Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja donetih u izvršnom postupku. Sud je zauzeo stav da rešenja kojima se samo sprovodi izvršenje ranije utvrđenih obaveza nisu pojedinačni akti protiv kojih se može podneti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3820/2010
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi FHI Zdravlje AD iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba FHI Zdravlje AD izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 13/10 od 13. maja 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1739/10 od 8. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. FHI Zdravlje AD iz Leskovca izjavilo je 17. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Dalibora Strnada, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 13/10 od 13. maja 2010. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1739/10 od 8. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je postupak koji je prethodio ustavnoj žalbi u odnosu na njega sadržao niz nepravilnosti i da mu je nezakonitim postupanjem suda naneta šteta od 162.000.000,00 dinara, kao i povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju priložena, utvrdio da su osporena rešenja doneta u izvršnom postupku koji se odvijao u dve faze.

U prvoj fazi postupka, odlučivano je o osnovanosti zahteva izvršnog poverioca Fabrika ulja „Banat“ a.d. Nova Crnja da se izvršni dužnik, ovde podnosilac ustavne žalbe, obaveže na plaćanje sudskih penala. Pravosnažnim rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu I. 532/08 od 29. avgusta 2008. godine, na osnovu izvršne presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4317/06 od 8. februara 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 190/07 od 9. aprila 2008. godine, ostavljen je naknadni rok izvršnom dužniku od osam dana od dana prijema rešenja da sa izvršnim poveriocem zaključi ugovor o prodaji 2.242 obične akcije „Kulske banke“ AD iz Novog Sada za kupoprodajnu cenu od 13.189.663,58 dinara (stav I izreke), a ukoliko u ostavljenom roku izvršni dužnik ne postupi po stavu I izreke, izvršni dužnik je obavezan da izvršnom poveriocu plaća sudske penale od po 300.000,00 dinara dnevno za period od 13. marta 2007. godine, kao dana podnošenja zahteva za plaćanje sudskih penala, pa do podnošenja predloga za prinudno izvršenje ove nenovčane obaveze (stav II izreke) i obavezan je izvršni dužnik da na ime troškova izvršnog postupka plati izvršnom poveriocu iznos od 440.500,00 dinara, u roku od osam dana pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav III izreke).

U drugoj fazi postupka, pristupilo se sprovođenju izvršenja radi naplate sudskih penala i troškova izvršnog postupka, na osnovu rešenja donetog u prvoj fazi, kao izvršne isprave. Osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu I. 13/10 od 13. maja 2010. godine, u stavu I izreke, određeno je izvršenje prema izvršnom dužniku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prenosom sredstava koja se vode na računu izvršnog dužnika kod banke u korist računa izvršnog poverioca, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od: 162.000.000,00 dinara na ime sudskih penala za period od 13. marta 2007. do 3. septembra 2008. godine, 440.500,00 dinara na ime troškova dosuđenih izvršnom ispravom sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate od 29. avgusta 2008. godine do isplate i 285.000,00 dinara na ime troškova ovog izvršnog postupka, sve umanjeno za iznos od 12.123.362,04 dinara uplaćen 6. novembra 2008. godine i iznos od 258.223,02 dinara uplaćen 7. novembra 2008. godine, primenom pravila o uračunavanju propisanih odredbama člana 313. Zakona o obligacionim odnosima. U stavu II izreke navedenog rešenja naloženo je Narodnoj banci Srbije – Odeljenju prinudne naplate Kragujevac da izvrši prenos novčanih sredstava navedenih u stavu I izreke. U postupku po žalbi, Privredni apelacioni sud je doneo osporeno rešenje Iž. 1739/10 od 8. jula 2010. godine, kojim je odbio žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje prvostepenog suda.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Privrednog suda u Beogradu i osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Pri tome, navodima ustavne žalbe se prvenstveno osporavaju odluke sudova koje su donete, odnosno radnje sudova koje su preduzete pre donošenja osporenih rešenja.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja nisu akti u smislu člana 170. Ustava i člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, jer njima podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom dužniku, nisu utvrđene nove obaveze u odnosu na one koje su utvrđene izvršnim ispravama donetim u parničnom postupku i u prvoj fazi izvršnog postupka, koji su prethodili donošenju osporenih akata. Naime, osporenim rešenjima je određeno izvršenje radi naplate sudskih penala i troškova izvršnog postupka, koji su prethodno već bili utvrđeni pravnosnažnim rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu I. 532/08 od 29. avgusta 2008. godine. Ustavni sud je navedeni pravni stav o rešenjima donetim u izvršnom postupku kao predmetu ustavne žalbe već izrazio u više svojih odluka (videti Rešenje Už - 278/2008 od 17. decembra 2009. godine).

U vezi sa osporenim aktima donetim u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje i na praksu Evropske komisije za ljudska prava koja je, odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti Odluku Anton Dernbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti