Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju postupka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda. Osporenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, već samo o procesnim pretpostavkama za ponavljanje postupka, te ono ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je dozvoljena ustavna žalba.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „TALTEX SISTEM“ iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. novembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba „TALTEX SISTEM“ izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 1277/10 od 4. juna 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. „TALTEX SISTEM“ iz Beograda, preko punomoćnika Veroljuba Đukića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 17. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 1277/10 od 4. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi je navedeno da sud prilikom zakazivanja ročišta za 4. septembra 2007. godine nije strankama saopštio upozorenje iz člana 108. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojim su propisane zakonske posledice izostanka sa ročišta.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio, da je Trgovinski sud u Nišu rešenjem P. 192/07 od 25. februara 2009. godine odbacio predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za donošenje dopunskog rešenja od strane Višeg Trgovinskog suda, dok je isti prvostepeni sud rešenjem P. 192/07 od 11. marta 2009. godine odbacio predlog tužioca za ponavljanje postupka.
Privredni apelacioni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Pž. 1277/10 od 4. juna 2010. godine, u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje od 25. februara 2009. godine, kojim je odbačen predlog tužioca za dopunu dopunskog rešenja od strane Višeg trgovinskog suda, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje od 11. marta 2009. godine kojim je odbačen predlog tužioca za ponavljanje postupka.
4. Odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv njega, kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima.
5. Ustavni sud, najpre, konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčeni prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
6. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo konkretne razloge, niti je obrazložio na koji način mu je povređeno pravo na pravično suđenje odlukom Privrednog apelacionog suda sadržanom u stavu prvom izreke osporenog rešenja. U ustavnoj žalbi se navode razlozi zbog kojih, po mišljenju podnosioca, nisu bili ispunjeni uslovi da na ročištu zakazanom za 4. septembar 2007. godine Trgovinski sud u Nišu donese rešenje P. 192/07 da se tužba podnosioca ustavne žalbe smatra povučenom, koje je u postupku po žalbi tužioca potvrđeno rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 8295/07 od 22. decembra 2008. godine. Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 6. februara 2009. godine podneo predlog za donošenje dopunskog drugostepenog rešenja, navodeći da Viši trgovinski sud nije odlučio o žalbenom navodu tužioca da njegov izostanak sa ročišta od 4. septembra 2007. godine nije bio neopravdan. Privredni apelacioni sud je u osporenom rešenju detaljno obrazložio razloge zbog kojih je predlog za donošenje dopunskog rešenja nedopušten, a ti razlozi nisu osporeni navodima ustavne žalbe. Dakle, ustavna žalba ne sadrži razloge i navode koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da mu je odlukom Privrednog apelacionog suda iz prvog stava izreke osporenog rešenja povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Podnosilac ustavne žalbe takođe nije pružio dokaze da je Privredni apelacioni sud, odnosno ranije Viši Trgovinski sud u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji odlučio po predlogu za donošenje dopunskog rešenja na drugačiji način, što je pretpostavka za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
7. Ustavni sud ocenjuje da osporenim drugostepenim rešenjem u stavu drugom izreke nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Dakle, osporena odluka iz stava drugog izreke osporenog rešenja ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv kojeg je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe.
8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u ovoj pravnoj stvari.
Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić