Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u prekršajnom postupku. Deo žalbe koji se odnosi na meritorna rešenja je neblagovremen, dok je deo koji se odnosi na odbijanje ponavljanja postupka nedopušten jer tim aktima nije odlučivano o pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Jankovića, iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Jankovića i utvrđuje se da su u izvršn om postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 710 /08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1827/11, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kraljevu I. 710/08 od 9. maja 2008. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme odgovarajuće mere u skladu sa zakonom kako bi se postupak iz tačke 1. okončao.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Janković iz Kraljeva podneo je Ustavnom sudu, 20. avgusta 2010. godine , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 710/08.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je 17. aprila 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Kraljevu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 197/06 od 14. juna 2007. godine kojom je obavezan tuženi – Koncern „Fabrika vagona Kraljevo“ a.d. Kraljevo da mu isplati određene novčane iznose na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, sa zakonskom zateznom kamatom; da je Opštinski sud u Kraljevu rešenjem I. 710/08 od 9. maja 2008. godine odredio predloženo izvršenje; da je rešenjem Opštinskog suda u Kraljevu I. 710/09 od 13. maja 2010. godine prekinut postupak izvršenja zbog otvaranja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom; da je protiv navedenog rešenja izjavio žalbu, ali je Viši sud u Kraljevu rešenjem Gž. 774/10 od 28. juna 2010. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje suprotno Zakonu o izvršnom postupku, te da nadležni sudovi i Narodna banka Srbije nisu preduzeli sve neophodne mere i radnje propisane zakonom kako bi se izvršila navedena pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Kraljevu .

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da pre duzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraće m roku, kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnom sudskom presudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku I. 710 /08, sada Osnovnog suda u Čačku I. 1827/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 197/06 od 14. juna 2007. godine obavezan je tuženi Koncern „Fabrika vagona Kraljevo“ a.d. Kraljevo , da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade po Posebnom kolektivnom ugovoru metalaca Srbije, za navedeni period isplati određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka. Presuda je postala pravnosnažna 26. decembra 200 7. godine.

Na osnovu navedene presude, podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 17. aprila 200 8. godine podneo Opštinskom sudu u Kraljevu predlog za izvršenje zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika ili popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika . Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Kraljevu je reše njem I. 710/08 od 9. m aja 200 8. godine odredio izvršenje. Protiv navedenog rešenja o izvršenju žalbu je izjavio izvršni dužnik. Okružni sud u Kraljevu je rešenjem Gž. 2468/08 od 28. novembra 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Kraljevu I. 710/08 od 9. maja 2008. godine.

U zapisniku koji je sačinilo službeno lice nakon izlaska na lice mesta 8. aprila 2009. godine konstatovano je da izvršni dužnik nema sredstava da izmiri dug.

Izvršni poverilac je 21. septembra 2009. godine podneo predlog za donošenje dopunskog rešenja.

Opštinski sud u Kraljevu je rešenjem I. 710/08 od 23. oktobra 2009. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca za donošenje dopunskog rešenja i određivanje izvršenja zabranom na tekućem računu preduzeća „Balkantrans“ DOO Kraljevo. Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio izvršni poverilac, a Viši sud u Kraljevu je rešenjem Gž. 440/10 od 29. aprila 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kraljevu I. 710/08 od 23. oktobra 2009. godine.

Osnovni sud u Kraljevu je rešenjem I. 710/09 od 13. maja 2010 . godine prekinuo postupak prinudnog izvršenja, sa obrazloženjem da je odlukom Agencije za privatizaciju od 21. januara 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom i da je ta odluka bila razlog za prekid postupka. Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Viši sud u Kraljevu je rešenjem Gž. 774/10 od 28. jun a 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 710/09 od 13. maja 2010. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je prekinuo postupak izvršenja, s obzirom na to da se saglasno odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje.

Postupajući sudija je naložila da se nakon uplate sudske takse predmet arhivira, kao završen.

Izvršni poverilac je 25. avgusta 2010. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika kojim je tražio da sud odredi naplatu troškova parničnog postupka. Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu I. 710/08 od 3. septembra 2010. godine odbijen je predlog izvršnog poverioca. Odlučujući o žalbi protiv navedenog rešenja Viši sud u Kraljevu je rešenjem Gž. 1127/10 od 20. oktobra 2010. godine usvojio žalbu izvršnog poverioca, ukinuo rešenje Osnovnog suda u Kraljevu I. 710/08 od 3. septembra 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku Osnovni sud u Kraljevu je rešenjem I. 710/08 od 29. decembra 2010. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca kojim je tražio da sud odredi naplatu troškova parničnog postupka.

Izvršni poverilac je 28. aprila 2011. godine podneo Osnovnom sudu u Kraljevu zahtev za nastavak postupka izvršenja, pozivajući se na pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2010. godine, prema kojem se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati.

Osnovni sud u Kraljevu je rešenjem I. 1827/11 od 16. juna 2011. godine nastavio postupak izvršenja po rešenju tog suda I. 710/08 od 9. maja 2008. godine, a rešenjem Ipv. 79/11 od 14. oktobra 2011. godine odbio je kao neosnovanu žalbu izvršnih dužnika izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Kraljevu I. 1827/11 od 16. juna 2011. godine, kojim je određen nastavak postupka.

Rešenjem I. 1827/11 od 19. januara 2012. godine Osnovni sud u Kraljevu je usvojio predlog izvršnog dužnika i odredio zastoj u postupku u trajanju od šest meseci.

Podneskom od 20. februara 2013. godine izvršni poverilac je ukazao sudu da nakon određivanja nastavka postupka nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja, nakon čega je Osnovni sud u Kraljevu zaključkom I. 1827/11 od 26. februara 2013. godine odredio da se izvršenje određeno rešenjem I. 710/08 od 9. maja 2008. godine sprovede popisom i prodajom pokretne imovine izvršnih dužnika.

Službeno lice je izlazilo na lice mesta 17, 26. i 28. juna, 7. avgusta, 18. i 20. septembra 2013. godine sa pozivom izvršnom dužniku da isplati dug izvršnom poveriocu, pri čemu je izvršni dužnik obećavao da će izvršnom poveriocu izmiriti sva zaostala dugovanja u ratama, kao i da će pozvati izvršnog poverioca da zaključe sporazum o izmirenju duga.

Spisi predmeta su 25. septembra 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.):

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ, dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (stav 7.); da po okončanju restruktuiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (“Službeni glasnik RS“, broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, je propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja sudova koji su bili nadležni za sprovođenje prinudnog izvršenja, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i za postupak restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je rešenjem Agencije od 21. januara 2010. godine pokrenut postupak restrukturiranja nad izvršnim dužnikom.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se prema navedenim zakonskim odredbama subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga u predmetnom izvršnom postupku nisu ni postojali razlozi za prekid postupka.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama a koji su pokrenuti protiv izvršnog dužnika koji predstavlja subjekt privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už–2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište u pogledu prekida izvršnog postupka u kome su dužnici subjekti u restrukturiranju, zauzeto u ovom predmetu, već iskazao kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

Polazeći od iznetih razloga, a imajući u vidu i da Opštinski sud u Kraljevu i Osnovni sud u Kraljevu snose odgovornost zbog prekomerno dugog trajanja ovog izvršnog postupka, jer nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju, kao i nakon donošenja rešenja kojim je određen nastavak izvršnog postupka, sudovi nisu preduzimali radnj e u cilju sprovođenja izvršenja ( popis pokretnih stvari utvrđivanje vrednosti popisanih pokretnih stvari, zakazivanje ročišta za prodaju i namirenje poverioc a iz iznosa dobijenog prodajom), Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom s lučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pri tome, Ustavni sud napominje da odredba člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je produžila rok u kome se subjekti privatizacije mogu nalaziti u postupku restrukturiranja do 30. juna 2014. godine, ne može predstavljati razlog za prekid izvršnog postupka koji je pokrenut radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa, kao što je slučaj i sa prinudnim izvršenjem povodom koga je podneta ustavna žalba. Ovo posebno iz razloga što je odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju izričito predviđeno da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Ustavni sud je ocenio da na sprovođenje izvršenja, u konkretnom slučaju, nema uticaja odredba člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da su predmet izvršenja neizmirene zarade podnosi oca ustavne žalbe. Naime, to su potraživanja koja, saglasno odredbi člana 60. stav 4. Ustava, predstavljaju pravičnu naknadu za rad i kojih se niko ne može odreći. Ustavni sud, takođe, ističe da novčano potraživanje iz radnog odnosa dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, podnosilac us tavne žalbe je u periodu od preko pet godina onemogućen da mirno uživa svoju imovinu, te se svako dalje nesprovođenje izvršenja ne može smatrati srazmernim i opravdanim ograničenjem prava podnosi oca u cilju zaštite javnog interesa. Ustavni sud stoga nalazi da ni iz tog razloga, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredbe člana 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Takođe, Ustavni sud prilikom odlučivanja u postup ku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljuds kih prava, stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu "Vlahović protiv Srbije" od 16. decembra 2008. godine). Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, a s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Kraljevu P. 197/06 od 14. juna 2007. godine nije izvršena ni nakon pet godina nakon podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud ko nstatuje da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom po stupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu I. 710/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 1827/11 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podno sioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da u predmetnom izvršnom postupku nisu postojali zakonski razlozi za nesprovođenje prinudnog izvršenja, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede navedenih ustavnih prava u potpunosti može ostvariti samo ako se usvoji njegov zahtev. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava doneo 29. januara 2013. godine odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu „Marinković protiv Srbije“ u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom tog suda. Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je u tački 2. izreke utvrdio i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kraljev u I. 710 /08 od 9 . maj a 2008. godine. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava koja je podnosi lac pokuša o na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u skladu sa zakonom, odnosno da obustavi izvršni postupak kada se izvrši isplata podnosiocu ustavne žalbe dosuđene naknade materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Kraljevu I. 710/08 od 9. maja 2008. godine, bilo u izvršnom postupku, bilo na osnovu ove odluke Suda.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti