Povreda prava na pravično suđenje zbog primene neustavne zakonske odredbe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava osporeno rešenje i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je odbio predlog za izvršenje na nepokretnosti, arbitrerno primenivši odredbu Zakona o porezima na imovinu koja je ranije proglašena neustavnom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. M . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 2865/12/2 od 24. septembra 201 3. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 2865/12/2 od 24. septembra 201 3. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 25513/10 od 30. marta 2012. godine.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete , dok se zahtev za naknadu materijalne štete odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. M . iz B eograda podneo je Ustavnom sudu, 13. januara 201 4. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv akata navedenih u tač. 1. i 2. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac navodi da je osporenim aktima odbijen njegov predlog za izvršenje iz razloga što nepokretnost na kojoj je tražio da se sprovede izvršenje u javnim evidencijama o nepokretnostima nije upisana kao svojina izvršnog dužnika zbog neplaćenog poreza na nasleđe. Po mišljenju podnosioca, okolnost da izvršni dužnik nije izmirio svoje poreske obaveze ne može da ga onemogućava u naplati potraživanja, niti on zbog toga što poreski organi prinudnim putem nisu naplatili porez od dužnika, može da trpi bilo kakve posledice. Posebno napominje da je uz predlog za izvršenje dostavio i ostavinsko rešenje kojim je dužnik oglašen za naslednika na zaostavštini koju čini sporna nepokretnost, te da se više puta obraćao nadležnoj poreskoj upravi radi naplate poreza od dužnika. Zbog iznetih razloga smatra da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, dok tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ne obrazlaže nijednim navodom, već ističe da je Ustavni sud 28. juna 2012. godine doneo Odluku Už-1099/2010 kojom je utvrdio da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pomenuto pravo. Predlaže da Ustavni sud utvrdi da mu je u navedenom izvršnom postupku, osporenim rešenjima, povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i obaveže Republiku Srbiju da mu na ime naknade štete isplati iznos opredeljen u visini nenaplaćenog potraživanja i troškova izvršnog postupka, te iznos od 500.000,00 dinara na ime povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 25513/10 od 30. marta 2012. godine odbijen je predlog izvršnog poverioca Ž. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet 6. jula 2007. godine za sprovođenje izvršenja na bliže opisanoj nepokretnosti, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz člana 105. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer je predloženi predmet izvršenja u javnim evidencijama o nepokretnostima upisan kao svojina pok. J. T, a ne kao svojina izvršnog dužnika D. M. P. L, koja je rešenjem ostavinskog suda od 27. novembra 1996. godine oglašena za naslednika na zaostavštini pok. J. T. koju čini predmetna nepokretnost. Pored toga, ocenjeno je da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 105. stav 4. u vezi stava 2. pomenutog zakona budući da ni izvršni poverilac, ni izvršni dužnik nisu dostavili original ili overenu kopiju ostavinskog rešenja koje je snabdeveno potvrdom o plaćenom porezu na „prenos apsolutnih prava“. U obrazloženju rešenja je navedeno i da je sud dopisom RGZ - Služba za katastar nepokretnosti od 18. novembra 2011. godine obavešten da je odbačen zahtev za upis prava svojine na spornoj nepokretnosti iz razloga što nije postupljeno po zaključku te Službe kojim je izvršnom dužniku naloženo da dostavi ostavinsko rešenje sa poreskom klauzulom, te da je u prilogu ovog dopisa dostavljeno i rešenje RGZ od 18. novembra 2011. godine kojim je odbačen zahtev za sprovođenje promene kao neuredan.

Osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 2865/12/2 od 24. septembra 201 3. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje. Prema oceni veća, prvostepeni sud je za svoju pravilnu odluku dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i veće.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 105. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) je propisano: da je uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti potrebno da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika (stav 1.); da ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice, a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika (stav 2.); da u će slučaju iz stava 2. ovog člana upis izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog, odnosno po zahtevu suda ili zahtevu izvršitelja, sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost (stav 4.).

Članom 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02 – Odluka SUS, 80/02, 135/04 i 61/07) koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da se upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.

Odlukom Ustavnog suda IUz-225/2005 od 19. aprila 2012. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/12) utvrđeno je da odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02 i 135/04) nije u saglasnosti s Ustavom.

Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) je propisano: da kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporeno drugostepeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 2865/12/2, koje je doneto 24. septembra 201 3. godine, zasnovano na oceni da je pravilan zaključak prvostepenog suda o neosnovanosti podnosiočevog predloga za izvršenje iz razloga što je predloženi predmet izvršenja u javnim evidencijama o nepokretnostima upisan kao svojina pok. J. T, a ne izvršnog dužnika, kao i zbog toga što ostavinsko rešenje, kojim je izvršni dužnik oglašena za naslednika na zaostavštini ostavilje koju čini predmetna nepokretnost, ne predstavlja ispravu podobnu za upis prava svojine dužnika u smislu člana 105. stav 4. u vezi stava 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer nije snabdevena potvrdom o plaćenom porezu na „prenos apsolutnih prava“.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovano osporeno drugostepeno rešenje, Ustavni sud ukazuje da je Odluka I Uz-225/2005 od 19. aprila 2012. godine kojom je utvrđeno da odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02, 80/02 i 135/04) nije u saglasnosti s Ustavom, objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 57/12 od 8. juna 2012. godine, od kog momenta se ista, saglasno članu 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, nije mogla primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, a koji do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

Iz iznetog sledi da je veće Prvog osnovnog suda u Beogradu , odlučujući o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv osporenog prvostepenog rešenja, konkretnu pravnu situaciju rešilo primenom zakonske odredbe za koju je Odlukom Ustavnog suda prethodno utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i koja je na taj način, u momentu odlučivanja veća Osnovnog suda, već bila uklonjena iz pravnog poretka.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporeno drugostepeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 2865/12/2 od 24. septembra 201 3. godine zasnovano na arbitrernoj primeni merodavnog prava, što je za posledicu imalo da je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Ipv. 2865/12/2 od 24. septembra 201 3. godine i određivanjem da u ponovnom drugostepenom postupku nadležni sud odluči o izjavljenom prigovoru podnosioca, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da je usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava, dovoljan vid pravičnog zadovoljenja za podnosioca, zbog čega je, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ovaj zahtev odbio, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

8. Što se tiče zahteva za naknadu materijalne štete opredeljenog u visini nenaplaćenog potraživanja i troškova izvršnog postupka, Ustavni sud je našao da je taj zahtev preuranjen budući da će u ponovnom postupku nadležni sud odlučivati o prigovoru podnosioca protiv rešenja kojim je njeg ov predlog za izvršenje odbijen, te je odlučeno kao u drugom delu tačke 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. Imajući u vidu da je utvrđeno da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje, te da je kao mera otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede prava poništeno pomenuto rešenje, Ustavni sud nije ispitivao osnovanost ostalih navoda na kojima je bila zasnovana tvrdnja o povredi prava, niti je eventualno postojanje povrede prava na pravično suđenje ispitivao u odnosu na osporeno prvostepeno rešenje I. 25513/10 od 30. marta 2012. godine.

Takođe, Ustavni sud je, polazeći od toga da podnosilac tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ne obrazlaže nijednim navodom, već samo ističe da je Sud 28. juna 2012. godine doneo Odluku Už-1099/2010 kojom je utvrdio da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pomenuto pravo, ali i iz postavljenog zahteva o kome treba da odluči – da je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku , zaključio da se podnosilac samo usputno poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega ovaj navod nije ispitivao.

10. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog primene neustavne zakonske odredbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti