Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, a odbacio je žalbu za parnični postupak kao neblagovremenu. Sud je razdvojio postupke jer je parnična obaveza dobrovoljno izmirena, čime je prekinut kontinuitet.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3811/2010
13.02.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušana Brašanca iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dušana Brašanca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 50944/10.

2. Odbacuje se ustavna žalba Dušana Brašanca izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5419/08.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušan Brašanac iz Beograda podneo je 16. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Jovana Besarića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5419/08 i postupku koji se u trenutku podnošenja ustavne žalbe vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 50944/10.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu 14. jula 1981. godine za naknadu materijalne i nematerijalne štete; da je parnica trajala 27 godina; da su u toj parnici donete četiri presude, koje su po žalbi tužioca ukidane, kao i dva rešenja o odbacivanju žalbe i prekidu postupka, koja su takođe ukinuta; da je postupak okončan zaključenjem rasprave 11. decembra 2008. godine; da tužena nije u celosti izmirila svoju obavezu prema prvostepenoj presudi, jer nije platila zateznu kamatu na troškove parničnog postupka, na koju tužilac ima pravo na osnovu odredbe člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, zbog čega je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje; da navedeni parnični i izvršni postupak, prema zauzetom pravnom stavu Evropskog suda za ljudska prava, čine jednu celinu ostvarenja prava stranke u postupku u celosti. Podnosilac ustavne žalbe traži da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, da mu se dosudi naknada nematerijalne štete, kao i naknada troškov a postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a prema odredbi člana 84. stav 1. istog zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno vanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u dokaze dostavljene uz ustavnu žalbu i spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4812/10 i Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 50944/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Dušan Brašanac iz Beograda i Boško Mitić iz Novog Beograda podneli su 14. jula 1981. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženih Jevrejske opštine iz Beograda i Aleksandra Čarapića iz Beograda, radi naknade štete zbog napada psa.

Nakon sprovedenog postupka, Prvi opštinski sud u Beogradu je presudom P. 4197/81 od 14. aprila 1987. godine delimično usvojio tužbeni zahtev i dosudio naknadu nematerijalne i materijalne štete tužiocima u određenim iznosima, a preostali deo tužbenog zahteva je odbio.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 4240/88 od 27. oktobra 1988. godine, donetim u ožalbenom postupku, ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4197/81 od 14. aprila 1987. godine u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6601/88 od 21. maja 1991. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i dosuđena naknada nematerijalne i materijalne štete, a za preostali deo tužbeni zahtev je odbijen.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6601/88 od 19. maja 1993. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba advokata Jovana Besarića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6601/88 od 21. maja 1991. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 5334/93 od 22. septembra 1993. godine ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6601/88 od 19. maja 1993. godine i predmet vraćen istom sudu na dalji postupak.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1566/94 od 6. aprila 1994. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6601/88 od 21. maja 1991. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 13691/93 od 22. maja 2002. godine prekinut je postupak i određeno je da će se postupak nastaviti kada naslednici drugotuženog koji je preminuo preuzmu postupak.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 9273/02 od 27. decembra 2002. godine ukinuto je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 13691/93 od 22. maja 2002. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Na ročištu održanom 15. septembra 2003. godine prvostepeni sud je doneo rešenje kojim je prekinuo postupak u odnosu na tužioca Boška Mitića i tuženog Aleksandra Čarapića, a na ročištu od 5. novembra iste godine rešenje kojim je razdvojio postupak po tužbi tužioca Dušana Brašanca protiv pravnih sledbenika tuženog Aleksandra Čarapića.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1024/03 od 26. aprila 2004. godine obavezana je tužena Jevrejska opština da tužiocu Dušanu Brašancu naknadi nematerijalnu i materijalnu štetu u određenim novčanim iznosima, a odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenih iznosa.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 524/05 od 26. aprila 2005. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1024/03 od 26. aprila 2004. godine u st. 1, 2. i 4. izreke i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5952/05 od 5. juna 2006. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, delimično odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14183/06 od 16. maja 2008. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5952/05 od 5. juna 2006. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U daljem toku postupka, nakon tri održana i jednog neodržanog ročišta, Prvi opštinski sud u Beogradu je presudom P. 5419/08 od 11. decembra 2008. godine: delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 600.000 dinara, sa zateznom kamatom od 11. decembra 2008. godine do isplate i zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 10.000 dinara, sa zateznom kamatom od 5. decembra 2003. godine do isplate (stav 1. izreke); delimično odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800.000 dinara, sa zateznom kamatom od 11. decembra 2008. godine do isplate (stav 2. izreke); obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 524.200 dinara (stav 3. izreke).

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 5327/09 od 16. oktobra 2009. godine potvrđena je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5419/08 od 11. decembra 2008. godine , odbijanjem žalbi tužioca i tužene. Ova presuda dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe 17. marta 2010. godine , a tuženom 16. marta 2010. godine.

Dušan Brašanac iz Beograda podneo je 23. aprila 2010. godine predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Jevrejske opštine u Beogradu na osnovu pravnosnažne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 5419/08 od 11. decembra 2008. godine. U predlogu za izvršenje je naveo da je dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi izvršio svoju obavezu 26. marta 2010. godine, ali da nije platio zateznu kamatu na iznos dosuđenih troškova od dana donošenja izvršne isprave do dana isplate troškova postupka, zbog čega je i podneo predlog za izvršenje na osnovu člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku.

Prvostepeni sud je dopisom od 4. maja 2010. godine tražio od izvršnog dužnika da se izjasni o podnetom predlogu za izvršenje. Izvršni dužnik se 14. maja 2010. godine izjasnio o tom predlogu.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 50944/10 od 23. jula 2010. godine odbijen je predlog za izvršenje kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu 16. avgusta 2010. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv (I). 678/11/5 od 14. novembra 2011. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog pov erioca i potvrđeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu I. 50944/10 od 23. jula 2010. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o konkretnoj ustavnopravnoj stvari od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 27.), da ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate (član 35. stav 2.).

5. Kako se ustavnom žalbom osporava trajanje parničnog i izvršnog postupka, uz tvrdnju da oni predstavljaju jedinstvenu celinu i da Ustavni sud treba da uzme u obzir celokupni period trajanja osporenih postupaka, Ustavni sud je najpre ispitivao da li osporeni postupci predstavljaju jedinstvenu celinu i da li u konkretnom slučaju treba uzeti u obzir celokupan period njihovog trajanja.

Ustavni sud konstatuje da je tuženi iz parničnog postupka čije se trajanje osporava u celosti izvršio svoju obavezu iz donete presude, pa i obavezu isplate troškova parničnog postupka, u paricionom roku. S druge strane, podnosilac ustavne žalbe pokrenuo je izvršni postupak jer je smatrao da na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka ima pravo na zateznu kamatu na osnovu člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, od dana donošenja prvostepene presude, koju tužen i nije isplatio. Izvršni sud je taj predlog pravnosnažno odbio.

Imajući u vidu ove okolnosti, Ustavni sud nalazi da se osporeni parnični i izvršni postupak u konkretnom slučaju ne mogu smatrati kao jedna celina. Ovo stoga što je u parničnom postupku donošenjem pravnosnažne presude rešen spor koji je postojao između parničnih stranaka , a tuženi je po toj odluci kojom je spor pravnosnažno rešen u potpunosti postupio, tako što je ispunio sve obaveze koje je na osnovu nje imao, pa i obavezu isplate troškova parničnog postupka. Time je sporni odnos između parničnih stranaka konačno razrešen pravnosnažnom odlukom i dobrovoljnim ispunjenjem, pa podnosilac ustavne žalbe nije morao da podnese predlog radi izvršenja obaveza utvrđenih navedenom pravnosnažn om odluk om. S druge strane, podnošenjem predloga za izvršenje sa zahtevom za isplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih, a isplaćenih troškova, pozivom na zakonsku odredb u, pokrenuto je posebno i novo pitanje u odnosima između stranaka, čime je došlo do prekida kontinuiteta u ostvarivanju prava i obaveza stranke između navedenog parničnog i izvršnog postupka, jer se u navedenom izvršnom postupku ne izvršava presuda doneta u parničnom postupku, već se traži razrešenje spornog pitanja neposredno zasnovanog na zakonskom propisu.

Kako postoji navedeni prekid kontinuiteta između navedenog parničnog i izvršnog postupka, zbog čega oni ne predstavljaju jedinstvenu celinu, posebno se moraju ispitati i procesne pretpostavke za njihovo izjavljivanje.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu u delu u kome se osporava trajanje parničnog postupka , jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, kao u tački 2. izreke.

6. Ocenjujući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava trajanje izvršnog postupka, Ustavni sud ocenjuje da je ona u tom delu neosnovana.

Ovo stoga što je izvršni postupak čije se trajanje osporava okončan za nešto manje od jedne godine i sedam meseci. U tom periodu donete su prvostepena i drugostepena odluka kojima je odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe za izvršenje, a prvostepeni sud je preuzimao i druge radnje u tom periodu. Imajući ovo u vidu, ustavnopravna ocena sprovedenog izvršnog postupka, zasnovana na Ustavu, praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, ne potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud , na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti