Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu podnositeljkama zbog nenamirenja njihovih potraživanja u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Dosuđuje im se naknada materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3821/2016
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Novkovića, Zorice Niskić, Petrovke Nastić i Stanimira Pešića , svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e Zorana Novkovića, Zorice Niskić, Petrovke Nastić i Stanimira Pešića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 4509/07, I. 3866/07, I. 1997/08 i I. 12/08, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet St. 7/09), podnosiocima ustavn ih žalb i povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa priznatih potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Novković i druga lica navedena u uvodu i tački 1. izreke, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 7, 10. i 12. maja 2014. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 4509/07, I. 3866/07, I. 1997/08 i I. 12/08, kao i u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 07/09. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete. Po ustavnim žalbama je formiran predmet Už-2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, dopisom od 30. maja 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevima za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už- 3821/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Privrednog apelacionog suda R4. St. 106/15 i Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 32/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi, u svojstvu izvršnih poverilaca, vodili su izvršne postupke pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 4509/07, I. 3866/07, I. 1997/08 i I. 12/08, a protiv izvršnog dužnika DP TI „Vučje“ iz Vučja, radi naplate zarade i doprinosa dosuđenih pravnosnažnim i izvršnim presudama tog suda.

Nad izvršnim dužnikom DP TI „Vučje“ iz Vučja pokrenut je stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 7/09 od 18. juna 2009. godine. Podnosioci ustavne žalbe prijavili su potraživanja u postupku stečaja.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 106/14 od 3. decembra 2015. godine, utvrđeno je da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet St. 7/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te su delimično usvojeni zahtevi predlagača za naknadu nematerijalne štete.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 32/16 od 25. februara 2016. godine, odbijena je žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 106/14 od 3. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavnih žalbi o n eodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja izvršenja u predmetima Opštinskog suda u Leskovcu I. 4509/07, I. 3866/07, I. 1997/08 i I. 12/08, kao i u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet St. 7/09), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalbi, a protiv dužnika DP TI „Vučje“ iz Vučja , koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih u stečajnom postupku, a koji im nije isplaćen (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa priznatih potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti