Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja ponavlja žalbene navode

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv osuđujuće presude u krivičnom postupku, jer podnosilac ponavlja razloge iznete u žalbi redovnom sudu. Ustavna žalba se ne može koristiti kao instancioni pravni lek za ispitivanje zakonitosti sudskih odluka, već samo za zaštitu ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Štrpca iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Štrpca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru Kž. 15/08 od 31. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Štrbac iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanović, advokata iz Subotice, izjavio je Ustavnom sudu 27. marta 2008. godine blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Somboru Kž. 15/08 od 31. januara 2008. godine, kojom „navedenu presudu pobija u celosti, zbog pogrešne primene materijalnog prava i povreda čl. 22, 32. i 33. Ustava“. Predlaže da Ustavni sud osporenu presudu poništi, odredi uklanjanje štetnih posledica i podnosiocu dodeli troškove podnošenja ustavne žalbe u oiznosu od 25.000,00 dinara.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi: da je osporena presuda Okružnog suda u Somboru doneta po žalbi podnosioca ustavne žalbe na presudu Opštinskog suda u Somboru K. 380/03 od 29. oktobra 2007. godine, kojom je podnosilac oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i krivično delo nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nesreći, u sticaju, pa mu je izrečena novčana kazna u iznosu od 35.000,00 dinara; da je osporena presuda zasnovana na indicijama a ne na činjenicama i dokazima; da se bitne povrede odredaba krivičnog postupka ogledaju u propustu Okružnog suda u Somboru da svojom presudom odgovori na sve žalbene navode, kao i da na sednicu Veća Okružnog suda pozove podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca, čime je povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje; da je u prvostepenom postupku načinjen niz propusta i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka. Analizirajući prvostepeni postupak, podnosilac ukazuje na većinu razloga pobrojanih u članu 368. Zakonika o krivičnom postupku (nerazumljivost i protivrečnost izreke razlozima presude, procesni propusti pri sačinjavanju zapisnika sa glavnog pretresa, nedostaci u sadržaju presude, nepravilno ispravljanje grešaka u kucanju presude, čitanje iskaza svedoka i veštaka na glavnom pretresu umesto njihovog saslušanja, zasnivanje presude na dokazima na kojima se presuda nije mogla zasnovati, izvođenje dokaza bez prisustva branioca itd.). Po mišljenju podnosioca, u prvostepenom postupku je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje u ustavnoj žalbi detaljno analizira ukazujući na nelogičnosti i protivrečnosti u postupku pred prvostepenim sudom. Smatra da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, obrazlažući ovu tvrdnju pogrešno utvrđenim činjenicama.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Iz navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta i osporenu presudu, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava, već podnosilac ustavne žalbe ponavlja razloge koje je iznosio u drugostepenom krivičnom postupku, podvodeći ih samo formalno pod povredu ustavom zajemčenih prava. Podneta ustavna žalba je doslovno prepisana žalba koju je branilac izjavio protiv prvostepene krivične presude, sada naslovljena kao ustavna žalba. Po shvatanju Ustavnog suda, razlozi navedeni u ustavnoj žalbi su izraz podnosiočevog subjektivnog nezadovoljstva donetom presudom, ali ne i dokaz o učinjenoj povredi Ustavom zajemčenih prava navedenih u ustavnoj žalbi, pa se po oceni Suda ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude redovnog suda, što ne spada u nadležnosti Ustavnog suda utvrđene odredbama člana 167. i 170. Ustava.
Prema odredbama člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
4. Imajući u vidu da predmetna žalba po svojoj sadržini nema karakter ustavne žalbe, jer se u njoj ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud je ocenio da nije nadležan za odlučivanje, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od izloženog Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić