Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene poreskih propisa

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio proizvoljnim zaključak da podnosilac nije imao pravo na poresko oslobođenje za komunalnu delatnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3839/2010
29.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi AZR „Mega taxi“ iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba AZR „Mega taxi“ izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba AZR „Mega taxi“ i utvrđuje da je u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 1602/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine i nalaže se da Upravni sud donese novu odluku po tužbi podnosioca protiv rešenja Ministarstva finansija – P oreska uprava – Regionalni centar K ragujevac broj 01-47006-1-00235/2007-3 od 16. jula 2007. godine.

4. Utvrđuje se pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. AZR „Mega taxi“ iz Kraljeva je 19. avgusta 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede načela kojima se garantuje sloboda preduzetništva i ravnopravnost svih oblika svojine iz čl . 82. i 86. Ustava .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac na osnovu zaključenog ugovora obavljao komunalnu delatnost na području grada Kraljeva, i to poslove uklanja nja nepropisno parkiranih vozila; da je ta delatnost oslobođena poreza na promet prema odredbama Zakona o izmenama zakona o porezu na promet („Službeni glasnik RS“, broj 73/01) ; da poreski organi „uporno“ zad užuju podnosioca neplaćenim porezom na promet, sa obrazloženjem da nema odgovarajuću šifru delatnosti i da „praktično“ samo javna komunalna preduzeća mogu biti oslobođena poreza na promet po ovom osnovu; da upravn i spor traje od 2007. godine i da je Upravni sud prihvatio stanovište poreskih organa kao „navodno zakonito“. Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe , poresko oslobođenje propisano za komunalnu delatnost nije vezano za činjenicu ko obavlja ovu delatnost, već je odlučna činjenica obavljanje delatnosti, koja je oslobođ ena poreza na promet.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporenu presudu Upravnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni pojedinačni akt i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe osporavao zakonitost rešenja Ministarstva finansija – P oreska uprava – Regionalni centar K ragujevac broj 01-47006-1-00235/2007-3 od 16. jula 2007. godine. U obrazloženju osporene presude je najpre konstatovano: da je pobijanim rešenjem Ministarstva finansija odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – P oreska uprava – Filijala Kraljevo broj 47-00345/62/2006-050-010 od 23. aprila 2007. godine; da je navedenim prvostepenim rešenjem podnos iocu naloženo da, radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti i nezakonitosti u postupku terenske kontrole za period poslovanja od 1. januara 2002. godine do 31. marta 2004. godine , izvrši uplatu poreza na promet ostalih usluga u iznosu od 1.309.999,16 dinara i da obračuna i uplati zateznu kamatu kako je to utvrđeno u d ispozitivu rešenja; da je u tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije 24. oktobra 2007. godine podnosilac naveo da nije postupljeno po nalozima iz presude Vrhovnog suda Srbije i da se radi o komunalnim uslugama koje su oslobođene plaćanja pore za na osnovu zakona. Upravni sud je dalje naveo da je preuzeo nerešene predmete Vrhovnog suda Srbije i okružnih sudova od 1. januara 2010. godine, na osnovu čl ana 77. st av 1. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik PC “, br oj 111/09) i člana 29. stav 1. i čl ana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova i da je, n akon ocene navoda tužbe, odgovora na tužbu i spisa predmeta ove upravne stvari, našao da je tužba neosnovana. Upravni sud je, takođe, naveo: da i z spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja proizilazi da je prvostepeni organ izvršio kontrolu obračuna i uplate poreza na promet usluga kod podnosi oca u periodu poslovanja od 1. januara 2002. godine do 31. marta 2004. godine; da je utvrđeno da je podnosilac sa opštinom Kraljevo i JKP „Čistoća“ iz Kraljeva zaključio ugovor o uklanjanju nepropisno parkiranih vozila u gradu; da je obavlja nje ove delatnosti povereno podnosiocu, a naplatu za uklanjanje i čuvanje nepropisno parkiranih vozila vršila je JKP „Čistoća“, po u govoru o raspodeli p rihoda; da je kontrolom poslovne knjige prihoda i rashoda za navedeni period poslovanja, utvrđeno da tužilac za ostvareni prihod od izvršenih usluga nije obračunao i uplatio porez, „s obzirom na to da je Skupština opštine Kraljevo donela Odluku o parkiranju motornih vozila i održavanju parking prostora i da je članom 1. ove odluke propisano da se poslovi na uređenju, održavanju prostora za parkiranje motornih vozila i uklanjanje nepropisno parkiranih vozila određuju za komunalne delatnosti, koje su oslobođene poreza na promet usluga, pa je podnosilac smatrao da nije bio u obavezi da obračuna i plati porez na promet usluga za izvršene komunalne delatnosti“; da je utvrđeno da je podnosilac registrovan za obavljanje delatnosti sa sledećim šiframa – 6025 0 (prevoz robe u drumskom saobraćaju, koji obuhvata prevoz drumom trupaca, stoke, rashlađenih tereta, teških tereta, rasutih tereta, automobila i dr), 50200 (opravka i održavanje motornih vozila) i 60200 (taksi prevoz putnika); Upravni sud je, polazeći od toga da podnosil ac nije bio registrovan za obavljanje delatnosti sa šifrom 63214, koja obuhvata prateće aktivnosti vezane za rad parkirališta i garaža, „što znači da nije ni mogao obavljati tu delatnost, a samim tim ni biti oslobođen plaćanja poreza na promet usluga“, ocenio da je pravilan zak ljučak tuženog organa da je prvostepeni organ pravilno izvršio obračun poreza na promet usluga na ukupno ostvareni prihod u navedenom periodu. Taj sud je, takođe, ocenio da podnosi lac nije naveo nijednu novu okolnost, niti je pružio novi dokaz koji nije cenjen u do sada sprovedenom upravnom postupku, a koji bi mogao biti od uticaja na odluku u ovoj upravnoj stvari, te našao da pobijanim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca. Donosilac osporene presude je stoga odlučio kao u dispozitivu, na osnovu odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Služb eni list SRJ“, broj 46/96), koja se primenjuje na osnovu odredbe člana 77. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik PC “, broj 111/09). Osporena presuda je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 23. jula 2010. godine.

Ugovorom zaključenim 20. septembra 2001. godine između Opštine Kraljevo, AZR „Mega taxi“ iz Kraljeva (ovde podnosioca ustavne žalbe) i JKP „Čistoća“ iz Kraljeva , opština Kraljevo je poverila podnosiocu ustavne žalbe poslove podizanja, transporta i spuštanja vozila na za to određeno mesto, a JKP „Čistoća“ iz Kraljeva povereni su poslovi obezbeđenja prostora za čuvanje nepropisno parkiranih vozila i čuvanje istih dok se na tom prostoru nalaze .

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da e konomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine (član 82. stav 1.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i utvrđuje da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave te da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovom ustavnosudskom sporu od značaja su i odredbe Zakona o komunalnim delatnostima („ Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98 ), koji je bio na snazi na dan donošenja predmetnog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze , a kojim je bilo propisano: da komunalnu delatnost obavlja javno komunalno, odnosno drugo preduzeće i preduzetnik, zavisno od prirode komunalne delatnosti i konkretnih uslova i potreba u opštini, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona (član 3. stav 3.); da s kupština opštine može, kao komunalne delatnosti, odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa i propisati uslove i način njihovog obavljanja - dimničarske usluge, održavanje javnih WC-a, održavanje javnih kupatila, kafilerija, javnih prostora za parkiranje, održavanje pijaca i pružanje usluga na njima, održavanje javnih bunara i česmi, kao i druge delatnosti od lokalnog interesa (član 4. stav 2.); da za obavljanje komunalnih delatnosti opština osniva javna komunalna preduzeća, ili njihovo obavljanje poverava drugom preduzeću, odnosno preduzetniku, u skladu sa zakonom i propisom skupštine opštine (član 8. stav 1.) ; da pojedine poslove iz okvira svoje delatnosti javno komunalno preduzeće može poveriti drugom preduzeću ili preduzetniku, na način i po postupku utvrđenom propisom skupštine opštine, pod uslovom da nisu u funkciji ostvarivanja jedinstva tehničko-tehnološkog sistema i da je osnivač za to dao saglasnost (član 10.); da s kupština opštine propisuje uslove i način poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti na osnovu javnog konkursa, a naročito - uslove i n ačin sprovođenja javnog konkursa, pitanja koj a se obavezno regulišu ugovorom, opštinski organ koji u ime opštine zaključuje ugovor, vreme na koje se zaključuje ugovor, uslove i postupak raskida ugovora pre isteka vremena na koje je zaključen i prava i obaveze koje iz toga proisteknu (č lan 12. stav 1. ).

U „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/01 od 24. decembra 2001. godine, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet („Službeni glasnik RS”, broj 22/01 ). Članom 3. stav 1. navedenog zakona je bilo propisano: da se porez na promet proizvoda, odnosno porez na promet usluga u 2002. i 2003. godini, ne plaća na: sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrznuto meso i ribu, i sveža jaja (tačka 1)) ; lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, materijal za dijalizu, krv i krvne produkte, ortotička i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva - proizvode koji se hirurški ugrađuju u organizam (tačka 2)); ogrevno drvo (tačka 3)) ; komunalne usluge (tačka 4)) . Stavom 2. navedenog člana Zakona bilo je propisano da b liže propise šta se u smislu ovog zakona smatra ortotičkim i protetičkim sredstvima i medicinskim sredstvima - proizvodima koji se hirurški ugrađuju u organizam, donosi ministar nadležan za poslove zdravstva, po pribavljenom mišljenju ministra nadležnog za poslove finansija i ekonomije.

Na osnovu člana 66. Zakona o porezu na dodatu vrednost („ Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07), na obaveze obračunavanja i plaćanja poreza na promet proizvoda i usluga nastale do 31. decembra 2004. godine primenj ivao se Zakon o porezu na promet ("Službeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02 i 70/03).

Saglasno odredbi člana 151. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 i 62/0 6), u tekstu koji je važio na dan donošenja predmetnog prvostepenog rešenja, drugostepeni poreski organ će odbiti žalbu kada utvrdi da je prvostepeni postupak pravilno sproveden i da je poreski upravni akt pravilan i na zakonu zasnovan, a žalba neosnovana.

Ranije važećim Zakonom o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja („ Službeni list SRJ", br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98 i 74/99), bilo je propisano da šifra: 60250 označava prevoz robe u drumskom saobraćaju i da ova delatnost obuhvata prevoz drumom trupaca, stoke, rashlađenih tereta, teških tereta, rasutih tereta (uključujući i prevoz tanker-kamionima), automobila i dr.

Članom 1. Odluke o parkiranju motornih vo zila i održavanju parking prostora („Službeni list opštine Kraljevo“, broj 13/01) bilo je propisano da se tom odlukom poslovi na uređenju i održavanju prostora za parki ranje, parkiranje motornih vozila i uklanjanje nepropisno parkiranih motornih vozila određ uju za komunalne delatnosti i propi suju se uslovi i način njihovog obavljanja. Članom 15. stav 1. Odluke je bilo propisano da poslove na uklanjanju vozila obavlja preduzeće ili preduzetnik kome ih izvršni odbor Skupštine opštine Kraljevo poveri.

5. Polazeći od navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac povredu načela kojima se garantuje sloboda preduzetništva i ravnopravnost svih oblika svojine iz čl. 82. i 86. Ustava u suštini vezuje za povredu prava na pravično suđenje . Podnosilac ustavne žalbe smatra da su poslovi uklanja nja nepropisno parkiranih vozila, koje je obavljao na području grada Kraljeva, predstavljali komunalnu delatnost, koja je bila oslobođena poreza na promet u 2002. i 2003. godini, te nije bilo pravnog osnova za utvrđivanje navedene poreske obaveze za taj period .

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrarna ili diskriminatorska.

Ispitujući da li je u osporenoj presudi Upravnog suda materijalno pravo primenjeno na način koji zadovoljava zahteve pravičnog suđenja i da li je Upravni sud proizvoljno ocenio izvedene dokaze, na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre konstatovao da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude prihvatio razloge drugostepenog organa koji su bili odlučujući za utvrđivanje predmetne poreske obaveze podnosiocu ustavne žalbe . Prema stanovištu Ministarstva finansija i Upravnog suda, budući da nije bio registrovan za obavljanje delatnosti sa šifrom 63214 – koja obuhvata prateće aktivnosti vezane za rad parkirališta i garaža, podnosilac ustavne žalbe nije ni mogao obavljati tu delatnost, a samim tim ni biti oslobođen od plaćanja poreza na promet usluga.

Ustavni sud ukazuje da je ranije važećim Zakon om o komunalnim delatnostima bilo propisano: da k omunalnu delatnost obavlja i preduzetnik, u skladu sa zakonom i pro pisima donetim na osnovu zakona (član 3. stav 3.) , da skupština opštine može, kao komunalne delatnosti, odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa (član 4. stav 2.), da obavljanje komunalnih delatnosti opština može poveriti i preduzetniku, u skladu sa zakonom i propisom skupštine opštine (član 8. stav 1.) , a da opštinski organ u ime opštine zaključuje o tome ugovor (č lan 12. stav 1. ).

Članom 1. Odluke o parkiranju motornih vozila i održavanju parking prostora („Službeni list opštine Kraljevo“, broj 13/01) poslovi na uređenju i održavanju prostora za parkiranje, parkiranje motornih vozila i uklanjanje nepropisno parkiranih motornih vozila određ eni su za komunalne delatnosti (član 1.), a članom 15. stav 1. Odluke bilo je predviđeno da po slove na uklanjanju vozila obavlja preduzeće ili preduzetnik kome ih izvršni odbor Skupštine opštine Kraljevo poveri.

Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u postupku koji je prethodio ustavnoj žalbi, utvrdio da su podnosiocu ustavne žalbe ugovorom zaključen im 20. septembra 2001. godine sa izvršnim odborom Skupštine opštine Kraljevo i JKP „Čistoća“ iz Kraljeva, povereni poslovi podizanja, transporta i spuštanja vozila na za to određeno mesto i da je podnosilac registrovan za obavljanje delatnosti sa šifrom 6025 0 – prevoz robe u drumskom saobraćaju, koji obuhvata, pored ostalog i prevoz auto mobila.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda bilo neophodno utvrditi pravnu prirodu izvršenih usluga koje su bile predmet kontrole poreskih organa u osporenom poreskom postupku, imajući u vidu da je članom 3. stav 1. tačka 4) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet („Službeni glasnik RS”, broj 73/01) bilo propisano da se u 2002. i 2003. godini na komunalne usluge ne plaća porez na promet. S obzirom na to da su predmetni poslovi uklanjanja nepropisno parkiranih motornih vozila određeni za komunalne delatnosti aktom opštine donetim na osnovu zakona i povereni podnosiocu ustavne žalbe na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa zakonom, Ustavni sud ocenjuje proizvoljnim zaključak Upravnog suda da podnosilac nije mogao obavljati navedenu komunalnu delatnost, jer „nije bio registrovan za obavljanje delatnosti koja obuhvata prateće aktivnosti vezane za rad parkirališta i garaža“.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da su proizvoljni i bez utemeljenja u materijalnom pravu razlozi Upravnog suda koji su bili odlučujući za ocenu o zakonitosti utvrđivanja obaveze plaćanja poreza na promet na usluge uklanjanja nepropisno parkiranih motornih vozila, koje je podnosilac ustavne žalbe izvršio u 2002. i 2003. godini. Nalazeći da takvo obrazloženj e osporen og akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe u ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine i nalaganjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi pod nosioca protiv rešenja Ministarstva finansija – P oreska uprava – Regionalni centar K ragujevac broj 01-47006-1-00235/2007-3 od 16. jula 2007. godine , odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je upravni spor koji je okončan osporenom presudom započeo još 2007. godine. Ustavni sud je iz priložene dokumentacije zaključio da je upravni postupak po zahtevu podnosioca započeo još 2003. godine. Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenjivao samo period trajanja upravnog spora koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud je najpre utvrdio da je predmetni upravni spor trajao od 24. oktobra 2007. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo t užbu Vrhovnom sudu Srbije , do donošenja osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1602/10 od 9. ju la 2010. godine, koja je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 23. jula 2010. godine.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak trajao dve godine i devet meseci, ali da ta činjenica, sama za sebe, nije dovoljna za ocenu o opravdanosti njegovog trajanja. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja upravnog spora relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri ti činioci uticali na trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih pravnih pitanja i da je nadležni sud ocenu zakonitosti upravnog akta kojim je okončan postupak utvrđivanja predmetne poreske obaveze, vršio na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku. Ustavni sud je, takođe, ocenio da podnosilac svojim radnjama nije doprineo dugom trajanju postupka, jer iz osporenog akta ne proizlazi da je podneta tužba bila neuredna, a dalji tok postupka zavisio je isključivo od postupajućeg suda. U pogledu značaja koji za podnosioca ima predmet postupka, Ustavni sud nalazi da je odluka Upravnog suda ima la veliki materijalni značaj za podnosioca , imajući u vidu iznos poreske obavez e koji je već naplaćen.

Ispitujući postupanje suda u predmetnom upravnom sporu, Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje Vrhovnog suda Srbije prevashodno dovelo do neopravdano dugog trajanj a osporenog postupka, imajući u vidu da taj sud ni posle dve godine i dva meseca nije odlučio o podnetoj tužbi, nakon čega je upravni spor nastavljen pred Upravnim sudom.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj upravnoj stvari , zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 30 0 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrp eo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je , takođe, imao u vidu praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

9. S obzirom na izloženo , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene poreskih propisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti