koji način ukazala na sumnju da postoji opasnost da će okrivljeni D . P . ponoviti izvršenje krivičnog dela za koje se tereti u konkretnom postupku“; da je važan razlog za produženje pritvora podnosiocu činjenica da još uvek nisu izvedene sve dokazne radnje u toku istrage (DNK veštačenje i veštačenje tragova papilarnih linija) , te da je nejasno iz kojih razloga postupajući sud u tome vidi važan razlog za produženje pritvora; da istraga u ovom slučaju neopravdano dugo traje; da je „bezrazložnim produžavanjem pritvora Apelacioni sud u Kragujevcu povredio pravo okrivljenog na pravično i nepristrasno suđenje“.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja , te da odredi da Apelacioni sud u Kragujevcu donese novu odluku kojom će ukinuti pritvor podnosiocu. Takođe, podnosilac je tražio i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije i odgovora Višeg suda u Čačku Su. VIII 92/20 od 20. maja 2020. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Višeg suda u Čačku Kpp. 1/17 od 15. januara 2017. godine određen pritvor okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, sa zakonskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 2) i 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, a koji pritvor se računa od 13. januara 2017. godine kad je podnosilac lišen slobode;

- da se protiv podnosioca, po naredbi Višeg javnog tužioca u Čačku, vodi istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09);

- da je pritvor podnosiocu produžavan nekoliko puta;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine protiv okrivljenog D. P . produžen pritvor sa zakonskih razloga i z člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku za dva meseca, tako da pritvor po ovom rešenju može najduže trajati do 7. juna 2017. godine; u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da „po oceni Apelacionog suda i dalje stoje zakonski razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku sa kojih je okrivljenom pritvor određen i produžavan, a istraga iz opravdanih razloga još nije okončana, zbog čega je usvojen predlog Višeg javnog tužioca u Čačku za produženje pritvora sa napred navedenog zakonskog osnova za još dva meseca. Po nalaženju Apelacionog suda, i dalje stoje razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom propisani članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti isto ili usko povezano krivično delo, sa delom za koje se vodi ovaj krivični postupak. Ovo stoga što okrivljeni obavlja autoprevozničku delatnost u međunarodnom transportu – na teritoriji raznih država, a prenosio je veliku količinu opo jne droge 'hašiš' – upakovanu u 10 paketa u količini bruto mase oko jednog kilograma. Navedene činjenice, po oceni Apelacionog suda, predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ako se nađe na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo. Po oceni Apelacionog suda, za produženje pritvora prema okrivljenom D . P . postoje važni razlozi u smislu člana 215. stav 2 . Zakonika o krivičnom postupku, jasno navedeni u obrazloženom predlogu Višeg javnog tužioca, pa je produženje pritvora za još dva meseca nužno. Ovo stoga, po oceni Apelacionog suda, što je nužno da se obave u postupku istrage dokazne radnje, i to izvrši DNK veštačenje od strane Biološkog fakulteta Univerziteta u B.– Centar za humanu molekularnu genetiku i obavi veštačenje od strane MUP-a Srbije, NKT Centar, Odeljenje u Užicu radi utvrđivanja porekla tragova pronađenih na oduzetim predmetima, a ove dokazne radnje do sada nisu izvedene iz opravdanih razloga“;

- da je okrivljeni napred navedeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu primio 7. aprila 2017. godine, a da je žalbu izjavio 10. aprila 2017. godine, dok je njegov branilac izjavio žalbu 11. aprila 2017. godine preko pošte Čačak;

- da je Više javno tužilaštvo u Čačku 19. aprila 2017. godine uputilo akt Kti. 1/17 Apelacionom sudu u Kragujevcu u kome je, između ostalog, navedeno: „u prilogu vam dostavljam spise VJT u Čačku Kt. 1/17 (Kti. 1/17) koji se odnose na P. D, na vašu nadležnost,… Apelacioni sud u Kragujevcu je vratio žalbu sa naznakom da se dostavlja na nadležnost Višem javnom tužilaštvu u Čačku. Smatram da je žalba usled očigledne greške dostavljena nama, pa vam zajedno sa spisima dostavljam…“;

- da je okrivljeni D. P . 26. aprila 2017. godine dostavio Apelacionom sudu u Kragujevcu podnesak naslovljen kao „žalba“, u kome je navedeno da mu je „po rešenju broj Kžr. 15/17 dana 7. aprila 2017. godine produžen pritvor u trajanju od dva meseca koji ste mi poslali faksom u Okružni zatvor u Čačku i još nisam dobio originalno vaše rešenje. Podneo sam žalbu na vaše rešenje dana 10. aprila 2017. godine koju još nisam dobio Vaš odgovor zato Vas molim da u najkraćem roku odgovorite na moju žalbu koju sam Vam podneo“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D. P . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „ovakvi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom da se u izreci prvostepenog rešenja jasno i nedvosmisleno navodi da se pritvor prema okrivljenom, produžava po zakonskom osnovu propisanom odredbom člana 211. stav 1. tačka 3 ) ZKP, o čemu se u obrazloženju daju pravilni, potpuni i ubedljivi razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud, a navodi žalbe da okrivljeni, usled oduzimanja putne isprave nema nikakvu mogućnost napuštanja Republike Srbije, te, obavljanja autoprevozničke delatnosti u međunarodnom transportu, pa sledstveno tome, nema ni opasnosti od ponavljanja predmetnog krivičnog dela, ocenjeni su kao bez osnova, budući da se državna granica Republike Srbije sa pojedinim državama u susedstvu može legalno preći i bez takve isprave, dok se pomenuta veštačenja navode samo kao dodatni važni razlozi za produženje pritvora okrivljenom u istrazi, koje ovaj sud takođe prihvata kao pravilne, pa je, zbog svega navedenog, žalba branioca okrivljenog ocenjena kao neosnovana“;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine;

- da je okrivljeni osporena rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 i Kž.2. 269/17 primio 3. maja 2017. godine, kao i njegov branilac.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 210. stav 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače, da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 210. stav 1. tač. 2) i 3)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, te da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 214. st. 1. i 3.).

5. Razmatrajući osnovanost tvrdnji o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-687/2008 od 25. decembra 2008. godine, Odluku Už-1254/2009 od 9. oktobra 2009. godine, Odluku Už-5509/2011 od 26. septembra 2012. godine) zauzeo stavove o kriterijumima na osnovu kojih u svakom konkretnom slučaju ocenjuje da li postoji ili ne povreda prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava.

Tako, prilikom ocene da li je odlučivanje o žalbi na rešenje o produženju pritvora u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud polazi od toga da je u Ustavu jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, te da svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva hitnosti. Ovaj zahtev hitnosti proizlazi i iz odredbe člana 210. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku kojom je nalaženo svim organima koji učestvuju u krivičnom postupku da postupaju sa naročitom hitnošću, ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. Pored toga, Ustavni sud ima u vidu i to da sud koji odlučuje o žalbi na odluku o postojanju daljih razloga za pritvor odluku mora doneti hitno, ali da je standard hitnosti manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti. Konačno, Ustavni sud ukazuje da se standard hitnosti mora procenjivati i u zavisnosti od faze krivičnog postupka u kojoj je doneto prvostepeno rešenje, odnosno na koji vremenski period je pritvor produžen.

Pored ovih kriterijuma i stavova, za odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom slučaju od značaja je i praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se odnosi na član 5. stav 4. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) i pitanje hitnosti ispitivanja zakonitosti lišenja slobode/pritvora, a koja je sistematizovana i detaljno izložena u presudi Velikog veća u predmetu Ilnseher protiv Nemačke , (predstavke br. 10211/12 i 27505/14, od 4. decembra 2018. godine, st. 251-256.). Tako član 5. stav 4. Evropske konvencije garantuje pritvorenim licima pravo na sudski postupak radi osporavanja zakonitosti odluke o određivanju/produžavanju pritvora i uspostavlja i pravo na brzu sudsku odluku u pogledu zakonitosti pritvora. Prema praksi Evropskog suda, pitanje da li je pravo na hitno odlučivanje poštovano određuje se u svetlu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, pa se kao i u slučaju odredbi o „razumnom roku“ iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, i kod člana 5. stav 4. Evropske konvencije mora ceniti složenost postupka, način na koji je postupak sproveden od strane domaćih organa, ponašanje podnosioca, kao i značaj postupka za samog podnosioca. Član 5. stav 4. Evropske konvencije ne obavezuje strane ugovornice da uspostave više od jednog nivoa nadležnosti za ispitivanje zakonitosti pritvora i ispitivanje zahteva za puštanje iz pritvora. Ipak, prema praksi Evropskog suda, svaka država koja predviđa žalbeni postupak, u načelu, mora dati pritvorenicima iste garancije u žalbenom postupku kao one koje su date u prvom stepenu, uključujući tu i hitnost ispitivanja pritvora od strane drugostepenog suda. Da bi se utvrdilo da li je postupljeno u skladu sa zahtevom hitnosti, neophodno je izvršiti sveobuhvatnu ocenu ako je postupak sproveden u više stepena, pri čemu je Evropski sud spreman da toleriše duže trajanje odlučivanja o žalbi u postupku pred drugostepenim sudom.

Iz izloženog proizlazi da prilikom ocene navoda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud mora, pored trajanja žalbenog postupka, uzeti u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja, a koje obuhvataju složenost samog postupka, način sprovođenja postupka od strane postupajućih sudova i ponašanje podnosioca, kao i od kakvog je to značaja za podnosioca. U svakom slučaju, standard hitnosti odlučivanja o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora je manje zahtevan, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje opravdanosti pritvora.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud najpre konstatuje da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine pritvor produžen podnosiocu ustavne žalbe koji je po tom rešenju mogao trajati najduže do 7. juna 2017 . godine. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosilac izjavio žalbu 10. aprila 2017. godine, dok je branilac podnosioca protiv ovog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu 11. aprila 2017. godine . Ustavni sud je dalje utvrdio da su nakon prijema navedenih žalbi, spisi predmeta omaškom dostavljeni Višem javnom tužilaštvu u Čačku, a koje tužilaštvo je aktom Kti. 1/17 od 19. aprila 2017. godine dostavilo spise Apelacionom sudu u Kragujevcu na dalju nadležnost. Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenim rešenjima Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine i Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine odlučio o žalbama okrivljenog, odnosno njegovog branioca. Ustavni sud dalje konstatuje da je navedena drugostepena rešenja podnosilac primio 3. maja 2017. godine, odnosno nakon 23 od dana podnošenja ž albe, a da je njegov branilac ova rešenja primio isto 3. maja 2017. godine, odnosno 22 dana od dana podnošenja žalbe.

Ustavni sud je naročito imao u vidu da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja žalbenog postupka. Naime, u odgovoru Višeg suda u Čačku Su. VIII 92/20 od 20. maja 2020. godine je navedeno da je podnosilac podneo dopunu žalbe 26. aprila 2017. godine. Međutim Ustavni sud je utvrdio da, iako je podnesak podnosioca naslovljen kao „žalba“, suštinski predstavlja urgenciju da se što pre odluči o njegovoj žalbi od 10. aprila 2017. godine.

Ustavni sud smatra da u ovakvim okolnostima slučaja, pre svega zbog vremenskog perioda na koji je pritvor bio produžen, te činjenice da je pritvor produžavan prema jednom jedinom okrivljenom licu, žalba podnosioca , odnosno branioca podnosioca na rešenje o produženju pritvora nije bila „hitno“ razmotrena, kako to izričito nalaže odredba člana 27. stav 3. Ustava. Stoga rok od 22, odnosno 23 dana za donošenje odluke o žalbi na rešenje o produženju pritvora i dostavljanje ove odluke podnosiocu /njegovom braniocu, u konkretnom slučaju, predstavlja nesrazmerno dug period za preispitivanje zakonitosti, odnosno opravdanosti odluke o produženju pritvora.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku po žalbi na rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kžr. 15/17 od 7. aprila 2017. godine, u kome je doneto rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine, kao i rešenje istog suda Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i osporenih rešenja, Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 30. stav 3. Ustava pruža zaštita u fazi inicijalnog određivanja pritvora, te se ova ustavna norma ne može dovesti u vezu sa osporenim rešenjima kojima je odlučivano o produženju pritvora (v ideti Rešenje ovog suda Už-10659/18 od 29. oktobra 2019. godine).

Ispitujući osnovanost tvrdnji podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da ona sadrže detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom t umačenju merodavnog prava, te je, stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2. 248/17 od 24. aprila 2017. godine i Kž.2. 269/17 od 27. aprila 2017. godine.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku jer „postoji krivica Višeg javnog tužilaštva u Čačku zašto istraga u ovom slučaju neopravdano dugo traje“. Ustavni sud konstatuje da iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije nesumnjivo proizlazi da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan krivični postupak koji se vodi o protiv podnosioca . Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) od 21. maja 2014. godine, u pravni sistem Republike Srbije uvedeno novo pravno sredstvo – zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku o kome odlučuju nadležni redovni sudovi, a da je od 1. januara 2016. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), kojim je takođe predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na hitno odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti