Odbijanje ustavne žalbe zbog načela sudijskog imuniteta

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca koji je tužio sudije za naknadu štete zbog njihovog pravnog stava. Sud je potvrdio da sudije uživaju imunitet za mišljenje dato u vršenju sudijske funkcije, što je ključno za njihovu nezavisnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Lešanovića iz Novog Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milovana Lešanovića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8734/08 od 3. decembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16660/08 od 19. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Lešanović iz Novog Beograda, je preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, 13. marta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8734/08 od 3. decembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16660/08 od 19. januara 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 21, članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, sa zahtevom za isplatu naknade nematerijalne štete, označavajući kao tužene predsednika Vrhovnog suda Srbije, pojedine sudije Vrhovnog suda Srbije i Okružnog suda u Beogradu, za koje je smatrao da su mu svojim radnjama pričinili štetu. Istakao je „da je tužbom tražio naknadu nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima zbog povrede ugleda i prava na pravično suđenje, a da nije tražio naknadu štete zbog mišljenja ili glasa datog u vršenju sudijske dužnosti, niti je tražio naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravičnog rada tuženih sudija u parničnom predmetu u kome je on bio stranka". Predložio je "da Ustavni sud poništi osporena rešenja i predmet vrati na odlučivanje po njegovoj tužbi".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredbama člana 21. Ustava je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo svakog da nezavisan, nepristrasan, i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U prethodnom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8734/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 20. novembra 2008. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv predsednika Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović Škero, sudija Vrhovnog suda Srbije Branislave Apostolović, Nadežde Radović, Zvezdane Lutovac, Predraga Trifunovića, Jasminke Stanojević, Vesne Popović, Mirjane Grubić, Milomira Nikolića, Slobodana Dražića, Biljane Dragojević, Vlaste Jovanovića, Ljubice Jeremić, Snežane Andrejević, Sonje Brkić, Spomenke Zarić, Slađane Nakić Momirović, Sofije Vagner-Ličanski i Ljubice Milutinović, sudija Okružnog suda u Beogradu, Zorice Smirčić, Dragice Saveljić Nikolić, Svetlane Panić, Zorice Kitanović, Biserke Živanović i Aleksandre Spirkovski, tražeći da sud obaveže tužene da mu, na ime nadoknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i prava ličnosti isplate iznos od 9.900,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, kao i da mu nadoknade troškove postupka. U obrazloženju tužbe je istaknuto da su tuženi pričinili štetu tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, tako što je održan sastanak predsednika Vrhovnog suda Srbije, predsednika građanskog odeljenja tog suda – Predraga Trifunovića i predsednika Drugog opštinskog suda u Beogradu sa zastupnikom Ministarstva odbrane, koje je inače podnosilac ustavne žalbe tužio za naknadu štete zbog pogrešnog obračuna njegove plate, i na tom sastanku je postignut načelan stav da "tužilac nema pravo na naknadu štete, jer mu je plata u Vojsci bila redovno isplaćivana". Istakao je "da je zato tužena strana u odgovoru na tužbu istakla da je tužbeni zahtev neosnovan jer je Vrhovni sud Srbije zauzeo takav stav.

Osporenim rešenjem Prvog opštinskom suda u Beogradu P. 8734/08 od 3. decembra 2008. godine odbačena je tužba ovde podnosioca ustavne žalbe, kao nedozvoljena. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je tužba nedozvoljena zbog toga što se radi o zahtevu tužioca na naknadu štete od sudije koje je nepodobno za sudsku zaštitu, odnosno da postoji nedostatak tuživosti kao procesna pretpostavka na strani navedenih tuženih.

Okružni sud u Beogradu je postupajući po žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepenog rešenja, osporenim rešenjem Gž. 16660/08 od 19. januara 2009. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8734/08 od 3. decembra 2008. godine. U obrazloženju rešenja je istaknuto da, saglasno članu 151. Ustava, sudija uživa građanskopravni imunitet, usled koga ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke. Zbog toga pravo na naknadu štete neposredno protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu, jer postoji nedostatak tuživosti kao procesne pretpostavke s obzirom na to da sudija ne može biti pozvan na odgovornost zbog zauzimanja pravnog shvatanja, pa je prvostepeni sud pravično odbacio tužbu kao nedozvoljenu.

4. Odredbom člana 4. stav 2. Ustava je utvrđeno da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Odredbama člana 149. Ustava je utvrđeno: da je sudija nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu (stav 1.); da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (stav 2.).

Odredbe člana 151. Ustava utvrđuju: da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije (stav 1.); da sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva (stav 2.).

Odredbama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06) bilo je propisano: da sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti (član 5. stav 1.); da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je stanovišta da su Prvi opštinski sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu u osporenim rešenjima dali ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih su odbacili tužbu podnosioca ustavne žalbe. Naime, iz sadržine odredbe člana 151. stav 1. Ustava i člana 5. stav 1. Zakona o sudijama, proizlazi postojanje imuniteta sudije za mišljenje dato u vršenju sudijske dužnosti. Dakle, činjenica da je veći broj sudija u parničnom postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu bilo tuženo upravo iz razloga što su zauzeli određeni pravni stav u odlukama u kojima su odlučivali o pravima podnosioca ustavne žalbe, upućuje na direktnu primenu navedenih odredaba Ustava i Zakona o sudijama.

Nezavisnost sudije kao nosioca sudijske funkcije predstavlja jedan od osnovnih principa nezavisnog sudstva. Ustavnim garantovanjem imunitetskih prava obezbeđuje se dodatna zaštita nezavisnosti sudija, jer sudijski imunitet obuhvata slobodu mišljenja i glasanja u presuđivanju (materijalno pravni imunitet) i zaštitu od pritvaranja i vođenja krivičnog i drugih postupaka bez odobrenja Visokog saveta sudstva (procesnopravni imunitet). Da bi sudija postupao nezavisno i nepristrasno njegova funkcija mora biti Ustavom zagarantovana, a sudijsko mesto ne sme biti ugroženo političkim i drugim reakcijama na njegove odluke. Dakle, sudijski imunitet nije uspostavljen samo radi zaštite sudske vlasti od drugih grana vlasti, već i radi zaštite sudija od neposrednih učesnika sudskih postupaka. Obezbeđivanje uslova za raspravljanje sporne pravne stvari u skladu sa procesnim zakonom i mogućnost donošenja nepristrasne odluke u toj stvari zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava, bez neposrednih i posrednih pritisaka i uticaja, čini suštinu sudske nezavisnosti.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjima prvostepenog i drugostepenog suda podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući isticanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud nalazi da nema osnova za tvrdnje da je osporenim rešenjima podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom.

Ustavni sud ocenjuje da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno ni pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih akata, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak nije mogao izvesti. Naime, Ustavni sud konstatuje da je uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, postojanje različitih odluka kod iste činjenične i pravne situacije.

Ocenjujući postojanje povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je podnosilac ustavne žalbe imao zakonsko pravo na podnošenje žalbe protiv osporenog rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8734/08 od 3. decembra 2008. godine, koje je i iskoristio i na osnovu koga je doneto osporeno rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 16660/08 od 19. januara 2009. godine. Ustavni sud konstatuje da na osnovu iznetog podnosiocu nije povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučivao drugostepeni sud.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

6. Polazeći od iznetog, saglasno članu 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog načela sudijskog imuniteta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti