Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Tumačenje suda da advokatski pripravnik ne može zastupati stranku jer njegovo ime nije navedeno u punomoćju, iako je dato opšte ovlašćenje, predstavlja preterani formalizam.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-3853/2014
29.09.2016.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović An drić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. G . i N . G, oboje iz P, Republika Srpska , Bosna i Hercegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 201 6. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba J. G . i N . G . i utvrđuje da je rešenj em Višeg suda u Beogradu Gž. 11727/13 od 18. decembra 2013. godine povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 11727/13 od 18. decembra 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalb i podnosi laca ustavne žalbe izjavljen oj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 22624/12 od 20. marta 201 3. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. J. G . i N . G, oboje iz P, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, podneli su Ustavnom sudu, 30. aprila 2014. godine, preko punomoćnika V . J, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 11727/13 od 18. decembra 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava .
U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da su osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu potvrđena rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu, i to rešenje P. 22624/12 od 20. marta 201 3. godine, kojim se tužba podnosilaca smatra povučenom, i rešenje P. 22624/12 od 28. maja 2013. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njihov predlog za vraćanje u pređašnje stanje; da je advokatskom pripravniku V. S . neosnovano uskraćeno zastupanje podnosilaca na pripremnom ročištu, što je za posledicu imalo fikciju povlačenja tužbe; da su se podnosioci u punomoćju saglasili sa tim da advokata V . J . može menjati advokatski pripravnik D . R, koja je u međuvremenu prestala da radi u njegovoj kancelariji, a posle nje je radni odnos zasnovao advokatski pripravnik V . S; da potpisivanjem punomoćja, kojim se ovlašćuje i advokatski pripravnik, vlastodavac daje saglasnost da ga može zastupati bilo koji advokatski pripravnik zaposlen u kancelariji angažovanog advokata, a ne samo onaj čije je ime označeno u punomoćju; da je uskraćivanjem zastupanja advokatskom pripravniku i donošenjem rešenja kojim se tužba smatra povučenom, podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt, kao i da podnosiocima dosudi troškove postupka po ustavnoj žalbi.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise parničnog predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 22624/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosioci ustavne žalbe su 24. oktobra 2011. godine, u svojstvu tužilaca, podneli Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene D. G . iz Beograda, radi utvrđivanja nepunovažnosti zaveštanja. Predmet je zaveden pod brojem P. 23060/11.
Tužbu je u ime tužilaca podneo advokat G. D . iz Beograda, po punomoćju koje je priloženo uz tužbu. Budući da je advokat G . D . zbog zdravstvenih razloga tužiocima otkazao punomoćje, tužioci su ovlastili advokata V . J . iz Beograda, koji je uz podnesak od 10. februara 2012. godine dostavio punomoćje od 31. januara 2012. godine, kojim ga tužioci ovlašćuju da ih zastupa u predmetnoj parnici, a u kome je, pored ostalog, navedeno da „u slučaju sprečenosti advokata J . ili advokatskog pripravnika D . R, po ovom ovlašćenju može postupati advokat J . V . iz Beograda, koji ovlašćenje može preneti na advokata po njegovom izboru“.
Pripremno ročište je zakazano za 2. jul 2012. godine. Poziv za ročište je upućen advokatu G. D. Nakon što je na ročištu konstatovao da punomoćnici parničnih stranaka nisu pristupili, a uredno su pozvani, sud je doneo rešenje da se tužba tužilaca smatra povučenom. Advokat V . J, kao punomoćnik tužilaca, podneo je 18. jula 2012. godine predlog za vraćanje u pređašnje stanje sa žalbom protiv rešenja o povlačenju tužbe. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 23060/11 od 24. oktobra 2011. godine je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje. Predmetu je dodeljen broj P. 22624/12.
Pripremno ročište je zakazano za 20. mart 2013. godine. Na ovo ročište je kao punomoćnik tužilaca pristupio V. S, advokatski pripravnik kod advokata V. J, po zameničkom punomoćju advokata V . J, u kome je navedeno: da advokat V . J . ovlašćuje V . S, advokatskog pripravnika u njegovoj kancelariji, da ga u potpunosti zamenjuje pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu kao punomoćnika J . G . i N . G . iz P; da se zameničko punomoćje izdaje na osnovu ovlašćenja iz punomoćja. Sudija M.T. je konstatovala navedene činjenice, a zatim je na zapisniku V . S . uskratila pravo na zastupanje zbog „nevaljalog“ punomoćja i donela rešenje da se tužba tužilaca smatra povučenom.
Pismeni otpravak rešenja P. 22624/12 od 20. marta 2013. godine je punomoćnicima parničnih stranaka uručen 3. aprila 2013. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da na ročište zakazano za 20. mart 2013. godine nije pristupio punomoćnik tužilaca, iako je uredno pozvan, a kako izostanak nije opravdao, sud je, primenom odredbe člana 304. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci; da je sud cenio činjenicu da je na ročište pristupio V. S, advokatski pripravnik advokata V . J, ali nalazi da je to bez uticaja na donošenje drugačije odluke; da je advokatski pripravnik dostavio punomoćje kojim ga advokat V . J . ovlašćuje da ga zamenjuje u postupku, a ne tužioci; da takvo punomoćje nije valjano, u smislu odredbe člana 88. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da punomoćnika može da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, ako je tako stranka odredila u punomoćju.
Punomoćnik tužilaca je 26. marta 2013. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, a 4. aprila 2013. godine žalbu protiv rešenja od 20. marta 2013. godine. U oba podneska (predlogu i žalbi), punomoćnik tužilaca je posebno istakao: da ovlašćenje iz punomoćja po kome advokata može menjati njegov advokatski pripravnik nije vezano za ličnost advokatskog pripravnika, već za činjenicu da je određeni advokatski pripravnik zaposlen kod advokata; da advokatski pripravnik D. R . od februara 2012. godine više ne radi u njegovoj kancelariji; da je aprila 2012. godine kao advokatski pripravnik počeo da radi V . S, za koju činjenicu je kao dokaz priložena legitimacija advokatskog pripravnika i rešenje od 20. aprila 2012. godine o upisu V . S . u Imenik advokatskih pripravnika – podlistak volonteri Advokatske komore Beograda.
Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo rešenje P. 22624/12 od 28. maja 2013. godine, kojim je odbio kao neosnovan predlog tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje. U obrazloženju ovog rešenja su cenjeni samo oni navodi iz predloga koji se tiču razloga nedolaska punomoćnika tužilaca lično na pripremno ročište (odlazak u inostranstvo), dok su navodi koji se tiču (neosnovanog) uskraćivanja zastupanja advokatskom pripravniku V. S . okarakterisani kao žalbeni razlozi, koji će biti predmet ocene nadležnog drugostepenog suda. Punomoćnik tužilaca je 18. juna 2013. godine izjavio žalbu protiv rešenja o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje.
Odlučujući o žalbama tužilaca, Viši sud u Beogradu je doneo osporeno rešenje Gž. 11727/13 od 18. decembra 2013. godine, kojim je žalbe odbio i ožalbena rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu od 20. marta i 28. maja 2013. godine u celini potvrdio.
U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su neosnovani žalbeni navodi punomoćnika tužilaca da je rešenje o povlačenju tužbe doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer ga je na ročištu menjao advokatski pripravnik V. S, zaposlen u njegovoj advokatskoj kancelariji, po zameničkom punomoćju kojim ga je on ovlastio; da je odredb om člana 88 . stav 3 . Zakona o parničnom postupku predviđeno da punomoćnika može da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, ako je stranka tako odredila u punomoćju, osim u postupku po pravnim lekovima; da u punomoćju od 31. januara 2012. godine, kojim su tužioci ovlastili advokata V. J . da ih zastupa u ovoj parnici , nije određeno da advokata V. J . može zamenjivati advokatski pripravnik V . S, usled čega je pravilno postupio prvostepeni sud kada je doneo ožalbeno rešenje o povlačenju tužbe, u situaciji kada na pripremno ročište nije pristupio punomoćnik tužilaca, iako je uredno bio pozvan, a svoj izostanak nije opravdao; da je, s tim u vezi, pravilno postupio prvostepeni sud kada je uskratio advokatskom pripravniku V . S . pravo da zastupa tužioce na pripremnom ročištu na osnovu zameničkog punomoćja, kojim ga je advokat V. J . ovlastio da ga zamenjuje, budući da tužioci u punomoćju od 31. januara 2012. godine nisu odredili da punomoćnika može menjati advokatski pripravnik V. S , u smislu odredbe člana 88 . stav 3 . Zakona o parničnom postupku.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US ) (u daljem tekstu ZPP) , koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 84. stav 1.); da r adnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka (član 86.); da p unomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju (član 88. stav 3.); da je p unomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 92. stav 1.); da ako na pripremno ročište ne dođe tužilac, a uredno je pozvan, smatraće se da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289.).
Odredbama Zakona o advokaturi ("Službeni glasnik RS", broj 31/11 ), merodavnim za konkretan spor, propisano je: da je advokatski pripravnik diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi (član 4. tačka 14)); da a dvokata može zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom (član 22. stav 1.); da a dvokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika (član 53.); da n a dan položene pripravničke zakletve, nadležna advokatska komora donosi rešenje o upisu u imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravničku legitimaciju (član 57. stav 1.); da p red državnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik može da zamenjuje samo advokata kod koga je na pripravničkoj vežbi, kako u slučaju kada taj advokat zastupa, tako i u slučaju kada taj advokat zamenjuje drugog advokata (član 60. stav 2.); da se n a advokatske pripravnike volontere shodno primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskim pripravnicima i posebni propisi o volonterskom radu (član 62. stav 1.).
5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosioci, u suštini, ukazuju da je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je konstatovano da se njihova tužba u predmetnoj parnici smatra povučenom, a koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu, zasnovano na arbitrarnoj primeni merodavnog procesnog prava.
Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud), pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primen iti.
Pored navedenog, Evropski sud ima izražen stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući i preterani formalizam , koji bi ugrozio pravičnost postupka , kao i preteranu fleksibilnost , koja bi učinila bezvrednim proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim protiv Turske, broj predstavke 59601/09 , od 17. septembra 2013. godine).
Rešenje kojim je konstatovano da se tužba podnosilaca ustavne žalbe smatra povučenom zasnovano je na oceni Prvog osnovnog suda u Beogradu da advokatski pripravnik V. S, čije ime nije bilo označeno u punomoćju kojim su podnosioci ovlastili advokata V . J . da ih zastupa u predmetnoj parnici, nije mogao, po zameničkom punomoćju imenovanog advokata, da pristupi na pripremno ročište u svojstvu punomoćnika podnosilaca, iz kog razloga mu je postupajući sudija uskratio zastupanje. Ovakvu ocenu je u celini prihvatio Viši sud u Beogradu.
Ustavni sud je pošao od toga da je u tekstu zameničkog punomoćja, koje je advokat V. J . izdao svom advokatskom pripravniku V . S, izričito bilo navedeno da se isto izdaje na osnovu ovlašćenja iz punomoćja. U punomoćju od 31. januara 2012. godine, kojim su podnosioci ovlastili advokata V . J, navedena je D . R, kao advokatski pripravnik advokata V . J, koji se ovlašćuje da imenovanog advokata zamenjuje tokom zastupanja u predmetnoj parnici. Advokat V . J . je isticao u toku parničnog postupka, a i kasnije u ustavnoj žalbi, da je advokatski pripravnik V . S . započeo sa radom u njegovoj kancelariji tokom aprila 2012. godine, tačnije posle 20. aprila 2012. godine, kada je upisan u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore Beograda, iz čega proizlazi da u vreme izdavanja predmetnog (osnovnog) punomoćja on još uvek nije bio njegov advokatski pripravnik.
Ustavni sud zaključuje da izneta ocena parničnih sudova predstavlja preterani formalizam , koji je imao za posledicu povredu prava podnosi laca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o advokaturi je, pored ostalog, propisano da a dvokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji, u skladu sa zakonom. Jedini uslov koji je ZPP, kao merodavan procesni zakon, propisivao u vezi ovlašćenja advokatskog pripravnika da zamenjuje advokata, jeste da je stranka tako odredila u punomoćju (član 88. stav 3.). Po shvatanju Ustavnog suda, advokatski pripravnik polaganjem zakletve i upisom u odgovarajući registar ex lege stiče pravo, ali i dužnost da advokata kod kojeg obavlja pripravničku vežb u zamenjuje u postupanju pred sudovima, drugim državnim organima ili organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja . Prema tome, intencija zakonodavca kod redigovanja odredbe člana 88. stav 3. ZPP, tačnije uslova koji ta odredba propisuje, po shvatanju Ustavnog suda, ogledala se u potrebi da se od stranke u parničnom postupku dobije saglasnost kako bi advokata koga je sama izabrala mogao u parničnom postupku menjati njegov advokatski pripravnik, a u skladu sa Zakonom o advokaturi. Drugim rečima, izbor stranke podrazumeva samo izbor advokata, a ne i izbor advokatskog pripravnika, iz kog razloga je stranka (vlastodavac) pozvana samo da se izjasni o tome da li pristaje da izabranog advokata menja njegov advokatski pripravnik. Ustavni sud nalazi da bi, u suprotnom, strankama i advokatima bio nametnut prekomeran teret, ukoliko bi prijem svakog sledećeg advokatskog pripravnika, radi obavljanja pripravničke vežbe, zahtevao obavezu advokata da od svojih vlastodavaca traži izdavanje novih punomoćja za zastupanje, kako bi onaj advokatski pripravnik, koji se kod njega trenutno nalazi na vežbi, mogao da ga zamenjuje, saglasno članu 22. stav 1. Zakona o advokaturi.
Sledom iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 11727/13 od 18. decembra 2013. godine povređeno pravo podnosi laca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu i određivanjem da isti sud ponovo odluči o žalbi podnosi laca izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 22624/12 od 20. marta 201 3. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.
U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).
7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.