Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih odluka donetih pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine zbog vremenske nenadležnosti. U delu koji se odnosi na kasnije odluke, žalba se odbacuje jer jedan podnosilac nema aktivnu legitimaciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3838/2010
17.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Društva za proizvodnju, trgovinu i usluge „ALISTER-INVEST“ d.o.o. i Milorada Vasića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Društva za proizvodnju, trgovinu i usluge „ALISTER-INVEST“ d.o.o. i Milorada Vasića izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 198/03 od 15. juna 2004. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 8692/04 od 13. januara 2005. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 268/05 od 1. septembra 2005. godine, presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5399/08 od 9. decembra 2008. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 2930/09 od 29. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 160/10 od 3. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda, preko punomoćnika Milorada Vasića, advokata iz Beograda, i Milorad Vasić iz Beograda, kao osnivač privrednog društva „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda, podneli su Ustavnom sudu 19. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom i urgencijom od 30. avgusta 2010. godine, protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 198/03 od 15. juna 2004. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 8692/04 od 13. januara 2005. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 268/05 od 1. septembra 2005. godine, presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5399/08 od 9. decembra 2008. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 2930/09 od 29. aprila 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 160/10 od 3. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i „položaja na tržištu“, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. i člana 84. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije i čl. 1. i 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da podnosioci izjavljuju ustavnu žalbu nezadovoljni i duboko u uverenju da su, prilikom donošenja osporenih akata, učinjene brojne povrede pozitivnih zakonskih propisa; da su najgrublje moguće povrede propisa iz oblasti parničnog postupka dovele do pogrešne primene materijalnog prava, a time i do povrede osnovnih ljudskih sloboda i prava garantovanih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim konvencijama; da su protiv osporenih presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 198/03 od 15. juna 2004. godine i Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 8692/04 od 13. januara 2005. godine, kao i protiv osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 268/05 od 1. septembra 2005. godine, podnosioci 26. januara 2006. godine podneli žalbu građanina nadležnom sudu Srbije i Crne Gore, ali da nisu dobili nikakav odgovor povodom izjavljene žalbe.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji njihovu ustavnu žalbu i preinači osporene akte na sledeći način: da usvoji prigovor presuđene stvari, „u delu u žalbi i reviziji“, izjavljen od strane privrednog društva „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda; da usvoji tužbeni zahtev privrednog društva „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda; da odbije protivtužbeni zahtev kao neosnovan; da obaveže preduzeće „S.“. a.d. iz Vranja da podnosiocu „ALISTER-INVEST“ d.o.o. plati troškove sudskog postupka u opredeljenom iznosu; da „u slučaju da dužnik – preduzeće „S.“ iz Vranja ne postupi i ne isplati poverioca – Privredno društvo „ALISTER-INVEST“ d.o.o.“ na predloženi način, obaveže Privredni sud u Beogradu kao izvršni da odmah sprovede „bez ikakvog odlaganja“ prinudnu naplatu od „dužnika – Preduzeća „S.“ iz Vranja“ predloženim načinom i sredstvima izvršenja, a „ukoliko se i pored navedenog poverilac ne bude mogao naplatiti u roku od 15 dana od dana započete naplate“ da naloži Prvom osnovnom sudu u Beogradu da „pristupi popisivanju, plenidbi i prinudnoj prodaji sve pokretne i nepokretne imovine dužnika, i uknjižene i neuknjižene“, kao i da obaveže Privredni sud u Beogradu i Prvi osnovni sud u Beogradu da o toku i završetku sprovođenja izvršenja blagovremeno obaveštavaju Ustavni sud. Ugencijom od 30. avgusta 2010. godine podnosioci ustavne žalbe su zahtevali da Ustavni sud postupa i reši po žalbi podnetoj Sudu Srbije i Crne Gore, izjavljenoj 25. januara 2006. godine.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je: da ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (član 83. stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (člana 84. stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 113. stav 2.).

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za dopuštenost ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje odlučivano o pravima ili obavezama lica koje izjavljuje ustavnu žalbu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da su Milorad Vasić iz Beograda i „ALISTER-INVEST“ a.d. iz Beograda 25. januara 2006. godine podneli Sudu Srbije i Crne Gore žalbu građana protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 198/03 od 15. juna 2004. godine, presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 8692/04 od 13. januara 2005. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 268/05 od 1. septembra 2005. godine; da su prvostepenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 5399/08 od 9. decembra 2008. godine, koja je osporena ustavnom žalbom, a doneta je u parnici tužioca-protivtuženog Preduzeća „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda, ovde podnosioca ustavne žalbe, koga je zastupao punomoćnik Milorad Vasić, advokat iz Beograda, protiv tuženog-protivtužioca „S.“ Akcionarsko društvo za proizvodnju, promet i usluge iz Vranja, u stavu prvom izreke odbijeni prigovori presuđene stvari izjavljeni od strane tužioca i tuženog, u stavu drugom odbijen je tužbeni zahtev tužioca, u stavu trećem odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere, u stavu četvrtom delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog, u stavu petom delimično je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog i u stavu šestom je određeno da svaka strana snosi svoje troškove postupka.; da je osporenom presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 2930/09 od 29. aprila 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca izjavljena protiv osporene prvostepene presude u istom predmetu, koja je i potvrđena u stavovima prvom, drugom, trećem, četvtrtom i šestom izreke; da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 160/10 od 3. juna 2010. godine u stavu prvom izreke odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja sadržanog u stavu trećem izreke presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5399/08 od 9. decembra 2008. godine, a u stavu drugom odbijena kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 2930/09 od 29. aprila 2009. godine.

4. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporene presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 198/03 od 15. juna 2004. godine i Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 8692/04 od 13. januara 2005. godine, kao i rešenje Vrhovnog suda Srbije Prev. 268/05 od 1. septembra 2005. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz ustavne žalbe i priložene dokumentacije nesumnjivo proizlazi da su ovi osporeni akti doneti pre proglašenja Ustava Republike Srbije. Imajući u vidu da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je, podnetu ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje procesne pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosilaca ustavne žalbe o žalbi izjavljenoj Sudu Srbije i Crne Gore protiv ovih akata, ali je ocenio da ovi navodi nisu od značaja za odlučivanje, s obzirom na to da su osporeni akti doneti pre Ustava.

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kome su osporene presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 5399/08 od 9. decembra 2008. godine, Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 2930/09 od 29. aprila 2009. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. 160/10 od 3. juna 2010. godine, Ustavni sud je najpre utvrdio da su ovi akti doneti u parnici koja je vođena između tužioca-protivtuženog Preduzeća „ALISTER-INVEST“ d.o.o. iz Beograda protiv tuženog-protivtužioca „S.“ Akcionarsko društvo za proizvodnju, promet i usluge iz Vranja, te da osporenim aktima nije odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe Milorada Vasića, koji je bio samo punomoćnik tužioca-protivtuženog u tom parničnom postupku. Stoga, Milorad Vasić nema aktivnu legitimaciju za izjavljivanje ustavne žalbe protiv navedenih akata.

U pogledu tvrdnji podnosioca ustavne žalbe „ALISTER-INVEST“ d.o.o. da su mu navedenim osporenim presudama povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac hronološki opisuje sporne pravne odnose sa protivnom strankom u parničnom postupku, iznoseći svoje viđenje pravičnog rešenja spora i svoje tumačenje pravnih normi koje je sud trebao da primene u osporenim odlukama. U ustavnoj žalbi se ponavljaju navodi koji su već isticani u sprovedenom parničnom postupku i koji su bili predmet detaljne ocene kako u prvostepenoj presudi, tako i u osporenim presudama donetim po žalbi i reviziji. Ustavnom žalbom se u suštini traži instanciona kontrola zakonitosti osporenih akata, što proističe i iz zahteva ustavne žalbe koji je podnosilac postavio. Naime, od Ustavnog suda se zahteva da preinači osporene akte i meritorno odluči o tužbenim zahtevima, predlozima i prigovorima koje je podnosilac isticao u parničnom postupku. Odlučivanje o prigovoru presuđene stvari, o osnovanosti tužbenog zahteva, o troškovima sudskog postupka, kao i o prinudnom izvršenju i naplati nisu Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti Ustavnog suda, a odlučivanje u meritumu donošenjem preinačujuće odluke u nadležnosti je suda koji vrši instancionu kontrolu u postupku po žalbi ili vanrednim pravnim sredstvima. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud je nadležan da utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Imajući u vidu navedeno i krećući se u okviru zahteva iz ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti