Sudska praksa

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu oštećene u krivičnom postupku. Sud je ocenio da ukupno trajanje postupka od šest godina i mesec dana, s obzirom na relativnu složenost predmeta i ažurno postupanje sudova, ne predstavlja povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. T . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba G. T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu K. 1786/16.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 5. maja 2017. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 1 786/16.

Podnositeljka u ustavnoj žalb i navodi da je postupak trajao punih sedam godina i četiri meseca i predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. st av 1. Ustava i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.500 evra .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nj ihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Prvog osnovn og sud a u Beogradu K. 1786/16 i odgovor na ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje :

Prvo o snovno javno tužilaštvo podne lo je 10. februara 20 10. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji protiv osumnjičenog V.P, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično del o teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

Istražni sudija Prvog osnovnog sud a u Beogradu je u periodu od 25. februara 2010. godine do 17. septembra 2010. godine saslušao osumnjičenog, ispitao sedam svedoka i 5. maja 2010. godine ispitao svedoka-oštećenu kojom prilikom je i istakla imovinskopravni zahtev.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je 22. februara 20 11. godine optužni predlog protiv okrivljenog V.P, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delo m teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Prvi osnovni sud u Beogradu je glavni pretres zakazao 27 puta, i to:

- tokom 2011. godine tri puta – dva puta održan ( 23. maj i 27. decembar) i jednom nije održan ( 7. oktobra);

- tokom 2012. godine tri puta – jednom održan ( 17. oktobra) i dva puta nije održan (2 3. februara i 3. aprila);

- tokom 2013. godine četiri puta – dva puta održan (3. aprila i 23. oktobra) i dva puta nije održan (15. januara i 21. juna);

- tokom 2014. godine šest puta – šest puta nije održan (7. maja, 25. juna, 11. septembra, 14. oktobra, 24. novembra i 26. decembra)

- tokom 2015. godine šest puta – dva puta održan (2. februara i 21. decembra) i četiri puta nije održan (19. januara, 2. marta, 9. septembra, 3. novembra);

- tokom 2016. godine četiri puta – jedanput održan 27. aprila kada je i doneta presuda kojom je okrivljeni V.P. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda, i tri puta nije održan (17. februara, 29. marta i 21. decembra).

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž1 511/16 od 29. jula 2016. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog i ukinuta pomenuta presuda.

U ponovnom postupku, nakon ukidanja prve prvostepene presude, a do donošenja druge prvostepene presude (17. januara 201 7. godine), Prvi osnovni sud u Beogradu je glavni pretres zakazao dva puta, i to:

- 21. decembra 2016. godine (nije održan) i

- 17. januara 2017. godine (održan).

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 151/17 od 22. marta 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu od 17. januara 2017. godine.

Dakle, glavni pretres u označenom periodu nije održan 18 puta, i to: dva puta zbog nedolaska okrivljenog; tri puta zbog nedolaska branioca okrivljenog; jedanput radi odlučivanja o predlo gu branioca; jedanput zbog nedolaska tužioca; jedanput zbog dostavljanja spisa tužiocu; četiri puta zbog nedolaska svedoka; pet puta zbog štrajka advokata .

4. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, a polazeći od svoje dosadašnje prakse (videti, pored ostalih, Odluku Už-261/2007 od 25. decembra 2008. godine, tačka 6. obrazloženja, Odluku Už-408/2008 od 9. jula 2009. godine, tačka 6. obrazloženja i Odluku Už-452/2009 od 14. jula 2011. godine, tačka 5. obrazloženja), kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu Ristić protiv Srbije, od 18. januara 2011. godine, stav 44.), Ustavni sud ističe da se pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima pre svega garantuje optuženom licu, jer se o njegovim pravima i obavezama u tom postupku odlučuje. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Međutim, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, kao i da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivice vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“ (videti presude Atanasova protiv Bugarske, od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i Boris Stojanovski protiv bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 6. maja 2010. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe G. T . osporava trajanje krivičnog postupka u kome nije bila optužen a, već je imala svojstvo oštećen e. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom krivičnom postupku podnositeljka ustavne žalbe istak la i movinskopravni zahtev 5. maja 2010. godine.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe aktivno legitimisan a za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da u konkretnom slučaju navedenom podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosi teljku započeo 22. februara 2011. godine, danom kada je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo optužni predlog protiv okrivljenog V.P, a da je okončan 22. marta 201 7. godine, donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Kž1 151/17, te da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak ukupno trajao šest godin a i mesec dana .

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupk a, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u postupku takve prirode da ukazuju na relativnu složenost konkretnog krivičnog predmeta.

Prilikom ocene postupanja nadležnog suda, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud redovno i u kratkim vremenskim intervalima zakazivao pretres.

Ustavni sud je cenio to da glavni pretres 18 puta nije održan, ali imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja , Ustavni sud zaključuje da to nije bilo od suštinskog uticaja na ocenu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud podseća da do povrede prava na suđenje u razumnom roku može doći samo ukoliko se dugo trajanje postupka može pripisati u krivicu sudu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Napijalo protiv Hrvatske, po predstavci broj 66485/01 od 13. februara 2004. godine, stav 61.). Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe razmatran pred dve sudske instance, pri čemu su nadležni sudovi ažurno postupali i preduzimali sve radnje da se postupak okonča pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Stoga je Ustavni sud ocenio da ukupna dužina trajanja osporenog postupka ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovoga suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 13750/10 (ranije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu K. 13750/10 i Petim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 256/09) nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) .

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu