Povreda prava poverilaca zbog fragmentacije izvršnog i stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenja sudova u Čačku koja su pogrešno razdvojila postupanje suda i javnog izvršitelja. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje, razumni rok i imovinu. Podnosiocima je dosuđena materijalna i nematerijalna šteta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama V. F. i M. G, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. F. i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 65/2020 od 18. septembra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 409/19 od 9. decembra 2019. godine i R4 I. 111/20 od 10. avgusta 2020. godine, kao i rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 65/2020 od 18. septembra 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba M. G. i utvrđuje da je rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 80/20 od 21. oktobra 2020. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

4. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 407/19 od 23. decembra 2019. godine i R4 I. 112/20 od 20. avgusta 2020. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R4 I. 112/20 od 15. septembra 2020. godine, kao i rešenja Višeg suda u Čačku Višeg suda u Čačku Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 80/20 od 21. oktobra 2020. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba V. F. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1061/13, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

6. Usvaja se ustavna žalba M. G. i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 93/15, kao i u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

7. Utvrđuje se pravo V. F. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1061/13, odnosno stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Utvrđuje se pravo M. G. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 93/15, odnosno stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Utvrđuje se pravo V. F. i M. G. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, umanjenih za iznose koji su im po tim osnovima eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Odbacuju se zahtevi podnosilacaustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. F. iz Čačka je 19. marta 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao povredu istih ustavnih prava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1061/13.

Podnosilac ustavne žalbe je dopunom od 28. oktobra 2020. godine osporio rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 65/20 od 18. septembra 2020. godine, pozivajući se na povredu prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

M. G. iz Čačka je 19. marta 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1 Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je istovremeno istakao povredu istih ustavnih prava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 93/15.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama i predmet je zaveden pod brojem Už- 3836/2020.

V. F. iz Čačka je 26. jula 2024. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Predmet je zaveden pod brojem Už- 10375/2024.

M. G. iz Čačka je 25. novembra 2020. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 80/20 od 21. oktobra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je dopunom od 26. jula 2024. godine istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Predmet je zaveden pod brojem Už- 11671/2020.

Imajući u vidu da je u ovim ustavnim žalbama praktično ukazano na nemogućnost namirenja potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa prema istom izvršnom, odnosno stečajnom dužniku, to je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio postupak po ovim ustavnim žalbama i odredio da se predmet dalje vodi pod brojem Už- 3836/2020.

Podnosioci u ustavnim žalbama ističu da su osporenim rešenjima pravnosnažno odbijeni kao neosnovani njihovi prigovori radi ubrzavanja izvršnog postupka, pri čemu su postupajući sudovi cenili samo period nakon što je javni izvršitelj ponovo ustupio izvršnom sudu predmete radi daljeg sprovođenja izvršenja, ne sagledavajući u kontinuitetu postupak pred sudom i javnim izvršiteljem. Navode da je nad izvršnim dužnikom kasnije otvoren i stečajni postupak u kome su prijavili svoja potraživanja. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi im pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete i troškova za sastav ustavnih žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac V. F, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. marta 2013. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „F. A.“ d.o.o. Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 282/12 od 3. septembra 2012. godine, kojom je dužnik obavezan da isplati poveriocu zaradu. Osnovni sud u Čačku je 11. marta 2013. godine doneo rešenje I. 1061/13, kojim je usvojio taj predlog i odredio izvršenje.

Osnovni sud u Čačku je 1. novembra 2019. godine doneo rešenje I. 1320/19, kojim je prekinuo izvršni postupak zbog toga što je izvršni dužnik „F. A.“ d.o.o. Čačak prestao da postoji kao pravno lice, dok je nastavljen postupak izvršenja prema izvršnom dužniku A.D. „F.“ Čačak kao pravnom sledbeniku.

Osnovni sud u Čačku je 9. decembra 2019. godine doneo rešenje R4 I. 409/19, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača V. F, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 1061/13 od 16. januara 2017. godine obustavljeno sprovođenje izvršenja određeno rešenjem o izvršenju I. 1061/13 od 11. marta 2013. godine i usvojen zahtev izvršnog poverioca da postupak sprovođenja izvršenja nastavi javni izvršitelj Aleksandar Krdžić iz Čačka; da je pomenuti javni izvršitelj 13. juna 2019. godine dostavio Osnovnom sudu u Čačku zaključak I. I 139/17 od 30. maja 2019. godine, kojim se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred sudom; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prigovor predlagača, jer postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, traje četiri meseca; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se isto odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

Osnovni sud u Čačku je 10. avgusta 2020. godine doneo rešenje R4 I. 111/20, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača V. F, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 65/2020 od 18. septembra 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u daljem toku postupka, zaključkom predsednika suda od 12. februara 2020. godine, određeno da se izvršenje dalje sprovodi pred javnim izvršiteljem, kome su spisi predmeta dostavljeni 16. marta 2020. godine, dok je predlagač podneo prigovor dana 22. juna 2020. godine; da je pravilno našao prvostepeni sud da nema mesta usvajanju prigovora, jer se predmetno izvršenje u momentu podnošenja prigovora sprovodi pred javnim izvršiteljem, čije se postupanje ne može ceniti merilima propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Izvršni poverilac M. G, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 11. avgusta 2014. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „F. A.“ d.o.o. Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 160/12 od 30. maja 2012. godine, kojom je dužnik obavezan da isplati poveriocu zaradu. Osnovni sud u Čačku je 24. juna 2015. godine doneo rešenje I. 93/15, kojim je usvojio taj predlog i odredio izvršenje.

Osnovni sud u Čačku je 23. decembra 2019. godine doneo rešenje R4 I. 407/19, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača M. G, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem o izvršenju određeno da izvršenje sprovede javni izvršitelj Aleksandar Krdžić, koji je 9. jula 2019. godine dostavio Osnovnom sudu u Čačku zaključak I. I 162/17 od 20. juna 2019. godine, kojim se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem i usvaja predlog izvršnog poverioca da se postupak izvršenja nastavi pred sudom; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 789/19 od 22. jula 2019. godine prekinut postupak izvršenja, jer je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice, pa je punomoćnik izvršnog poverioca podneskom od 29. jula 2019. godine tražio da se postupak nastavi prema AD „F.“ Čačak u skladu sa usvojenom statusnom promenom; da je pravilno stanovište prvostepenog suda da nije osnovan prigovor predlagača, jer postupak pred Osnovnim sudom u Čačku, od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, traje tri meseca; da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne ceni u skladu sa odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer se isto odnosi na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 112/20 od 20. avgusta 2020. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R4 I. 112/20 od 15. septembra 2020. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača M. G, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog izvršnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud u Čačku je 21. oktobra 2020. godine doneo osporeno rešenje Ržg. 80/20, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u daljem toku postupka doneto rešenje od 2. marta 2020. godine, kojim je nastavljen izvršni postupak prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika AD „F.“ Čačak i da je zaključkom predsednika suda od 27. maja 2020. godine određeno da se sprovođenje izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem Miroslavom Injcem, kome su spisi predmeta dostavljeni 8. juna 2020. godine, dok je predlagač podneo prigovor dana 22. juna 2020. godine; da je prvostepeni sud pravilno odbio prigovor predlagača, jer se predmetno izvršenje u momentu podnošenja prigovora sprovodi pred javnim izvršiteljem, čije se postupanje ne može ceniti merilima propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „F.“ Čačak, pa su prekinuti izvršni postupci koji su se vodili radi namirenja potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi. Podnosiocima ustavnih žalbi su u stečajnom postupku utvrđena potraživanja iz predmetnih izvršnih postupaka.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da se svakom jemči pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Razmatrajući navode ustavnih žalbi kojima se pobijaju navedena rešenja sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da su postupajući sudovi doneli osporena rešenja kojima su dva puta odbili kao neosnovane prigovore podnosilaca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka u kome podnosioci imaju svojstvo izvršnih poverilaca, zasnivajući obrazloženja praktično na identičnim pravnim stanovištima i argumentima. U tom smislu, Osnovni sud u Čačku i Viši sud u Čačku su prilikom odlučivanja o prvim prigovorima podnosilaca suštinski cenili samo deo postupaka koji su se vodili pred sudom i to od dana dostavljanja spisa predmeta od strane javnog izvršitelja radi ponovnog sprovođenja izvršenja pred Osnovnim sudom u Čačku, a što je trajalo četiri meseca u slučaju podnosioca V. F, odnosno tri meseca u slučaju podnosioca M. G. Prvostepeni i drugostepeni sud su ocenili da se trajanje postupka pred javnim izvršiteljem ne uzima u obzir prilikom ocene osnovanosti prigovora radi ubrzavanja postupka, već da se odredba člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine odnosi isključivo na postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa. Imajući u vidu da su podnosioci ustavnih žalbi izjavili nove prigovore u trenutku kada je sprovođenje izvršenja opet prešlo u nadležnost javnog izvršitelja, Ustavni sud je konstatovao da je pomenuti argument poslužio kao isključivo uporište za donošenje osporenih rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 65/2020 od 18. septembra 2020. godine i Ržg. 80/20 od 21. oktobra 2020. godine, kojima su po drugi put odbijeni kao neosnovani prigovori podnosilaca ustavnih žalbi radi ubrzavanja izvršnih postupaka. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da su postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja fragmentirali predmetni izvršni postupak, posmatrajući ga kao dve odvojene celine i isključujući mogućnost da se stranka u izvršnom postupku može koristiti pravnim sredstvima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred javnim izvršiteljem.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv zaključak Višeg suda u Čačku da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Pored toga, Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

S obzirom na navedeno, a uzimajući u obzir da su predmetni izvršni postupci u trenutku podnošenja prvih prigovora radi ubrzavanja postupka trajali više od šest, odnosno pet godina, te da drugostepeni sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnosilaca ustavnih žalbi. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe u ovom delu i utvrdio da je osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine, Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine, Ržg. 65/20 od 18. septembra 2020. godine i Ržg. 81/20 od 21. oktobra 2020. godine povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na pravično suđenje, odlučujući kao u tač. 1. i 3. izreke. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je poništio rešenja Osnovnog suda u Čačku R4 I. 409/19 od 9. decembra 2019. godine, R4 I. 111/20 od 10. avgusta 2020. godine, R4 I. 407/19 od 23. decembra 2019. godine i R4 I. 112/20 od 20. avgusta 2020. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda R4 I. 112/20 od 15. septembra 2020. godine, kao i osporena rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 6/20 od 7. februara 2020. godine, Ržg. 65/2020 od 18. septembra 2020. godine, Ržg. 11/20 od 7. februara 2020. godine i Ržg. 80/20 od 21. oktobra 2020. godine, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tač 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete redovnom sudu na ponovno odlučivanje o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pre svega imao u vidu specifičnosti u ovoj ustavnopravnoj pravnoj stvari koje se ogledaju u tome da su podnosioci ustavnih žalbi najpre vodili izvršne postupke radi prinudnog namirenja potraživanja iz radnog odnosa, koji su u međuvremenu prekinuti jer je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak donošenjem rešenja Privrednog suda u Čačku St. 19/21 od 12. januara 2022. godine, pa da su podnosioci prijavili svoja potraživanja u stečaju koja još nisu namirena. U navedenom kontekstu, Ustavni sud ukazuje da se prema praksi ovog suda osporeni izvršni postupci i stečajni postupak moraju posmatrati kao jedinstvena celina.

Ustavni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu i praksu Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom. Ustavni sud napominje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da postupci namirenja potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi zbirno traju 12, odnosno nepunih 11 godina, a da potraživanja podnosilaca prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovim delovima, pa je odlučio kao u tač. 5. i 6. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca ustavnih žalbi da je u predmetnim izvršnim i stečajnom postupku povređeno njihovo pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupcima prinudnog namirenja potraživanja, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku, javnih izvršitelja i Privrednog suda u Čačku da obezbede namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema izvršnom i stečajnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, istovremeno predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u ovim delovima, odlučujući kao u tač. 5. i 6. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 7. i 8. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 1061/13 i I. 93/15, odnosno stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 9. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 19/21, umanjenih za iznose koji su im po tim osnovima eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Uzimajući u obzir da je poništio osporena rešenja i utvrdio pravo podnosiocima na naknadu nematerijalne i materijalne štete, to Ustavni sud nalazi da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delovima u kojima je istaknuta povreda prava iz člana 36. Ustava u odnosu na osporena rešenja i radnje.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 10. izreke.

12. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava poverilaca zbog fragmentacije izvršnog i stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti