Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer dosuđeni iznos od 300 evra ne predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3858/2020
25.04.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama R. D . iz Novog Žednika, B . L, D . Đ, R . B, S . U . S . i S . S . iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 30/20 od 6. februara 2020. godine podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo R. D . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 30/20 od 6. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosi teljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba B. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 12/20 od 6. februara 2020. godine podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo B. L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 12/20 od 6. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosi teljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba D. Đ . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 18/20 od 6. februara 2020. godine podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo D. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 18/20 od 6. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosi ocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba R. B . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Subotici Gžrr. 15/20 od 6. februara 2020. godine podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Utvrđuje se pravo R. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Subotici Gžrr. 15/20 od 6. februara 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosi teljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Usvajaju se ustavn e žalb e S. U . S . i S . S . i utvrđuje da je presudama Višeg suda u Subotici Gžrr. 42/20 od 6. februara 20 20. godine i Gžrr. 1210/19 od 24. januara 20 20. godine, podnositeljkama ustavn ih žalb i povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavn e žalb e odbacuj u.

10. Utvrđuje se pravo S. U . S . i S . S . na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud a Višeg suda u Subotici Gžrr. 42/20 od 6. februara 202 0. godine i Gžrr. 1210/19 od 24. januara 20 20. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljkama ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (St. 12/09). Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Odbacuju se zahtev i podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. D . iz Novog Žednika i ostala lica n avedena u uvodu i izreci ove odluke podneli su Ustavnom sudu, 11. i 18. marta 20 20. godine, preko punomoćnika N. V, advokata iz Subotice, ustavn e žalb e protiv presud a Višeg suda u Subotici navedenih u tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu , iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Subotici je pravnosnažno odlučeno o tužb ama podnosi laca ustavn ih žalb i radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 (St. 12/09), a koj e su protiv Republike Srbije podnet e u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 300 evra, sa zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos i dosuđen i osporen im presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosi laca na suđenje u razumnom roku ne mo gu predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su i dalje zadržal i status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e, utvrdi da su osporen im presudama Višeg suda u Subotici povređen a prav a podnosi laca iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava i podnosiocima dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 2. 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, naknadu materijalne štete na ime troškova advokatskih usluga za izjavljen e prigovor e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i izjavljene žalbe na prvostepen u presud u u iznosu od po 18.000,00 dinara, sve sa zateznom kamatom od dana donošenja prvostepen ih presud a, kao i naknadu troškova za sastav ustavn ih žalb i u iznosu od po 108.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalb u i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Osporenim presudama Višeg suda u Subotici Gžrr. 30/20, Gžrr. 12/20, Gžrr. 18/20 i Gžrr. 15/20, sve od 6. februara 2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca R . D, B . L, D . Đ . i R . B . i potvrđene su presude Osnovnog suda u Subotici Prr. 501/19 od 21. oktobra 2019. godine, Prr. 460/19 od 24. oktobra 2019. godine, Prr. 449/19 od 24. oktobra 2019. godine i Prr. 426/19 od 29. oktobra 2019. godine kojima je obavezana Republika Srbija da tužiocima na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 (st. 12/09) isplati iznos od po 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok su preko dosuđenog iznosa do iznosa od po 2.700 evra odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi.

3.2. Osporenim presudama Višeg suda u Subotici Gžrr. 42/20 od 6. februara 202 0. godine i Gžrr. 1210/19 od 24. januara 2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuži lja S. U . S . i S. S . i potvrđene su presude Osnovnog suda u Subotici Prr. 484/19 od 2 1. oktobra 2019. godine i Prr. 483/19 od 15. avgusta 20 19. godine kojima je obavezana Republika Srbija da tužiljama na ime novčanog obeštećenja po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici St. 50/10 (st. 12/09) isplati iznos od po 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, dok su preko dosuđenog iznosa do iznosa od po 2.700 evra odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi. Iz obrazloženja osporenih presuda, između ostalog, proizlazi da su tužilje, ovde podnositeljke ustavnih žalbi univerzalni sukcesori ranijeg stečajnog poverioca S. S . u srazmeri od po 50% utvrđenog potraživanja nakon sprovedenog ostavinskog postupka pred Osnovnim sudom u Subotici O. 2754/03 i O. 4034/17.

4. Ispitujući navode podnosilaca ustavnih žalbi R. D, B . L, D . Đ . i R . B . o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da podnosioci osporavaju drugostepene presude u delu u kome je odbijen kao neosnovan njihov tužbeni zahtev za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10 nad stečajnim dužnikom I . „ N.“ Subotica, a koja je prethodno utvrđena u postupcima po prigovorima radi ubrzavanja postupka. U konkretnom slučaju, Viši sud u Subotici je osporenim presudama odbio kao neosnovane tužbene zahteve podnosilaca ustavne žalbe preko dosuđenih iznosa od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a do traženih iznosa od po 3.000 evra, u domaćoj valuti. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da se navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivaju na tvrdnjama da je visina novčanog obeštećenja, koja im je dosuđena, nedovoljna i nepravična.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima je podnosiocima dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretne slučajeve, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca I. „ N.“ Subotica koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavne žalbe u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tač. 1, 3, 5. i 7. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 2, 4, 6. i 8. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima isplaćeni po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Subotici, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Razmatrajući navode ustavnih žalb i S . U . S . i S . S . o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da podnosi teljke u ustavn im žalb ama izražavaju nezadovoljstvo visinom novčanog obeštećenja koj a su im dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja potraživanja iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika prema privrednom društvu sa društvenim/državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da je za odlučivanje o ustavnim žalb ama podnosi teljki od značaja stav Evropskog suda izražen u više odluka po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, je upravo ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti: predmet Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnositeljkama pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca I . „ N.“ Subotica koji je privredno društvo sa većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima im je dosuđen iznos od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalb e, odlučujući kao u prvom delu tačke 9. izreke.

7. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava S. U . S . i S . S , Ustavni sud je uzeo u obzir praksu Evropskog suda izraženu u predmetu Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmetu Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine). U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljki ustavn ih žal bi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 10. izreke utvrdio pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im isplaćeni po osnovu navedenih presuda Višeg suda u Subotici, kao i za sve ostale iznose koji su podnosi teljkama eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 50/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koji im nisu priznati u postupku po prigovoru radi ubrza vanja postupka i drugostepenom parničnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalb e u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

9. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i priznao pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn ih žalb i u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, te je , stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavn e žalb e odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač . 1, 3, 5, 7. i 9. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ov e zahtev e, rešavajući kao u tački 11. izreke.

11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Naknada štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti