Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Poreskom upravom. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra i nalaže se hitno okončanje postupka koji traje deset godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3828/2022
06.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Gordana Ajnšpiler Popović, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S. iz Rvata kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo u predmetu broj 087-436-02-00718/2014-8 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S. iz Rvata kod Beograda je 7. aprila 2022. godine, preko punomoćnika D. P, advokata iz Raške, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo u predmetu broj 087-436-02-00718/2014-8.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, ukazano da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan ni nakon 13 godina i postavljen je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo broj 087-436-02-00718/2014-8, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01363-087/2010 od 31. marta 2010. godine podnosiocu je utvrđen porez na registrovano oružje za 2010. godinu, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01355-087/2011 od 15. aprila 2011. godine podnosiocu je utvrđen porez na registrovano oružje za 2011. godinu, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01339-087/2012 od 15. aprila 2012. godine podnosiocu je utvrđen porez na registrovano oružje za 2012. godinu, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01312-087/2013 od 15. aprila 2013. godine podnosiocu je utvrđen porez na registrovano oružje za 2013. godinu, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01249-087/2014 od 14. marta 2014. godine podnosiocu je utvrđen porez na registrovano oružje za 2014. godinu, na način i u iznosu bliže navedenim u tom rešenju.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava Kraljevo - Policijska stanica Raška broj 210-97/09 od 19. marta 2013. godine određeno je da se od podnosioca oduzima oružje i oružni list i naloženo mu je da u roku od godinu dana isto otuđi ili će u protivnom isto postati vlasništvo Republike Srbije (oružje je privremeno oduzeto 1. juna 2009. godine).

Podnosilac ustavne žalbe je 19. decembra 2014. godine podneo prvostepenom poreskom organu zahtev za otpis poreza.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo broj 087-436-02-00718/2014-3 od 6. aprila 2015. godine određeno je da se prihvata zahtev za otpis dela duga po osnovu poreza na registrovano oružje.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 5. maja 2015. godine izjavio žalbu.

Rešenjem drugostepenog organa broj 400-436-02-00256/2015-I4001 od 3. septembra 2015. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Podnosilac je 14. decembra 2015. godine podneo zahtev prvostepenom poreskom organu za postupanje po rešenju drugostepenog organa broj 400-436-02-00256/2015-I4001 od 3. septembra 2015. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo - Ekspozitura Raška broj 087-436-02-00718/2014-7 od 1. marta 2016. godine određeno je da se ponavlja postupak po službenoj dužnosti okončan rešenjima br. 434-05/01339-087/2012 od 15. aprila 2012. godine, 434-05/01312-087/2013 od 15. aprila 2013. godine i 434-05/01249-087/2014 od 14. marta 2014. godine, te se poništavaju navedena rešenja i utvrđuju poreske obaveze na registrovano oružje za 2012, 2013. i 2014. godinu, dok se zahtev podnosioca za otpis poreza u periodu u kom je oružje bilo privremeno oduzeto od podnosioca, odbija kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 28. novembra 2016. godine izjavio žalbu.

Rešenjem drugostepenog organa broj 400-436-02-00180/2015-I4001 od 6. decembra 2016. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 087-436-02-00718/2014-7 od 22. maja 2017. godine odbijen je predmetni zahtev podnosioca i određeno je da se menjaju st. I dispozitiva rešenja br. 434-05/01339-087/2012 od 15. aprila 2012. godine, 434-05/01312-087/2013 od 15. aprila 2013. godine i 434-05/01249-087/2014 od 14. marta 2014. godine, na način bliže određen u tom rešenju.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 22. avgusta 2017. godine izjavio žalbu.

Rešenjem drugostepenog organa broj 436-02-02960/2017-39 od 24. novembra 2017. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Podnosilac je 17. oktobra 2018. godine podneo zahtev prvostepenom poreskom organu za postupanje po rešenju drugostepenog organa broj 436-02-02960/2017-39 od 24. novembra 2017. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj 087-436-02-00718/2014-8 od 26. decembra 2018. godine odbijen je kao neosnovan predmetni zahtev podnosioca.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 11. januara 2019. godine izjavio žalbu, a potom 11. juna 2019. godine i urgenciju.

Rešenjem drugostepenog organa broj 436-02-00219/2019-39 od 18. juna 2019. godine poništeno je prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Usmena rasprava u ponovnom postupku kancelarijske kontrole zaduženja porezom na registrovano oružje, po zahtevu za otpis poreza podnetom 19. decembra 2014. godine, održana je 2. marta 2022. godine. U zapisniku je, pored ostalog, konstatovano da podnosilac ostaje pri zahtevu za otpis poreza, da su protiv rešenja o utvrđivanju poreske obaveze iz 2010, 2011, 2012. i 2013. godine uložene žalbe drugostepenom organu koje su u postupku rešavanja, da Grupa za kontrolu izdvojenih aktivnosti Raška nije nadležna za rešavanje u predmetu zahteva za otpis obaveza i da će zahtev biti prosleđen nadležnom organu.

Rešenjem drugostepenog organa broj 436-02-00704/2022-39 od 14. februara 2024. godine poništeno je rešenje Ministarstva finansija - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01339-087/2012 od 15. aprila 2012. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

Rešenjem drugostepenog organa broj 436-02-00702/2022-39 od 20. februara 2024. godine poništeno je rešenje Ministarstva finansija i privrede - Poreska uprava - Ekspozitura Raška broj 434-05/01312-087/2013 od 15. aprila 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku, Ministarstvo finansija - Poreska uprava - Sektor za izdvojene aktivnosti - Grupa za kontrolu izdvojenih aktivnosti malih lokacija Raška sačinilo je 2. decembra 2024. godine zapisnik broj 434-05/01312-087/2013-1 u kome je, između ostalog, konstatovano da se zahtev podnosioca za otpis poreza za jedan komad registrovanog oružja u periodu privremenog oduzimanja smatra neosnovanim, a da podnosilac ima pravo da na činjenice utvrđene zapisnikom izjavi primedbe u roku od osam dana od dana prijema zapisnika.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10), bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18), propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom finansija - Poreska uprava - Filijala Kraljevo u predmetu broj 087-436-02-00718/2014-8 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je predmetni postupak pokrenut 19. decembra 2014. godine zahtevom podnosioca za otpis poreza, te da nije pravnosnažno okončan. Iz navedenog proizlazi da osporeni postupak traje već deset godina.

Navedeno trajanje postupka očigledno ukazuje da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, broja donetih odluka u tom postupku, kao i značaja prava o kojem se odlučuje za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao interes da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac gotovo uvek kada je za to imao mogućnosti, koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave, osim u periodu od 2. marta 2022. godine do početka 2024. godine.

Ispitujući postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su za deset godina u predmetnom postupku doneta četiri rešenja prvostepenog organa uprave i četiri rešenja drugostepenog organa. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da predmetni postupak nije pravnosnažno okončan.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i doprinos podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u poreskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti