Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kojom se osporavalo postupanje parničnog suda. Sud je utvrdio da nije povređeno pravo na pravno sredstvo, jer je revizija podnosioca bila nedozvoljena, kako zbog toga što je izjavljena protiv neodgovarajuće odluke, tako i zato što je nije izjavio advokat.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Ristića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radomira Ristića izjavljena protiv postupanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u parničnom postupku koji se pred tim sudom vodio u predmetu P.1. 1690/05.

2. Odbacuje se ustavna žalba Radomira Ristića izjavljena protiv akta - naloga Četvrtog opštinskog suda u Beogradu upućenog podnosiocu ustavne žalbe 5. marta 2008. godine u postupku tog suda P.1. 1690/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Ristić iz Beograda je 2. aprila 2008. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu u kojoj navodi da su mu radnjama Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, koje je taj sud preduzimao u postupku koji se pred njim vodio u predmetu P.1. 1690/05, a posebno radnjom preduzetom 15. oktobra 2007. godine, kao i uopšte odugovlačenjem inače hitnog postupka radnog spora, povređena prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Smatra da mu je pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava povređeno i "aktom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1. 1690/05 od 5. marta 2008. godine".

Povredu označenog ustavnog prava podnosilac ustavne žalbe obrazlaže time da je postupak neosnovano trajao sedam godina, "a sve zbog zloupotrebe u radu postupajućih sudija, radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi ili drugima - tuženiku", a na štetu podnosioca ustavne žalbe. U prilog iznete tvrdnje navodi da je izjavio reviziju protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1. 5031/06 od 31. januara 2007. godine, koja je nakon šest meseci, rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1. 1690/05 od 1. oktobra 2007. godine, odbačena kao nedozvoljena. Smatra da je Opštinski sud morao spise predmeta da dostavi Vrhovnom sudu na odlučivanje po izjavljenoj reviziji i da je stoga povređeno njegovo pravo iz člana 36. Ustava. Takođe, ukazuje da je 13. novembra 2007. godine dostavio dopunu ranije izjavljene revizije od 26. oktobra 2005. godine, koja takođe nije dostavljena na odlučivanje Vrhovnom sudu, a kojom radnjom mu je još jednom povređeno navedeno ustavno pravo. Konačno, smatra da mu je ovo pravo povređeno i nalogom suda da uredi tužbu, koji mu je upućen 5. marta 2008. godine. Podnosilac ustavne žalbe predlaže Ustavnom sudu da usvoji žalbu i akt Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1. 1690/05 od 5. marta 2008. godine proglasi ništavnim, a radnje koje je taj sud preduzimao u postupku vođenom u istom predmetu proglasi "neustavnim postupanjem".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Krećući se u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi da Ustavni sud utvrdi povredu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, Sud konstatuje da se označenim odredbama Ustava jemči: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kako i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu izvršenog uvida u osporeni akt i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao tužilac, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, vodio radni spor protiv tuženog HAD "Beogradsko mešovito preduzeće", Hotel "Hyatt Regency Beograd". Okružni sud u Beogradu je u ovom radnom sporu 31. avgusta 2005. godine doneo rešenje Gž. 1. 2315/05 kojim je odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.1. 655/01 od 30. aprila 2005. godine. Ovim rešenjem prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim je odlučivano o tužbenom zahtevu, a potvrđena u delu kojim je odbijen zahtev tužioca da sud donese privremenu meru. Navedeno rešenje sadrži i nalog prvostepenom sudu da od tužioca zahteva uređenje tužbe. Protiv ovog rešenja Okružnog suda u Beogradu tužilac je 26. oktobra 2005. godine izjavio reviziju. Revizija nije podneta preko lica koje je advokat. U postupku prethodne kontrole blagovremenosti i dopuštenosti izjavljene revizije, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P.1. 1690/05 od 31. maja 2006. godine kojim je podneta revizija odbačena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje revizija nije dopuštena i jer je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. Tužilac je protiv ovog rešenja izjavio žalbu koju je Okružni sud u Beogradu, svojim rešenjem Gž.1. 5031/06 od 31. januara 2007. godine, odbio kao neosnovanu. Nakon toga, tužilac je ponovo izjavio reviziju, sada protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1. 5031/06, koju je Četvrti opštinski sud u Beogradu svojim rešenjem P.1. 1690/05, od 1. oktobra 2007. godine, iz istih razloga, ponovo odbacio kao nedozvoljenu. I protiv ovog rešenja tužilac je izjavio žalbu, a njegov punomoćnik, advokat Mića Petrović iz Jagodine, tek 15. novembra 2007. godine, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu upućen je podnesak naslovljen kao "Dopuna revizije od 26. oktobra 2005. godine". S obzirom na to da je radni spor u toku, jer je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovni postupak, a da je o predlogu za određivanje privremene mere pravosnažno odlučeno, predsednik postupajućeg veća Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je 29. novembra 2007. godine parničnim strankama uputio poziv za glavnu raspravu, a 5. marta 2008. godine punomoćniku tužioca uputio pismeni nalog da u roku od osam dana postupi u skladu sa procesnim nalogom iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž.1. 2315/05 od 31. avgusta 2005. godine i sudu dostavi uređenu tužbu. Odgovarajući na nalog suda, punomoćnik tužioca je u podnesku datiranom 21. marta 2008. godine odbio da postupi po datom nalogu i obavestio sud da u svemu ostaje pri ranije podnetoj tužbi, a naročito pri izjavljenoj reviziji i dopuni revizije.

4. Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti podnete ustavne žalbe od značaja odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), kojima je propisano: da u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti stranku mora zastupati advokat (član 84. stav 2.); da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci), da podnesci, između ostalog, moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti (član 100. st. 1. i 2.); da će, ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke i odrediće joj rok za ponovno podnošenje podneska, a da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune, odbaciće se (član 103. st. 1, 2. i 4.); da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (član 187. stav 1.); da se revizija može izjaviti protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu i to u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude (član 394. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju predsednik veća prvostepenog suda odbaciti bez održavanja ročišta, a da je revizija nedozvoljena, između ostalog, i kada je reviziju izjavilo lice koje nije advokat (član 401. sav 1. i stav 2. tačka 2)); da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravosnažno završen, pri čemu je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (član 412. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Suština navoda podnosioca ustavne žalbe o učinjenoj povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zasniva se na postupanju sudova povodom njegove revizije, koju je 26. oktobra 2005. godine izjavio protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1. 2315/05.

Kako ni podnosilac ustavne žalbe ne spori da odluka protiv koje je izjavljena revizija nije pravnosnažna presuda, niti je osporenim rešenjem pravosnažno okončan radni spor koji je kao tužilac vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, to sledi da u konkretnom slučaju revizija nije bila dozvoljena, polazeći od odredaba člana 394. stav 1. i člana 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Takođe, iz podneska advokata M. Petrovića označenog kao "dopuna revizije od 26. oktobra 2005. godine", koji je sudu upućen tek novembra 2007. godine, nakon što je o podnetoj reviziji pravosnažno odlučeno još 31. januara 2007. godine, Ustavni sud nesporno zaključuje da je podneta revizija bila nedopuštena i iz razloga predviđenih članom 401. stav 2. tačka 2) Zakona. S obzirom na to da je Zakonom propisano da prethodnu kontrolu dozvoljenosti revizije vrši predsednik veća prvostepenog suda i da je posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije njeno odbacivanje, Ustavni sud ocenjuje da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da mu je ovakvim postupanjem suda povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 412. stav 3. Zakona, imao i iskoristio pravo da i protiv pravosnažnog rešenja kojim je njegova revizija odbačena kako nedozvoljena izjavi reviziju. Međutim, kako je i ovu reviziju izjavilo lice koje nije advokat, to ni u odnosu na nju nisu bili ispunjeni procesni uslovi za meritorno odlučivanje, te je i u ovom slučaju prvostepeni sud bio obavezan da je u postupku prethodne kontrole odbaci, što je i učinjeno rešenjem P. 1. 1690/05 od 1. oktobra 2007. godine.

Kako prvostepeni sud, saglasno odredbama člana 402. Zakona, na dalji postupak po reviziji dostavlja samo primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije, to je Ustavni sud utvrdio da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe da su mu ustavna prava povređena time što opštinski sud nije dostavio reviziju na dalji postupak i odlučivanje revizijskom sudu, u situaciji kada za to nisu bili ispunjeni Zakonom propisani uslovi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da su postupanjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u predmetu P.1. 1690/05 povređena njegova prava zajemčena članom 36. Ustava. Ovo iz razloga što ostvarivanje zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo podrazumeva i obavezu lica koje se pojavljuje kao stranka u postupku pred sudom ili drugim državnim organom da se i samo ponaša saglasno zakonom propisanim pravilima odgovarajućeg postupka. Ukoliko to nije slučaj, lice je samo odgovorno ako ne dobije očekivanu pravnu zaštitu, jer sud, odnosno drugi nadležni organ poštuju Ustavom zajemčena prava iz člana 36, upravo time što će u svakom konkretnom slučaju primeniti propisana pravila postupanja. Takođe, neosnovanim i više puta ponavljanim osporavanjima sudskih odluka donetih isključivo primenom propisanih procesnih pravila, lice svojom voljom doprinosi neopravdano dugom trajanju postupka i samo sebe udaljava od očekivane sudske zaštite. Stoga je u vezi navoda podnosioca ustavne žalbe kao tužioca, da je sporni parnični postupak neopravdano trajao sedam godina, Ustavni sud ocenio da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, budući da je podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem, odnosno radnjama doprineo odugovlačenju parničnog postupka, što se, po oceni Suda, mora uzeti u obzir pri ocenjivanju dužine trajanja postupka u konkretnom slučaju. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu u delu kojim se osporavaju radnje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u parničnom postupku koji se vodio u predmetu P.1. 1690/05.

6. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava akt Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 1. 1690/05 od 5. marta 2008. godine, Ustavni sud je na osnovu uvida u dostavljeni akt utvrdio da se njime daje nalog podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od osam dana, uredi podnetu tužbu, u skladu sa procesnim nalogom iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1. 2315/05.

Iz navedene odredbe člana 170. Ustava, kao i iz odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu koja je sadržinski istovetna članu 170. Ustava, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ona izjavljuje protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od prava ili sloboda koje su Ustavom zajemčene.

Ustavni sud nalazi da osporeni akt Četvrtog opštinskog suda u Beogradu nije pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe. Naprotiv, upućivanjem naloga sadržanog u osporenom aktu, sud podnosiocu ustavne žalbe pruža mogućnost da otkloni nedostatke koje tužba sadrži, jer ti procesni nedostaci upravo onemogućavaju sud da podnosiocu ustavne žalbe pruži zaštitu njegovih prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u ovom delu ustavna žalba nije dopuštena, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti revizije u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti