Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu preduzeća „Dečje novine“ jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava. Žalba se svodila na osporavanje činjeničnog stanja i primene prava od strane redovnih sudova, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-385/2011
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća ''Dečje novine'' Društva sa ograničenom odgovornošću iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća ''Dečje novine'' Društva sa ograničenom odgovornošću izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Čačku-Sudska jedinica Gornji Milanovac P. 2204/10 od 2. juna 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3657/10 od 9. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ''Dečje novine'' Društvo sa ograničenom odgovornošću iz Gornjeg Milanovca je 26. januara 2011. godine, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Čačku-Sudska jedinica Gornji Milanovac P. 2204/10 od 2. juna 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3657/10 od 9. novembra 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi se detaljno iznosi tok parničnog postupka i činjenično stanje utvrđeno tokom postupka. Navodi se da podnosilac ustavne žalbe ima pravo susvojine na stanu, a samim tim i pravo da taj stan drži, ali je u državini stana tuženi koji nikada nije stekao svojstvo nosioca stanarskog prava, te stan koristi bez pravnog osnova.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporene presude, Ustavni sud je utvrdio da se pred Osnovnim sudom u Čačku-Sudska jedinica Gornji Milanovac vodio parnični postupak po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog Dragoslava Novakovića, radi državine nepokretnosti.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Čačku-Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 2204/10 od 2. juna 2010. godine u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu preda u sudržavinu idealni deo od 3/5 dvosobnog stana na prvom spratu, površine 69,52 m2, koji se nalazi u Gornjem Milanovcu u ulici Dragiše Nikolić broj 1, na katastarskoj parceli broj 648/6, KO Gornji Milanovac, u roku od 15 dana po prijemu presude, dok je u drugom stavu izreke obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 82.505,00 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3657/10 od 9. novembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

U obrazloženju drugostepene presude navodi se: da je između tuženog Dragoslava Novakovića i pravnog prethodnika tužioca Preduzeća ''Dečje novine'' , Gornji Milanovac, dana 21. januara 1991. godine zaključen ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju stana radi sticanja susvojine na stanu za dvosoban stan na prvom spratu površine 59,52 m2, ulica Dragiše Nikolić broj 1 u Gornjem Milanovcu; da su ugovorom predviđene obaveze preduzeća - pravnog prethodnika tužioca i obaveze udružioca sredstava - tuženog; da, s obzirom da je visina ulaganja tuženog izvršena na osnovu ugovora o udruživanju sredstava za izgradnju stana u vrednosti od 40%, a pravnog prethodnika tužioca 60%, vanknjižni suvlasnički udeo tuženog iznosi 2/5, a tužioca 3/5 na predmetnom stanu u susvojini; da je među ugovaračima, odredbom člana 8. predmetnog ugovora, postignuta saglasnost da je tuženi suvlasnik spornog stana, ali da je udružilac sredstava korisnik i dela stana u društvenoj svojni i da ima položaj, prava i obaveze zakupca stana (nosioca stanarskog prava); da se tuženi u sporni stan uselio 1992. godine od kada se i nalazi u državini predmetnog stana; da je ugovor o udruživanju sredstava u celosti izvršen; da je tuženi, dakle, suvlasnik spornog stana, a da na delu stana čiji je suvlasnik pravni prethodnik tužioca, tuženi ima zakoniti osnov za državinu kao nosilac prava trajnog zakupa, koje pravo su stekli raniji nosioci stanarskog prava, a tuženi prema navedenom ugovoru zaključenim sa pravnim prethodnikom tužioca. 4. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim presudama povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom parničnom postupku došlo do povrede navedenih Ustavom garantovanih prava.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže navodima da ima pravo susvojine na stanu, ali kao vlasnik stana nije u mogućnosti da stan i koristi, jer je u državini stana tuženi, koji nikada nije zaključio ugovor o korišćenju stana, niti stekao svojstvo nosioca stanarkog prava.

U konkretnom slučaju, tuženi je zaključio ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju spornog stana, radi sticanja susvojine na stanu. Ugovorom su predviđene obaveze ugovarača, a tuženi je u stan uselio 1992. godine, pošto je ispunio obaveze po ugovoru i postao suvlasnik spornog stana, koji je posebni deo zgrade za kolektivno stanovanje. Članom 8. navedenog ugovora bilo je predviđeno da udružilac sredstava kao korisnik i dela stana u društvenoj svojini ima položaj, prava i obaveze zakupca stana – nosioca stanarskog prava. Tuženi je suvlasnik spornog stana po osnovu zaključenog ugovora o udruživanju sredstava za izgradnju stana radi sticanja svojine, jer je ugovor izvršen u celini i stupio je u posed stana. Kako su prema odredbi člana 9. stav 3. tada važećeg Zakona o stambenim odnosima (''Službeni glasnik SRS'', br. 12/90, 47/90 i 55/90 i ''Službeni glasnik RS'', br. 3/90 i 7/90), stanovi u društvenoj svojini mogli da se koriste po osnovu zakupa i po osnovu stanarskog prava, to je državina tuženog u delu stana koji pripada tužiocu bila zakonita.

Dakle, s obzirom da tuženi nije zaključio ugovor o otkupu stana do 31. decembra 1995. godine, nastavio je da koristi stan kao zakupac stana na neodređeno vreme, te je stekao i državinu stana na idealnom delu stana u susvojini tužioca, a imajući u vidu odredbu člana 48. stav 1. Zakona o stanovanju (''Službeni glasnik RS'', br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05), prema kojoj se ne dopušta zasnivanje novih sustanarskih odnosa. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da su Osnovni sud u Čačku-Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu i Apelacioni sud u Kragujevcu dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takvo obrazloženje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji su sudovi primenili materijalno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno. U postupku po ustavnoj žalbi ne vrši se kontrola ocene dokaza ili primene zakona od strane redovnih sudova, osim ako dokazi nisu cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako nije uočljiva greška u tumačenju propisa zasnovana na načelno netačnom gledištu koje je od značaja za ostvarivanje i zaštitu nekog ljudskog prava i ima posebnu težinu u svom materijalnom značenju za konkretan pravni slučaj.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje imovinskih sporova pred sudovima u parničnom postupku nužno ima za posledicu donošenje nepovoljne odluke za jednu od stranaka u sporu. Međutim, činjenica da je jedna stranka u imovinskoj parnici neizbežno neuspešna, sama po sebi nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, koje se jemči odredbom člana 58. stav 1. Ustava, prvenstveno se odnosi na akte javne vlasti, odnosno mere koje preduzima država u cilju ograničenja ili oduzimanja imovine nekog lica. Za razliku od sporova koji se vode zbog mešanja države u imovinu pojedinca, u konkretnom slučaju, povreda imovinskih prava koja nesporno spadaju u domen građanskih prava prvenstveno treba da bude sagledana u odnosu na procesne garancije iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da nisu prihvatljivi navodi podnosioca o tome da mu je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje, ne postoje ni ustavnopravni razlozi koji bi bili osnov za tvrdnju da je podnosiocu povređeno pravo na imovinu.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, osim što je nezadovoljan ishodom konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga za povredu prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti