Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 14 godina. Deo žalbe koji se odnosio na pravilnost sudskih odluka odbačen je jer Sud nije instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3832/2010
06.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Kovačevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Željka Kovačevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3236/05 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba Željka Kovačevića izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05 od 2 6. juna 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 237/10 od 28. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Željko Kovačević iz Beograda je 18. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Vladana Bogićevića, advokata iz Beograda podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravi čno suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3236/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporeni parnični postupak trajao skoro 14 godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava . Naknadu štete nije tražio.

Podnosilac ustavne žalbe je osporio i presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05 od 26. juna 2008. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 237/10 od 28. maja 2010. godine zbog povrede prava na pravi čno suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava navodeći da su osporenim presudama nadležni sudovi neosnovano odbili njegov tužbeni zahtev kojim je tražio da se utvrdi postojanje i punovažnost usmenog testamenta , i da su sudovi mogli samo na osnovu iskaza svedoka da utvrde činjenično stanje , te je izvođenje dokaza veštačenjem bilo nepotrebno.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13- Odluka US) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 77565/10 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudsko m sporu:

Podnosilac ustavne žalbe je 31. marta 1997. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv D.M. i T.V, radi utvrđ enja pravne valjanosti usmenog testamenta. Predmet je dobio broj P. 1872/97.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu održano je osam ročišta za glavnu raspravu , dok 12 ročišta nije bilo održano , i to: dva na zahtev punomoćnika tužioca, pet zbog nedostatka procesnih pretpostavki, dva zbog promene sastava veća, jedno zbog ra tnih dejstava, dva na zahtev prvotuženog.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka, pribavljanjem raznih izveštaja i dokumentacije od više zdravstvenih ustanova, kao i saslušanjem parničnih stranaka.

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1872/97 od 2. aprila 2004. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u celosti.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 7134/04 od 15. marta 2005. godine, donetim po žalbi tužioca , ukinuta je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1872/97 od 2. aprila 2004. godine i predmet je vrać en prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je pet ročišta, na kojima su izvedeni dokazi veštačenjem od strane Instituta za sudsku medicinu, pribavljanjem izveštaja od Instituta za plućne bolesti, saslušanjem svedoka i saslušanjem parničnih stranaka, dok jedno ročište nije održano zbog nedolaska tuženih.

Osporenom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05 od 26. juna 2008. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da postoji i da je punovažan testament koji je pok. R. Đ. sačinila pred određenim svedocima kojim tužiocu ostavlja u nasleđe konkretan stan u Beogradu; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova spora; u stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove spora.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 237/10 od 28. maja 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05 od 26. juna 2008. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama p ripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen devet i po godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe , 31. marta 1997. godine do okončanja postupka .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se osporeni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepena presuda je doneta posle sedam godina i u tom periodu bilo je održano osam ročišta za glavnu raspravu dok 12 nije bilo održano, a drugostepeni sud je posle godinu dana odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak; zatim je u nastavku postupka prvostepeni sud odlučio posle tri godine i u tom periodu je bilo održano pet ročišta, dok jedno ročište nije bilo održano , a drugostepena doneta je posle dve godine. Dakle, postupak je trajao 13 godina, što je nerazumno dug period trajanja parničnog postupka kako po praksi Ustavnog suda, tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odaziva o pozivima suda, postupao po nal ozima suda i pri tome nije zloupotrebljav ao svoja procesna ovlašćenja , a neodržavanje dva ročišta na zahtev njegovog punomoćnika nije od uticaja na drugačije odlučivanje ovog suda.

Takođe, predmet spora je bio od egzistencijalnog značaja za podnosi oca.

Po oceni Suda, iako je navedeni postupak zahtevao izvođenje većeg broja dokaza radi utvrđivanja činjeničnog stanja , i to veštačenjem od strane više zdravstvenih institucija , kao i pribavljanjem raznih medicinskih izveštaja, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za tri naestogodišnje trajanje parničnog postupka.

Polazeći od svega navedenog, krećući se u granicama ustavne žalbe , Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , te je na osnovu člana 89. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu .

6. U vezi osporavanja u ustavnoj žalbi presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3236/05 od 2 6. juna 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 237/10 od 28. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud n alazi da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koj a se podnosi lac poziva.

Ocenjujući navode da su osporene sudske odluke nezakonite, donete bez dokaza i pravilno utvrđenih činjenica, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da ocenjuje izvedene dokaze u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih sudskih odluka ne proizlazi da su sudovi postupali na očiglednu štetu jedne od stranaka u postupku. Ustavni sud ističe da način utvrđivanja činjeničnog stanja u ovom postupku i samo utvrđeno činjenično stanje ne ukazuju na proizvoljno postupanje redovnih sudova.

Polazeći od iznetih navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovolj an u materijalnom smislu ishodom pravnosnažno okončanog spora, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu , od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenim sudsk im odlu kama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji prima facie dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom parničnom postupku došlo do proizvoljne ili arbitrarne primene materijalnog prava.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, niti je ukazano na proizvoljnost u njihovom donošenju. Ustavni sud nalazi da su parnični sudovi dali jasne i dovoljno obrazložene razloge zbog kojih je odbijen tužbeni zahtev podnosi oca ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi postojanje i punovažnost usmenog testamenta. Ustavni sud je uvidom u osporene akte utvrdio da oni sadrže detaljna i jasna obrazloženja zasnovana na ustavnopravno prihva tljivom tumačenju merodavnog prava.

Ustavni sud smatra da su sa ustavnopravnog stanovišta neprihvatljive tvrdnje podnosioca o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava koju podnosilac obrazlaže istim razlozima kao i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da su mu osporenim sudskim odlukama povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Stoga je ustavna žalba izjavljena protiv navedenih sudskih odluka odbačena u tački 2. izreke, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanj e.

7. Na osnovu izloženog, člana 42 b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti