Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog opravdanog isključenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu V. V., ocenivši da je isključenje javnosti sa suđenja bilo opravdano zaštitom nacionalne bezbednosti. Sud je utvrdio da osporene presude sadrže dovoljno obrazloženja i da postupanje suda nije narušilo nepristrasnost niti prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3823/2022
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V. iz Obrenovca kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. V. izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V. iz Obrenovca kod Beograda podneo je Ustavnom sudu, 11. aprila 2022. godine, preko punomoćnika U. T, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se navedeno pravo iz Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, to je Ustavni sud tvrdnje o navodnoj povredi cenio u odnosu na ovu odredbu Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno je da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za isključenje javnosti, te je Viši sud u Beogradu učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 6. Zakonika o krivičnom postupku, jer je javnost nezakonito isključena; da je sud svojim dopisom od 4. aprila 2016. godine poučio „Generalštab da treba da primeni odredbu člana 105. ZTP, kako bi preispitao oznaku tajnosti dokumenata koja figuriraju kao dokaz u tom krivičnom postupku, iako pitanje periodične procene oznake tajnosti predmetnih dokumenata nije u nadležnosti postupajućeg suda, niti je nadležnost i pravo Višeg suda u Beogradu da poučava Generalštab VS o načinu i mogućnostima primene zakona i vršenja ovlašćenja iz nadležnosti Generalštaba VS. Ovlašćenja i obaveze suda da daje pouke o pravima iscrpljena su odredbom člana 8. Zakonika o krivičnom postupku, pa postupak suda učinjen dopisom Generalštabu od 4. aprila 2016. godine predstavlja prekoračenje ovlašćenja suda, te samim tim i nepravilno i nezakonito postupanje suda. Ovakvim postupkom sud je istovremeno pokazao dokaznu inicijativu nesvojstvenu akuzatorskom tipu krivičnog postupka, kakav je ustanovljen pozitivnim zakonodavstvom, čija je suština u čisto stranačkom sukobu koji se odvija pred nepristrasnim sudom. Time je sud pogodovao tužilaštvu, kao stranci u postupku, koje je i predložilo isključenje javnosti sa glavnog pretresa i odbranu okrivljenih doveo u neravnopravan položaj prema tužilaštvu“; da postupajući sudovi nisu delotvorno ispitali zahteve i dokazne predloge podnosioca ustavne žalbe, a koji se odnose na postojanje razloga za isključenje javnosti.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud donese Odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi da su osporenim presudama povređena označena ustavna prava podnosioca, zatim da poništi osporene presude i da naloži Višem sudu u Beogradu da ponovo sprovede postupak ili da Sud odredi preduzimanje druge mere ili radnje kojom će otkloniti štetne posledice utvrđene povrede i uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te da odredi način pravičnog zadovoljenja žalioca. Takođe, podnosilac je predložio da Ustavni sud obaveže Republiku Srbiju da mu naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 600.000,00 dinara, kao i troškove za sastav ustavne žalbe. Podnosilac je zahtevao i da se odloži izvršenje osporenih pojedinačnih akata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da se protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, vodio krivični postupak u predmetu K. 219/15 Višeg suda u Beogradu;

- da je na glavnom pretresu od 2. novembra 2016. godine, Viši sud u Beogradu doneo rešenje kojim je odlučio da se sa glavnog pretresa isključi javnost, a radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti;

- da je osporenom presudom Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine, između ostalog, stavom prvim izreke, okrivljeni V. V. oglašen krivim za krivično delo odavanje vojne tajne pomaganjem iz člana 415. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 45. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Stavom drugim izreke, podnosilac je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo odavanje vojne tajne iz člana 224. stav 2. u vezi stava 1. Osnovnog krivičnog zakona.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je „odlukom veća, donetom na osnovu člana 363. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa glavnog pretresa isključena javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, s obzirom da su predmet postupka, između ostalog, zapisnici sa sastanka Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije iz 1999, 2000. i 2001. godine, kojima je odlukom Kabineta načelnika Generalštaba Vojske Srbije St. Pov. br. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti kojom su označeni u momentu donošenja, te su označeni stepenom tajnosti „poverljivo“ i „strogo poverljivo“, koji se, shodno članu 14. Zakona o tajnosti podataka, određuju radi sprečavanja nastanka štete odnosno teške štete po interese Republike Srbije, zbog čega je veće našlo da je isključenje javnosti sa glavnog pretresa neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, jer bi u protivnom podaci sadržani u označenim zapisnicima, o kojim se raspravljalo na glavnom pretresu bili učinjeni dostupnim javnosti, što je u suprotnosti sa oznakama tajnosti kojima su označeni u skladu sa zakonom. Pri tome, sud je imao u vidu navode odbrane optuženog P.M, iznete tokom postupka, da su određeni zapisnici sa kolegijuma NGŠ VJ koji su predmet ovog postupka već učinjeni dostupnim javnosti, jer su dostavljeni Međunarodnom tribunalu u Hagu, te da im se može pristupiti preko sajta Haškog tribunala, ali su isti bez značaja za drugačiju odluku suda o isključenju javnosti sa glavnog pretresa, s obzirom da je, kako je sud utvrdio neposrednim uvidom u podatke na sajtu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju icty.org, o čemu je sačinjena službena beleška dana 29. juna 2020. godine, na ovaj način javnosti učinjen dostupnim samo deo zapisnika koji su predmet postupka i to oni održani 1999. godine, dok preostali nisu, zbog čega sud nalazi da je isključenje javnosti bilo neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti“;

- da su osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine delimično usvojene žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, te je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine u stavu prvom izreke samo u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog M.P, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog M.P. osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok su u preostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je „Apelacioni sud u Beogradu, na osnovu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je u skladu sa odredbama člana 447. stav 6. u vezi sa članom 363. stav 1. ZKP, delimično isključio javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, s obzirom da predmet postupka predstavljaju zapisnici i dokumenta kojima je saglasno dopisu načelnika Generalštaba SP. 23-8 od 24. januara 2020. godine, a u vezi sa odlukom SP. St. Pov. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti označena stepenom tajnosti „strogo poverljivo“ i to u delu sednice na kojoj će se izlagati sadržina ovih dokumenata i svi dokazi koji se odnose na analizu sadržine tih dokumenata, uključujući nalaz i mišljenje veštaka, stručnog savetnika i sva usmena izjašnjenja u vezi sa tim dokumentima, u delu sednice gde će se izlagati zaključivanje prvostepenog suda vezano za te izvedene dokaze i u delu izlaganja žalbi koje se odnose na navedene dokumente i dokaze u vezi sa istima (…) po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno je prvostepeni sud zaključio da su u skladu sa odredbama člana 363. stav 1. ZKP bili ispunjeni uslovi da se isključi javnost radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. Naime, predmet postupka su, između ostalog, zapisnici sa sastanka Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije iz 1999. godine, 2000. i 2001. godine, kojima je odlukom Kabineta načelnika Generalštaba Vojske Srbije St. Pov. 2926-9 od 19. maja 2016. godine produžena oznaka tajnosti kojom su označeni u momentu donošenja „poverljivo“ i „strogo poverljivo“. Budući da se u skladu sa odredbama člana 14. Zakona o tajnosti podataka, označeni stepeni tajnosti određuju radi sprečavanja nastanka štete odnosno teške štete po interese Republike Srbije i po nalaženju ovog suda, isključenje javnosti sa glavnog pretresa je bilo neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti kako podaci sadržani u zapisnicima koji su predmet ovog postupka ne bi bili učinjeni dostupnim javnosti“.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Članom 363. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) propisano je da od otvaranja zasedanja, pa do završetka glavnog pretresa, veće može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjašnjenja, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite: 1) interesa nacionalne bezbednosti; 2) javnog reda i morala; 3) interesa maloletnika; 4) privatnosti učesnika u postupku; 5) drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu.

Članom 415. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), između ostalog, propisano je da će se ko neovlašćeno drugom saopšti, preda ili na drugi način učini dostupnim podatke koji predstavljaju vojnu tajnu ili pribavlja takve podatke u nameri da ih preda nepozvanom licu, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.), kao i da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka ili radi objavljivanja ili korišćenja podataka u inostranstvu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (stav 2.).

5. Podnosilac smatra da mu je osporenim presudama Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine povređeno pravo iz člana 32. Ustava. Pri tome, podnosilac navodi da je javnost nezakonito isključena sa glavnog pretresa, a čime mu je povređeno pravo na javnu raspravu, kao element prava na pravično suđenje. Ustavni sud je ocenio ove navode kao neosnovane.

Naime, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude, utvrdio da one sadrže detaljno i jasno, ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje primene merodavnog prava, procenom da je sa dela glavnog pretresa na kome se izvode određeni osetljivi dokazi, potrebno isključenje javnosti radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti u skladu sa odredbom člana 363. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je stoga, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno osnovani razlozi za tvrdnje o povredi prava na javnu raspravu kao elementa prava na pravično suđenje.

Takođe, podnosilac navodi da je „sud svojim dopisom od 4. aprila 2016. godine poučio Generalštab da treba da primeni odredbu člana 105. Zakona o tajnosti podataka, kako bi preispitao oznaku tajnosti dokumenata koja figuriraju kao dokaz u tom krivičnom postupku, iako pitanje periodične procene oznake tajnosti predmetnih dokumenata nije u nadležnosti postupajućeg suda, niti je nadležnost i pravo Višeg suda u Beogradu da poučava Generalštab Vojske Srbije o načinu i mogućnostima primene zakona i vršenja ovlašćenja iz nadležnosti Generalštaba Vojske Srbije. Ovlašćenja i obaveze suda da daje pouke o pravima iscrpljena su odredbom člana 8. Zakonika o krivičnom postupku, pa postupak suda učinjen dopisom Generalštabu od 4. aprila 2016. godine predstavlja prekoračenje ovlašćenja suda, te samim tim i nepravilno i nezakonito postupanje suda. Ovakvim postupkom sud je istovremeno pokazao dokaznu inicijativu nesvojstvenu akuzatorskom tipu krivičnog postupka, kakav je ustanovljen pozitivnim zakonodavstvom, čija je suština u čisto stranačkom sukobu koji se odvija pred nepristrasnim sudom. Time je sud pogodovao tužilaštvu, kao stranci u postupku, koje je i predložilo isključenje javnosti sa glavnog pretresa i odbranu okrivljenih doveo u neravnopravan položaj prema tužilaštvu“.

Ustavni sud smatra da na napred navedeni način nije narušena nepristrasnost suđenja podnosiocu, niti je podnosilac bio onemogućen da uživa sve procesne garancije prava na pravično suđenje. Naime, Ustavni sud je uvidom u osporene presude utvrdio da su postupajući sudovi nakon sprovedenog dokaznog postupka, razmatrajući sve relevantne činjenice, kako one koje idu na teret okrivljenom, tako i one koje idu u korist okrivljenom, na ustavnopravno prihvatljiv i utemeljen način jasno utvrdili da je podnosilac kriv za krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom. Samim tim Ustavni sud je i napred navedene navode podnosioca o povredi prava na nepristrasan sud i prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava ocenio kao neosnovane.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama Višeg suda u Beogradu K. 219/15 od 5. februara 2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž.1. 465/21 od 22. novembra 2021. godine, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 32. Ustava. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se tvrdnje podnosioca ustavne žalbe u vezi istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, isključivo zasnivaju na istaknutoj povredi prava iz člana 32. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog opravdanog isključenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti