Odluka Ustavnog suda o dozvoljenosti revizije u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje. Vrhovni sud je pogrešno primenio procesno pravo odbacivši reviziju kao nedozvoljenu, jer je trebalo da primeni odredbe ranije važećeg Zakona o parničnom postupku o dozvoljenosti revizije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Baka Lasla iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Baka Lasla i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 53/08 od 20. januara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbi je, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.
2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i određuje da nadležan sud donese novu odluku po reviziji koju je Baka Laslo izjavio protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 197/07 od 15. oktobra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Baka Laslo iz Subotice, preko punomoćnika Đorđa Mrkića, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 26. marta 2008. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 53/08 od 20. januara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, garantovanih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je Vrhovni sud, primenom odredaba člana 394. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku, utvrdio da revizija nije dozvoljena, s obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000,00 dinara. Podnosilac ustavne žalbe ističe da se u smislu odredbe člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), imajući u vidu da se radi o tužbi podnetoj 20. septembra 2004. godine, dakle za vreme važenja ranijeg Zakona o parničnom postupku, o reviziji izjavljenoj protiv pravosnažne drugostepene presude moralo odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu novog Zakona, tako da se i uslovi koje zakon zahteva za dozvoljenost revizije ispituju prema ranije važećem Zakonu o parničnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je prema odredbi člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, revizija uvek dozvoljena u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade i drugih prihoda po osnovu rada. Tako je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni sud odbacivanjem dozvoljene revizije povredio njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava po osnovu rada garantovana članom 60. Ustava.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno va no sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i ut vr dio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud s koj stvari:
Presudom Opštinskog suda u Subotici P1. 41/07 od 29. maja 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi „Dinamotransport" A.D. Subotica (kao bivši poslodavac) da tužiocu Baka Laslu isplati iznos od 75.480,00 dinara na ime neisplaćenih zarada za period od 1. jula 2002. do 15. decembra 2003. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i iznos od 223.128,00 dinara na ime otpremnine, sa zakonskom zateznom kamatom od 15. januara 2004. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka. Tužba u predmetnoj parnici je podneta sudu 20. septembra 2004. godine.
Presudom Okružnog suda u Subotici Gž1. 197/07 od 15. oktobra 2007. godine uvažena je žalba tuženog, pa je prvostepena presuda Opštinskog suda u Subotici preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi obavezivanja tuženog da mu isplati navedene iznose neisplaćene zarade za opredeljeni period rada pre dobijanja otkaza i obračunatu otpremninu.
Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 53/08 od 24. januara 2008. godine, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, odbacio reviziju tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe kao nedozvoljenu, sa pozivom na odredbu člana 394. stav 2. važećeg Zakona o parničnom postupku, prema kojoj revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, predaju ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara. Kako je predmet spora isplata novčanih iznosa, čiji je „matematički zbir" revizijski sud netačno sračunao na 498.608,00 dinara (zapravo je vrednost predmeta spora 298.608,00 dinara), što ne doseže iznos od 500.000,00 dinara „kao graničnu vrednost merodavnu za ocenu prava na izjavljivanje revizije", Vrhovni sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu. Pri tome je dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama važećeg Zakona o parničnom postupku „koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. ZPP".
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.
Prelaznim odredbama člana 491. Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), propisano je: da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima (stav 1.); da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona (stav 4.).
U vreme podnošenja predmetne tužbe prvostepenom sudu - 20. septembra 2004. godine, na snazi je bio Zakon o parničnom postupku (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP) ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) čijom je odredbom člana 382. stav 2. bilo propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000,00 novih dinara, dok je stavom 4. istog člana, koji je izmenjen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom listu SRJ", broj 12/98, bilo propisano da:
"Izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:
1) u sporovima o izdržavanju;
2) u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada;
3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinačnih akata i radnji kojima se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta, odnosno prebivališta stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu ili na drugi način narušava jedinstvo jugoslovenskog tržišta, uključujući i sporove o naknadi štete, koja se tim prouzrokuje."
Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da, kad su u pitanju tužbeni zahtevi u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada, revizija je na ranije važećem ZPP bila dozvoljena i ako je vrednost spora manja od 300.000,00 dinara.
5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije sa stanovišta citiranih odredaba Zakona, Ustavni sud ocenjuje da njime nije na pravilan način odlučeno o reviziji tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe.
Iz obrazloženja rešenja proističe da je Vrhovni sud o izjavljenoj reviziji odlučivao primenom odredaba važećeg ZPP, pogrešno se pozivajući na odredbu člana 491. stav 1. ZPP, iako je kod odlučivanja o dozvoljenosti revizije morao poći od odredbe člana 491. stav 4. ZPP, koja posebno reguliše upravo prelazni režim primene propisa kod odlučivanja o reviziji kao vanrednom pravnom sredstvu. Pošto je tužba u parnici koju je podnosilac ustavne žalbe vodio protiv bivšeg poslodavca podneta sudu 20. septembra 2004. godine, dakle pre stupanja na snagu ZPP (23. februar 2005. godine), očigledno je da je o dozvoljenosti ove revizije trebalo odlučivati na osnovu odredaba ranije važećeg ZPP. Ustavni sud pri tome ukazuje da je Vrhovni sud Srbije navedeni stav i sam iskazao u svom rešenju Rev. 1702/07 od 20. decembra 2007. godine, kada je o izjavljenoj reviziji Bogdana Baralića iz Subotice, u potpuno identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odlučivao primenom odredaba ranije važećeg ZPP, pozvavši se pri tom na član 491. stav 4. ZPP. Dakle, Vrhovni sud Srbije je o reviziji podnosioca ustavne žalbe bio dužan da odluči primenom odredbe člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg ZPP koja, izuzetno, i kada se radi o tužbenom zahtevu iz stava 2. istog člana (odnosno kada vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000,00 dinara) dozvoljava mogućnost podnošenja revizije protiv pravosnažne presude u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada. U konkretnom slučaju, predmet spora po tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe upravo čini neisplaćena zarada iz radnog odnosa i isplata otpremnine od strane bivšeg poslodavca, što nesumnjivo jesu prihodi i materijalna prava po osnovu rada, tako da sama vrednost predmeta spora nije opredeljujuća kod odluke o dozvoljenosti predmetne revizije.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije nedozvoljena u pogledu zakonskih uslova za njeno izjavljivanje, odnosno da nije podneta protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, kako je to Vrhovni sud utvrdio osporenim revizijskim rešenjem, pogrešno polazeći od odredbe člana 394. stav 2. važećeg ZPP. Ustavni sud je, stoga, stanovišta da je Vrhovni sud morao odlučiti u meritumu o osnovanosti izjavljene revizije, primenom odredbe člana 382. stav 4. tačka 2) ZPP koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, a na koji upućuje prelazna odredba člana 491. stav 4. ZPP.
6. Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sve prethodno izneto, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 53/08 od 24. januara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje. Naime, u situaciji kada je revizija odbačena iako je o njoj očigledno trebalo meritorno odlučivati, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje, odnosno do uskraćivanja njegovog prava da nadležan sud oceni sve relevantne navode iz podnete revizije i pravično raspravi i odluči o potencijalnim materijalnim pravima podnosioca ustavne žalbe na koja je u reviziji ukazao.
Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) Ustavni sud je žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i ujedno poništio osporeno rešenje, kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, uz određivanje da nadležni sud o izjavljenoj reviziji podnosioca ustavne žalbe protiv pobijane drugostepene presude Okružnog suda u Subotici donese novu odluku.
Zahtev podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava po osnovu rada iz člana 60. stav 4. Ustava, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o reviziji podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti preispitana po vanrednom pravnom sredstvu u parničnom postupku pred Vrhovnim sudom, zbog čega je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio.
7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić