Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko jedanaest godina. Iako su podnosioci delimično doprineli odugovlačenju, prevashodna odgovornost je na neefikasnom postupanju sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Boca i Predraga Boca , oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Vesne Boca i Predraga Boca i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 637/00 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Boca i Predrag Boca, podneli su Ustavnom sudu , 17. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Nade Dimkić , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 637/00.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da se predmetni parnični postupak vodi od 1999. godine, da je prvostepena presuda doneta u oktobru 2005. godine, i da drugostepeni sud još uvek nije odlučio o njihovoj žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zbog povrede navedenog ustavnog prava podnosioci su istakli zahtev za naknadu štete u visini od 1.386.000,00 dinara, pojasnivši da su usled dužine trajanja postupka imali izdatke za angažovanje punomoćnika i da su u tom periodu mogli ostvariti prihod po osnovu izdavanja nepokretnosti koja je predmet ugovora čiji se poništaj tražio u parnici.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 637/00, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe i M.B. podneli su 18. marta 1999. godine Opštinskom sudu u Staroj Pazovi tužbu protiv S.B, radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju i utvrđenja . Po podnetoj tužbi formiran je predmet P. 199/99.

Posle dva održana ročišta, zbog nedolaska uredno pozvanog punomoćnika tužilaca na ročište zakazano za 30. septembar 1999. godine, rešenjem P. 199/99 utvrđeno je da postupak miruje. Podneskom od 31. decembra 1999. godine punomoćnik tužilaca je tražio nastavak postupka.

U nastavku postupka, nakon dva održana i jednog neodržanog ročišta (ročište zakazano za 2. mart 2000. godine nije održano na predlog punomoćnika tužene), 18. septembra 2000. godine doneto je rešenje o povlačenju tužbe, zbog toga što punomoćnik tužilaca, uredno pozvan, po drugi put nije pristupio na zakazano ročište. Na ročištu održanom 6. novembra 2000. godine usvojen je predlog punomoćnika tužilaca i dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje, nakon čega je 8. decembra 2000. godine doneta delimična presuda P. 637/00 kojom je utvrđeno pravo susvojine na nepokretnosti koja je predmet ugovora čiji se poništaj traži u korist tužilje M.B.

U daljem toku postupka, nakon održanih osam , od ukupno zakazanih jedanaest ročišta ( dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti sudije, a jedno na predlog punomoćnika tužilaca), ponovo je doneto rešenje o povlačenju tužbe P. 637/00 od 20. novembra 2003. godine zbog nedolaska uredno pozvanog punomoćnika tužilaca na zakazano ročište. Do donošenja pomenutog rešenja o povlačenju tužbe, sprovedeno je medicinsko veštačenje na okolnost poslovne sposobnosti primaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju i izveden je dokaz saslušanjem parničnih stranaka i jednog svedoka. U periodu od 18. februara do 30. septembra 2003. godine ročišta nisu zakaz ivana.

Na ročištu održanom 16. aprila 2004. godine dozvoljen je povraćaj u pređašnje stanje. Do donošenja prvostepene presude, pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi , o d ukupno zakazanih šest ročišta pet ročišta je održano. Na pomenutom ročištu od 16. aprila 2004. godine, p unomoćnik tužilaca je predložio da se sprovede medicinsko veštačenje na okolnost izvesnosti smrti primaoca izdržavanja, a zatim je podneskom od 22 . aprila 2004. godine obavestio sud da odustaje od tog predlo ga. Sledeće ročište zakazano je za 14. jul 2004. godine, a potom je ročište zakazano za 28. mart 2005. godine. Sud je, i pored obaveštenja o odustanku od navedenog predloga, na ročištu održanom 26. maja 2005. godine odredio sprovođenje veštačenja, a zatim je na ročištu od 14. oktobra 2005. godine naložio obema stranama da uplate predujam za određeno veštačenje, iako su se punomoćnici prethodno izjasnili da stranke neće uplatiti predujam, da bi zatim, na sledćem ročištu otklonio izvođenje ovog dokaza. U ovom delu postupka saslušana su još dva svedoka.

Presudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 256/04 od 28. oktobra 2005. godine tužbeni zahtev je odbijen. Pismeni otpravak presude ekspedovan je 27. decembra 2005. godine, a spisi predmeta su po združenju dokaza o uručenju presude i izjavljene žalbe , 15. maja 2006. godine dostavljeni Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 941/06 od 17. aprila 2007. godine spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu radi donošenja rešenja o ispravci presude, zbog nesaglasnosti izvornika sa prepisom.

Prvostepeni sud je rešenje o ispravci presude P. 256/04 doneo 16. jula 2007. godine. Pomenuto rešenje ekspedovano je iz suda 18. oktobra 2007. godine, a spisi predmeta su 18. februara 2008. godine dostavljeni Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10123/10 od 18. novembra 2010. godine odbijena je žalba podnosilaca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv drugostepene presude podnosioci ustavne žalbe su 5. januara 2011. godine izjavili reviziju, koja je odbačena kao nedozvoljena rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 356/12 od 18. aprila 2012. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Us tava na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Članom 10. Zakona o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 , 111/09 i 36/11 ), koji se primenjivao do okončanja osporenog sudskog postupka, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak po tužbi podnosilaca ustavne žalbe trajao preko jedanaest godina, budući da je pravnosnažno okončan u novembru 2010. godine. Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , Ustavni sud je pošao od toga da pojam razumnog roka predstavlja relativnu kategoriju, koja pre svega zavisi od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova pred kojima je postupak vođen i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za po dnosioca.

U konkretnom slučaju spor se odnosio na poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, pri čemu je zahtev bio zasnovan na tvrdnji da primalac izdržavanja nije bio poslovno sposoban da taj ugovor zaključi. Po mišljenju Ustavnog suda, takav spor se ne može okarakterisati kao složen, jer priroda činjenica (utvrđivanje poslovne sposobnosti primaoca spr ovođenjem medicinskog veštačenja) i pravna pitanja na koja parnični sud treba lo da odgovori u predmetnom sporu nisu tako složena da bi predstavljala opravdan razlog da osporeni sudski postupak traje preko jedanaest godina.

Ustavni sud je zaključio da je, s obzirom na činjenicu da podnosioci spadaju u krug zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, ovaj spor bio od izuzetnog značaja za njih.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci u određenoj meri doprineli dužini trajanja predmetnog postupka. Naime, zbog ne dolaska uredno pozvanog punomoćnika podnosilaca na zakazana ročišta, jednom je određeno mirovanje postupka, a dva puta je sud donosio rešenja o povlačenju tužbe. Pored toga, jedno ročište nije održano na predlog punomoćnika podnosilaca. Navedeno postupanje punomoćnika podnosilaca doprinelo je da se postupak oduži za oko godinu dana.

Međutim, po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje nadležnih sudova. Naime, iako je prvostepeni sud uglavnom zakazivao ročišta u kratkim intervalima, u toku postupka dva puta se dogodilo da ročišta budu zakazana u razmaku od preko šest meseci (18. februar - 30. septembar 2003. godine; 14. jul 2004. godine - 28. mart 2005. godine). Osim toga, prvostepeni sud je odredio sprovođenje medicinskog veštačenja i nalagao je strankama da uplate predujam za veštačenje, iako je prethodno obavešten da su podnosioci ustavne žalbe od tog predloga odustali i da nijedna od stranaka neće uplatiti predujam. Takođe, Opštinskom sudu u Staroj Pazovi trebalo je tri meseca da izradi rešenje o ispravci prvostepene presude, a potom još tri meseca da pi smeni otpravak tog rešenja ekspeduje strankama. Doprinos redovnih sudova dužini trajanja postupka ogleda se i u tome što je Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici trebalo skoro dve godine da reši procesnu stvar - spise predmeta rešenjem vrati prvostepenom sudu radi ispravke presude, a zatim, nakon što su mu spisi predmeta vraćeni, o izjavljenoj žalbi ne odluči ni u periodu od skoro dve godine, već o žalbi odluči Apelacioni sud u Novom Sadu posle početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Ustavni sud smatra da ne postoji opravdan razlog za opisano postupanje nadležnih sudova. Polazeći od izloženog, Ustavni sud ocenjuje da se ovako neprimereno dugo trajanje postupka može prevashodno staviti na teret prvostepenom i Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1 . Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od toga da podnosioci ustavne žalbe zahtev za naknadu štete zbog povrede označenog ustavnog prava zasnivaju n a navodima da su usled dužine trajanja postupka imali izdatke za angažovanje punomoćnika i da su za vreme trajanja postupka pretrpeli štetu u vidu izgubljene dobiti (prihoda koji su mogli da ostvare izdavanjem u zakup nepokretnosti koja je predmet ugovora čiji je poništaj tražen), Ustavni sud je zaključio da podnosioci zapravo ističu zahtev za naknadu materijalne štete. Imajući u vidu da podnosioci nisu dostavili dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, kao i to da potraživanja na kojima je zahtev zasnovan nisu utvrđena nijednom sudskom odlukom, Ustavni sud je dalje zaključio da nema uslova za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti