Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u prekršajnom postupku. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je odbačen jer se ne spori zakonitost, a deo protiv nižestepenih odluka kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Arsenija Ilijevskog iz Petrovaradina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Arsenija Ilijevskog izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Przp. 18/10 od 25. juna 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine i rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 03-6-368/08 od 31. jula 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Arsenije Ilijevski iz Petrovaradina izjavio je 16. avgusta 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Przp. 18/10 od 25. juna 2010. godine, presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine i rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 03-6-368/08 od 31. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je iz razloga što su u postupcima koji su vođeni pred Opštinskim organom za prekršaje u Novom Sadu i Višim prekršajnim sudom u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu učinjene bitne povrede postupka, podneo zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude Vrhovnom kasacionom sudu. Dalje navodi da Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao o njegovom zahtevu za vanredno preispitivanje postupka jer je to vanredno pravno sredstvo izmenama i dopunama Zakona o prekršajima ukinuto. Ističe da je na taj način sužena mogućnost da se utvrdi istina i onemogućeno da se očigledne nepravde spreče, iz čega proizilazi i povreda prava na pravično suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 03-6-368/08 od 31. jula 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 226. stav 1. tač. 19), 25) i 36) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima učinjenih u vreme i na način kako je bliže opisano u izreci tog rešenja i kažnjen jedinstvenom novčanom kaznom od 33.000,00 dinara i zaštitnom merom zabrane upavljanja motornim vozilom "B" kategorije u trajanju od devet meseci.

U postupku po žalbi okrivljenog Viši prekršajni sud u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine, u kojoj je u stavu prvom izreke ukinuo prvostepeno rešenje za prekršaj pod tačkom 3. izreke rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, a stavom drugim izreke potvrdio prvostepeno rešenje u preostalom delu kojim je okrivljeni kažnjen jedinstvenom novčanom kaznom od 23.000,00 dinara i izrečena mu zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom "B" kategorije u trajanju od pet meseci.

Povodom izjavljenog zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažne presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine, Vrhovni kasacioni sud je doneo osporeno rešenje Przp. 18/10 od 25. juna 2010. godine, kojim je odbacio kao nedozvoljen zahtev okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja Vrhovni kasacioni sud je naveo: da se članom 24. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09), koji je stupio na snagu 6. januara 2010. godine, brišu članovi 254. do 263. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", 101/05 i 116/08), odnosno zakonske odredbe prema kojima je bio dozvoljen zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude; da su od dana stupanja na snagu ovog zakona dozvoljeni vanredni pravni lekovi zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti; da je odredbom člana 306. stav 1. novog Zakona o prekršajima propisano da će se prekršajni postupak u kome do dana primene ovog zakona ne bude doneto pravosnažno rešenje nastaviti po odredbama ovog zakona; da je drugostepeni postupak okončan 28. aprila 2010. godine; da je zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude okrivljeni podneo Vrhovnom kasacionom sudu 14. juna 2010. godine; da je s obzirom na sve navedeno Vrhovni kasacioni sud našao da je podneti zahtev nedozvoljen.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje iz razloga što po novom zakonu više ne postoji mogućnost izjavljivanja zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke kao vanrednog pravnog sredstva, a da je postojanje takvog pravnog sredstva neophodno "kako bi se sprečile očigledne nepravde". Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe ne osporava zakonski osnov za odbacivanje podnetog zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke, već samo ukazuje na neophodnost postojanja navedenog vanrednog pravnog sredstva i u novom zakonu. Imajući u vidu da se ustavnom žalbom ne spori zakonski osnov za odbacivanje izjavljenog vanrednog pravnog leka, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv ovog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na stav drugi izreke presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine i rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 03-6-368/08 od 31. jula 2009. godine, Ustavni sud je pošao od svog pravnog stava da će se u prekršajnom postupku donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku, odnosno odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažnog rešenja o prekršaju (ukoliko je dozovljen), smatrati da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Kako se izmenama i dopunama Zakona o prekršajima koji je stupio na snagu 6. januara 2010. godine brišu zakonske odredbe prema kojima je bio dozvoljen zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, proizilazi da su u prekršajnom postupku pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu odluku, te se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se rok za izjavljivanje ustavne žalbe u ovom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene sudske odluke podnosiocu. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu primio najkasnije 14. juna 2010. godine kada je izjavio zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu. Kako je ustavna žalba izjavljena 16. avgusta 2010. godine, Ustavni sud je konstatovao da je ona podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

6. Takođe, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 3520/10 od 28. aprila 2010. godine, u kome je prvostepeno rešenje ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odbacio kao nedopuštenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, a iz razloga što predmetni postupak još uvek nije okončan.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević