Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko dvanaest godina. Naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak, dok je deo žalbe protiv procesnog rešenja odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Mušicki iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Marije Mušicki i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 703/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 3944/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Mušicki iz Novog Sada je 14. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika Zvezdana Živanova, advokata iz Novog Sada, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 3944/10. Podnositeljka je osporila i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3944/10 od 14. jula 2011. godine zbog povrede označenih ustavnih prava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 1. septembra 2001. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog "MUBB PRODUKT" d.o.o. iz Zemuna, radi poništaja odluke o otkazu ugovora o radu broj 636 od 9. avgusta 2001. godine kojim joj je prestao radni odnos kod tuženog; da je prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev doneta 11. juna 2004. godine; da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu od 31. oktobra 2006. godine usvojena žalba tuženog, ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak sa nalogom da prvostepeni sud izvrši još jedno veštačenje; da prvostepeni sud u ponovnom postupku, više od četiri godine i devet meseci nije izveo jedini dokaz, a to je da sasluša veštaka; da predmetni postupak traje skoro deset godina i da joj je takvim nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava.

U osporavanju rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3944/10 od 14. jula 2011. godine u ustavnoj žalbi je navedeno da je u tom rešenju određeno da će sledeće ročište biti zakazano naknadno, pismenim putem, što praktično znači da je ročište odloženo na neodređeno vreme, te da joj je sud i zbog takvog nedelotvornog postupanja i odugovlačenja postupka povredio prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava. Podnositeljka traži od Ustavnog suda da naloži Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku kao i da svoju odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije". Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identičan odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3944/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnositeljka ustavne žalbe je 1. septembra 2001. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog, svog poslodavca, preduzeća "MUBB PRODUKT" d.o.o. iz Zemuna, radi poništaja odluke tuženog broj 636 od 9. avgusta 2001. godine o otkazu ugovora o radu kojom joj je prestao radni odnos kod tuženog. Predmet je dobio broj P1. 703/03.

Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu održano je šest ročišta dok jedno ročište nije bilo održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem svedoka, veštačenjem od strane veštaka medicinske struke kao i uvidom u određenu medicinsku dokumentaciju.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 703/01 od 11. juna 2004. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništena odluka tuženog o otkazu ugovora o radu broj 636 od 9. avgusta 2001. godine kao nezakonita, te je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 750/05 od 31. oktobra 2006. godine ukinuo presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 703/01 od 11. juna 2004. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P1. 3009/06 i pred tim sudom je održano sedam ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i saslušanjem svedoka, suočenjem tužilje sa više svedoka, veštačenjem od strane veštaka medicinske struke, dok dva ročišta nisu bila održana, i to jedno zbog sprečenosti postupajuće sudije, a jedno zbog nedolaska svedoka.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji od 2010. godine predmet je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde se vodi pod brojem P1. 3944/10.

Pred tim sudom održano je šest ročišta na kojima su saslušane parnične strane i pročitani su celokupni spisi predmeta sa svom medicinskom dokumentacijom, dok šest ročišta nije bilo održano i to četiri iz procesnih razloga, jedno zbog državnog praznika, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3944/10 od 16. februara, 5. novembra i 1. decembra 2010. godine menjana su rešenja o veštačenju u pogledu ličnosti veštaka.

Poslednje ročište u predmetu je bilo zakazano za 12. decembar 2013. godine, ali nije bilo održano iz razloga donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i određeno je da će sledeće ročište biti zakazano naknado pisanim putem. U spisima dalje nema dokaza o postupanju sudova u predmetnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, određeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravičnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen pet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 1. septembra 2001. godine, pa nadalje.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da nadležni sudovi u osporenom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali i nisu preduzeli sve zakonske mere da se parnični postupak okonča u razumnom roku i da se o tužbi podnositeljke odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, prvostepena presuda je doneta nakon skoro tri godine od podnošenja tužbe i u tom periodu je bilo održano šest ročišta za glavnu raspravu dok jedno ročište nije bilo održano. Drugostepeni sud je posle dve godine i četiri meseca odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Zatim, u ponovnom postupku prvostepeni sud do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle sedam i po godina nije odlučio i u tom periodu bilo je ukupno održano 13 ročišta, dok osam nije održano. Takođe, trajanju postupka je doprinelo i to što je postupajući sud tri puta menjao rešenja o veštačenju u pogledu ličnosti veštaka.

Dakle, parnični postupak koji za predmet ima radni spor traje već 12 i po godina, a i dalje nije okončan, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po praksi Ustavnog suda, tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka jer se uredno odazivala pozivima za glavnu raspravu, postupala je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja. Takođe, predmet spora je od značaja za podnositeljku, imajući u vidu da se radi o predmetu iz radnog odnosa.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred ranijim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 703/03 a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 3944/10, te je krećući se u granicama ustavne žalbe, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnositeljke ustavne žalbe.

6. Imajući u vidu da podnositeljka povredu prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa iz člana 60. stav 4. Ustava zasniva na istim razlozima na kojima zasniva i povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud se nije upuštao u postojanje ove povrede. U vezi navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da nema pretpostavki utvrđenih Ustavom za odlučivanje o povredi prava na pravično suđenje u postupku koji nije okončan.

U pogledu osporavanja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3944/10 od 14. jula 2011. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je osporeno rešenje sastavni deo zapisnika o glavnoj raspravi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, od 14. jula 2011. godine, a koje podnositeljka osporava zbog navoda u rešenju da se ročište od 14. jula 2011. godine odlaže i da će sledeće biti zakazano naknadno pismenim putem. Ustavni sud konstatuje da osporeno rešenje, koje je bilo temporalne prirode i procesnog karaktera, ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranke u postupku. Naime, postupajući sud je sledeće ročište zakazao posle sedam meseci, tako da je i taj period od sedam meseci nepostupanja suda imao uticaja na nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka. Stoga je u drugom delu izreke ustavna žalba odbačena na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti