Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u izvršenju protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pokrenutom 2008. godine. Postupak je bio prekinut zbog restrukturiranja dužnika. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete od 500 evra i materijalne štete u visini glavnog duga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3848/2010
03.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Antića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroljuba Antića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 396/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu I. 2696/13, povređeno prav o podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kruševcu I. 396/08 od 16. maja 200 8. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Antić iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu, 19. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Dejana Punoševca, advokata iz Kruševca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 396/08.

Podnosilac ustavne žalbe, između ostalog, navodi: da je 29. aprila 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P1. 481/06 od 30. maja 200 7. godine kojom je obavezan tuženi – HI „Župa“ AD iz Kruševca da mu na ime otpremnine zbog odlaska u penziju isplati novčani iznos od 66.237,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; da je Opštinski sud u Kruševcu rešenjem I. 396/08 od 16. maja 200 8. godine odredio predloženo izvršenje; da je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu I. 396/08 od 2 4. maja 20 10. godine prekinut postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom; da je izvršni dužnik „preduzeće sa kapitalom u vlasništvu države Srbije“, za koje je, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, “nesporno odgovorna za dugove preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom ili sa 100% društvenim kapitalom, a što je ovde slučaj“; da je od donošenja rešenja o izvršenju do momenta podnošenja ustavne žalbe proteklo tri godine, a da „poverilac nije izmiren od dužnika“.

Predlaže se da Sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava, kao i odredi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Kruševcu I. 396/08, sada Osnovnog sud a u Kruševcu I. 2696/13 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kruševcu P1. 481/06 od 30. maja 200 7. godine obavezan je tuženi – HI „Župa“ AD iz Kruševca da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime otpremnine zbog odlaska u penziju isplati novčani iznos od 66.237,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom , kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.100,00 dinara .

Na osnovu navedene presude, podnosilac je, kao izvršni poverilac, 29. aprila 200 8. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave, popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nalaze u svojini izvršnog dužnika HI „Župa“ AD iz Kruševca. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Kruševcu je rešenjem I. 396/08 od 16. maja 200 8. godine odredio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 27. maja 2008. godine podneo predlog za prekid predmetnog izvršnog postupka, jer je 15. marta 2006. godine Agencija za privatizaciju donela odluku da se akcije iz Akcijskog fonda prodaju metodom javnog tendera i iz sprovedenog postupka o prijavama potraživanja i uslovnog otpusta duga. Navedeni predlog izvršnog dužnika je odbijen rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 396/08 od 28. maja 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 396/08 od 24. maja 20 10. godine prekinuo postupak prinudnog izvršenja, sa obrazloženjem da je odlukom Agencije za privatizaciju od 22. aprila 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, te da je, saglasno članu 20ž Zakona o privatizaciji, ta odluka Agencije za privatizaciju razlog za prekid postupka .

U spisima predmeta nema dokaza da je protiv navedenog rešenja o prekidu postupka izvršni poverilac izjavio žalbu.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu I. 2696/13 od 15. jula 2013. godine nastavljen je postupak prekinut rešenjem istog suda I. 396/08 od 24. maja 2010. godine, sa obrazloženjem da se neće prekidati postupak iz radnog odnosa.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su i odredbe zakona navedene, pored ostalih, u Odluci Už–1705/2010 od 9. maja 201 3. godine, a koja je objavljena na veb sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

Takođe, od značaja je i Rešenje Ustavnog suda IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine kojim Ustavni sud nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji.

Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja i stav koji je Sud zauzeo u većem broju svojih odluka, pored ostalih, u Odluci Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine, da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Konačno, Ustavni sud konstatuje da je i Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine usvojio pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom , Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da jemstvo prava na suđenje u razumnom roku obuhvata i obavezu suda i drugih nadležnih organa da preduzmu sve neophodne korake da se iz vrši pravnosnažna sudska presuda i da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa u postupku prinudnog izvršenja sudske odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine, st. 174 – 189. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Osim toga, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da je prilikom odlučivanja o predmetnoj ustavnoj žalbi potrebno imati u vidu ne samo postupanje nadležnih sudova, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je za ocenu razumnog trajanja svakog sudskog postupka, pa i izv ršnog, od značaja i ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku.

6. Na osnovu svega prethodno izloženog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postupak traje pet godina i pet meseci, te da još uvek nije okončan. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, kao stranka u postupku , nije doprineo du žem trajanju postupka, ali konstatuje da nije izjavio žalbu protiv rešenja o prekidu postupka.

Polazeći od iznetih razloga, a posebno pravn ih stavov a kako Ustavnog suda, tako i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud nalazi da ne postoji opravdan razlog što izvršenje nije sprovedeno ni do septembra 201 3. godine. Stoga je Sud je ocenio da Opštinski sud u Kruševcu i Osnovni sud u Kruševcu snose odgovornost zbog prekomerno dugog trajanja ovog izvršnog postupka, jer nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nalaze u svojini izvršnog dužnika , kao i nakon donošenja rešenja kojim je određen nastavak izvršnog postupka, sudovi nisu preduzeli nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno od redbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18 /13 – Odluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je 25. decembra 2012. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je, pored ostalog, propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (član 20ž stav 1.). Međutim, imajući u vidu navedeno pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda, odredbu člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i standarde i principe izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud nalazi da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji nije od uticaja na izvršne postupke koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, te će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

7. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da u predmetnom izvršnom postupku nisu postojali zakonski razlozi za nesprovođenje prinudnog izvršenja, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji njegov zahtev. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava doneo 29. januara 2013. godine Odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu ''Marinković protiv Srbije'' u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz navedenu Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom tog suda.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je u tački 2. izreke utvrdio i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kruševcu I. 396/08 od 16. maja 2008. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava koja je podnosilac pokuša o na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Kruševcu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u skladu sa zakonom, odnosno da obustavi izvršni postupak kada se izvrši isplata podnosiocu ustavne žalbe dosuđene naknade materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kruševcu I. 396/08 od 16. maja 2008. godine, bilo u izvršnom postupku, bilo na osnovu ove odluke Suda.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi razumnog roka u izvršenju protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti