Odluka Ustavnog suda o povredi prava usled neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava zbog neujednačene prakse Višeg suda u Novom Sadu u identičnim pravnim situacijama. Za jednu grupu podnosilaca naloženo je ponavljanje postupka, dok je za drugu objavljivanje odluke dovoljna satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-382/2012
04.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović, mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Živkovića iz Bačkog Dobrog Polja, Dušana Anđela, Dragiše Jančikina i Radomira Krsmanovića, svih iz Zrenjanina, Miroslava Vidojevića iz Melenaca, Dragoljuba Kneževića iz Ravnog Sela, Vasa Manojlovića iz Gložana, Slobodana Čeprnje, Predraga Crnobrnje, Stevana Ćuka, Željka Bajrovića, Simice Borjana, Vladeta Rakića i Mijata Škorića, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Petra Živkovića, Dušana Anđela, Dragiše Jančikina, Radomira Krsmanovića i Miroslava Vidojevića i utvrđuje se da su presudom Viš eg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine povređena prav a podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Usvaja se ustavna žalba Dragoljuba Kneževića, Vasa Manojlovića, Slobodana Čeprnje, Predraga Crnobrnje, Stevana Ćuka, Simice Borjana, Vladeta Rakića i Mijata Škorića i utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

3. Odbacuje se ustavna žalba Željka Bajrovića izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine.

4. Nalaže se Višem sudu u Novom Sadu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnov nog suda u Novom Sadu P. 8832/10 od 15. aprila 2010. godine.

5. Odluku objaviti u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

6. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe iz tač. 1 . i 2, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Živković iz Bačkog Dobrog Polja, Dušan Anđel, Dragiša Jančikin i Radomir Krsmanović, svi iz Zrenjanina, Miroslav Vidojević iz Melenaca, Dragoljub Knežević iz Ravnog Sela, Vaso Manojlović iz Gložana, Slobodan Čeprnja, Predrag Crnobrnja, Stevan Ćuk, Željko Bajrović, Simica Borjan, Vlade Rakić i Mijat Škorić, svi iz Beograda, su 17. januara 2012. godine, preko punomoćnika, advokata Dragana Milovića iz Vrbasa, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine, zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Ustavni sud je na sednici održanoj 13. juna 2012. godine doneo Odluku Už-314/2012 kojom je usvojio ustavnu žalbu Radeta Bogunovića, utvrdio da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10355/2010 od 23. novembra 2011. godine povređena prava navedenog podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, te je naložio nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponovi postupak po žalbi koju je tužena izjavila protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9745/2010 od 15. septembra 2010. godine.

Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnosilaca Petra Živkovića, Dušana Anđela, Dragiše Jančikina, Radomira Krsmanovića i Miroslava Vidojevića u ovom predmetu i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da su ovi podnosioci u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bili u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už- 314/2012.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine povređeno pravo navedenih podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-314/2012 od 13. juna 2012. godine, koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

3. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu navedenih podnosilaca i naložio Višem sudu u Novom Sadu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponovi postupak po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8832/10 od 15. aprila 2010. godine, odlučujući kao u tač. 1. i 4 . izreke.

4. Ustavni sud je na sednici održanoj 12. jula 2012. godine doneo Odluku Už- 5393/2011 kojom je usvojio ustavnu žalbu Petra Bogojevića, utvrdio da je presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3627/2010 od 25. avgusta 2011. godine povređeno prava navedenog podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava, te je našao da ovu odluku treba objaviti u “ Službenom glasniku Republike Srbije“, kao pravičan vid zadovoljenja zbog konstatovane povrede navedenog ustavnog prava.

Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe podnosilaca Dragoljuba Kneževića, Vasa Manojlovića, Slobodana Čeprnje, Predraga Crnobrnje, Stevana Ćuka, Simice Borjana, Vladeta Rakića i Mijata Škorića u ovom predmetu i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da su ovi podnosioci u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bili u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už- 5393/2011.

Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine povređeno pravo navedenih podnosilaca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už- 5393/2011 od 12. jula 2012. godine, koja je objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu podnosilaca Dragoljuba Kneževića, Vasa Manojlovića, Slobodana Čeprnje, Predraga Crnobrnje, Stevana Ćuka, Simice Borjana, Vladeta Rakića i Mijata Škorića i odlučio kao u prvom delu tačke 2. izreke, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbijena kao neosnovana.

S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da je osporena drugostepena presuda zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava, Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se pravično zadovoljenje navedenih podnosilaca zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava jedino može ostvariti objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, te je odlučio kao u tački 5. izreke.

6. Razmatrajući pitanje dopuštenosti ustavne žalbe u odnosu na podnosioca Željka Bajrovića, Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je osporenim aktom odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovo stoga što je samo takvim aktom, odnosno radnjom moglo doći do povrede ili uskraćivanja njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Imajući u vidu da je drugim stavom izreke presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8832/10 od 15. aprila 2010. godine odbačena kao neuredna tužba navedenog podnosioca ustavne žalbe i da je prvostepena presuda u tom delu postala pravnosnažna protekom roka za žalbu (jer navedeni podnosilac nije izjavio žalbu) , te da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine usvojena žalba tužene i pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev drugih podnosilaca, Ustavni sud je ocenio da osporenom drugostepenom presudom, u konkretnom slučaju, nije odlučivano o pravima i obavezama Željka Bajrovića. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu navedenog podnosioca odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u tački 3. izreke.

7. Uzimajući u obzir da je osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž. 5633/10 od 17. novembra 2011. godine povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na jednaku zaštitu prava i drugih lica koja nisu podnela ustavnu žalbu , a koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji sa podnosiocima iz tač . 1. i 2. izreke, Ustavni sud je ocenio da ima mesta primeni člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Usta vnom sudu, odlučio kao u tački 6. izreke.

8. Sledom rečenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava usled neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti