Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na mirno uživanje imovine. Povreda je nastala zbog neefikasnog postupanja izvršnog suda, koje je dovelo do nesprovođenja izvršenja u trajanju preko četiri godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Stojanovića iz sela Grajevce, opština Manojlovce, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Stojanovića i utvrđuje da su podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2018/06 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije,.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Stojanović iz sela Grajevce, opština Manojlovce, podneo je 13. marta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2018/06.

U ustavnoj žalbi podnosilac je naveo da je kao izvršni poverilac, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 2894/05 od 18. maja 2006. godine, podneo 4. jula 2006. godine predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovcu, koji je povodom tog predloga 11. jula 2006. godine doneo rešenje I. 2018/06, kojim je dozvolio predloženo izvršenje. Podnosilac je navio i da se obraćao sa pritužbama na rad, predstavkama i urgencijama predsedniku Opštinskog suda u Leskovcu i predsedniku Okružnog suda u Leskovcu, ali da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje, ipak, nije sprovedeno. Takođe, navedeno je da je Opštinski sud u Leskovcu podnosiocu ustavne žalbe „napravio“ troškove u iznosu od 8.000 dinara za izlazak suda na lice mesta i sprovođenje izvršenja, koje nije sprovedeno. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi povredu navedenih Ustavom zajemčenih prava, naredi Opštinskom sudu u Leskovcu da u roku od 15 dana od prijema odluke Suda okonča postupak izvršenja I. 2018/06 i ukloni sve štetne posledice dugog vođenja postupka namirenjem svih troškova koje je podnosilac ustavne žalbe imao u izvršnom postupku.

2. Osnovni sud u Leskovcu je 5. avgusta 2011. godine dostavio Ustavnom sudu dopis Su. 2011-263 koji sadrži informaciju o postupanju Opštinskog suda u Leskovcu u predmetu tog suda I. 2018/06, odnosno o postupanju Osnovnog suda u Leskovcu u predmetu tog suda I. 1978/10.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu I. 2018/06 (sada predmet Osnovnog suda u Leskovcu I. 1978/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. jula 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika A. P. iz Leskovca, ulica Stanoja Glavaša broj 81, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 2894/05 od 18. maja 2006. godine

Povodom ovog predloga, Opštinski sud u Leskovcu doneo je 11. jula 2006. godine rešenje o izvršenju I. 2018/06, kojim je usvojio predlog i odredio troškove izvršenja u iznosu od 8.000 dinara.

Nakon donošenja rešenja, sudski izvršitelj je 28. avgusta izašao na adresu izvršnog dužnika koju je označio izvršni poverilac, ali tamo nije zatekao izvršnog dužnika, a od lica koja su se zatekla na licu mesta obavešten je da izvršni dužnik više ne živi na toj adresi. Sudski izvršitelj je ponovo izašao na istu adresu 12. februara 2007. godine, kada je ponovo obavešten od strane istih lica da izvršni dužnik više ne živi na toj adresi.

Opštinski sud u Leskovcu je 14. februara 2007. godine doneo zaključak I. 2018/06, kojim je naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana od dana prijema zaključka dostavi tačnu adresu dužnika, s obzirom na to da je dužnik odseljen sa adrese navedene u predlogu i rešenju o izvršenju. Izvršni poverilac je podneskom od 23. februara 2007. godine dostavio novu adresu izvršnog dužnika koja glasi – Norvežanska 65, Leskovac.

Sudski izvršitelj je 8. marta 2007. godine izašao na novu adresu, gde je zatekao izvršnog dužnika, te mu je uručio rešenje o izvršenju i ostavio mu rok od osam dana da „isplati dug“. Dana 11. januara 2008. godine izvršen je popis pokretnih stvari u stanu izvršnog dužnika, a popisane stvari su predate na čuvanje dužniku. Sudski izvršitelj je 24. septembra 2008. godine, u prisustvu patrole policije Policijske uprave Leskovac, izašao na lice mesta radi oduzimanja popisanih stvari od izvršnog dužnika, ali dužnik nije zatečen u stanu, a vrata su bila zaključana. Nakon što je sudski izvršitelj pribavio policijski izveštaj da se izvršni dužnik vodi na adresi Ilije Strele 8a/12, Leskovac, i nakon konsultacije sa postupajućim sudijom, u zapisniku je konstatovao da se „obustavlja dalji tok izvršenja“. Dva dana kasnije, 26. septembra 2008. godine, sudski izvršitelj je izašao na adresu Ilije Strele 8a/12 u Leskovcu, gde je obavešten od strane trećeg lica da je izvršni dužnik samo prijavljen na toj adresi, ali da nikada nije tu i živeo. Sudski izvršitelj je 18. maja 2009. godine izašao na adresu izvršnog dužnika iz predloga za izvršenje – Stanoja Glavaša 81,Leskovac, gde ga je vlasnik te zgrade obavestio da izvršni dužnik više od dve i po godine ne živi na toj adresi.

Opštinski sud u Leskovcu je dopisom od 10. juna 2009. godine zatražio od Policijske uprave Leskovac da dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika, s obzirom na to da imenovani odselio sa adrese Stanoja Glavaša 81, Leskovac, dok je zaključkom I. 2018/06 donetim istog dana naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika.

Policijska uprava Leskovac je, dopisom od 13. juna 2009. godine, obavestila, sud da je proverom na navedenoj adresi ustanovljeno da se izvršni dužnik odselio sa te adrese pre oko četiri godine. Izvršni poverilac je obavestio sud, podneskom od 19. juna 2009. godine da se izvršni dužnik nalazi na adresi Norvežanska 65, Leskovac, kao i da je izvršni dužnik vlasnik motocikla navedenih registarskih tablica.

Izvršni sud se ponovo, dopisom od 9. septembra 2009. godine, obratio Policijskoj upravi Leskovac da, proverom na terenu, dostave tačnu adresu izvršnog dužnika, s obzirom da se prema zapisniku u izvršnom predmetu imenovani odselio sa adrese Norvežanska 65, Leskovac. Policijska uprava Leskovac je dopisom od 18. septembra 2009. godine, obavestila sud da je prema podacima u sistemu MUP-a stalno prebivalište izvršnog dužnika u Leskovcu, ulica Ilije Strele 8a/12, uz napomenu da se on nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Okružnom zatvoru u Leskovcu do 26. februara 2010. godine.

U 2010. godini, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbije, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Leskovcu, a predmet je dobio broj I. 1978/10.

Dana 21. maja 2010. godine sudski izvršitelj je u prisustvu policije i svedoka došao na adresu Norvežanska 65, Leskovac i popisao određene pokretne stvari iz stana izvršnog dužnika, koje je nakon popisa predao na čuvanje izvršnom poveriocu. Istog dana sudski veštak je procenio vrednost oduzetih stvari na ukupno 33.700 dinara.

Nakon što se popisane stvari nisu mogle prodati na dva ročišta za javno nadmetanje, održana 24. juna i 15. jula 2010. godine, sud je te stvari dosudio izvršnom poveriocu.

Osnovni sud u Leskovcu je zaključkom I. 1978/10 od 15. jula 2010. godine uzeo na znanje izveštaj službenog lica tog suda po zapisniku od 21. maja 2010. godine, prema kome je pokušaj popisa stvari u stanu dužnika ostao bez uspeha, jer nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, te je poveriocu ostavljen rok od tri meseca da od dana prijema obaveštenja predloži da se ponovo sprovede popis. Istim zaključkom izvršni poverilac je upozoren da ako u ostavljenom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede, ili ako se prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, da će sud obustaviti izvršenje. Ovaj zaključak dostavljen je izvršnom poveriocu 19. jula 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 1978/10 od 23. februara 2011. godine obustavljeno je izvršenje određeno rešenjem tog suda I. 2018/06 od 11. jula 2006. godine, jer izvršni poverilac u ostavljenom roku od tri meseca nije predložio da se popis ponovo sprovede. Istog dana sud je rešenjem I. 1978/10 naložio računovodstvu tog suda da izvršnom poveriocu izvrši povraćaj depozita u iznosu od 5.260,00 dinara, koji je on uplatio 28. novembra 2007. godine.

5. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama. (član 5. st. 1, 2. i 5.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 53.); da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina, da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. st. 2. i 3.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima; ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju, da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac, ako je to tražio, da odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu, da će se o izvršenom popisu obavestiti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 72.).

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranog člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Leskovu 6. jula 2006. godine, do podnošenja ustavne žalbe 13. marta 2009. godine, trajao dve godine i osam meseci, kao i da je predmetni izvršni postupak okončan nakon četiri godine i osam i po meseci, donošenjem rešenja I. 1978/10 od 23. februara 2011. godine kojim je obustavljeno izvršenje.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka, od njegovog pokretanja podnošenjem tužbe, pa do danas.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je izvršna tražbina od nesumnjivog materijalnog značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se radi o namirenju novčanog potraživanja, kao i da on svojim ponašanjem i radnjama nije doprineo neopravdanom zakašnjenju. Naprotiv, podnosilac ustavne žalbe je, upravo u cilju ubrzanja postupka izvršenja, dva puta (11. decembra 2007. godine i 23. decembra 2008. godine) podnosio pritužbe vezane za rad suda, odnosno neizvršavanje donetog rešenja.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno donetim rešenjem sprovelo do kraja. Naime, prema pravilima izvršnog postupka, rešenje o izvršenju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari se dostavlja izvršnom dužniku neposredno pred popis stvari, a u određenim situacijama i nakon sprovedenog popisa, ali nikako ranije, kao što je postupio izvršni sud, ostavljajući rok od osam dana izvršnom dužniku za dobrovoljno izvršenje. Takvim činjenjem izvršni sud je propustio priliku da brzo i efikasno sprovede određeno izvršenje. Ali, nakon što je ostavio rok od osam dana izvršnom dužniku za dobrovoljno izvršenje, sud je popis pokretnih stvari u stanu izvršnog dužnika izvršio tek nakon deset meseci od dostavljanja rešenja o izvršenju, 11. februara 2008. godine. Popisane stvari nisu odmah oduzete od izvršnog poverioca radi procene i prodaje, već su ostavljene na čuvanje izvršnom dužniku. Nakon toga, sud je tek nakon osam i po meseci, 24. septembra 2008. godine pokušao da preuzme popisane stvari od izvršnog dužnika, ali je ne našavši ga na toj adresi, iako je službeno lice suda bilo u pratnji policije, odlučio da „obustavi dalji tok izvršenja“. Nakon osam meseci od ovog pokušaja, sud je pokušao da utvrdi tačnu adresu na kojoj stvarno živi izvršni dužnik, obraćajući se izvršnom poveriocu, kao i dva puta Policijskoj upravi Leskovac. Novi popis stvari i njihova predaja izvršnom poveriocu na čuvanje konačno je sproveden na adresi na kojoj je ranije izvršnom poveriocu uručeno rešenje o izvršenju, tek 21. maja 2010. godine, iako niko nije zatečen u stanu.

Ustavni sud je imao u vidu da je u predlogu za izvršenje izvršni poverilac naznačio adresu izvršnog dužnika na kojoj on u tom momentu najverovatnije nije više živeo. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je izvršnom sudu bilo potrebno skoro pola godine da od momenta kada je saznao da izvršni dužnik ne stanuje na naznačenoj adresi, o tome obavesti izvršnog poverioca i naloži mu da dostavi novu adresu.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i ineefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Leskovcu u predmetu tog suda I. 2018/06, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

U pogledu zahteva podnosioca da se uklone sve štetne posledice dugog vođenja predmetnog izvršnog postupka namirenjem troškova koje je imao u tom postupku, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 88. Zakona o izvršnom postupku propisano da se troškovi postupka namiruju iz prodajne cene. Međutim, u konkretnom slučaju, popisane stvari nisu mogle da se prodaju na ročištima za javno nadmetanje, te su te stvari, saglasno odredbi člana 90. istog zakona, dosuđene izvršnom poveriocu. Ustavni sud, takođe, ukazuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 1978/10 od 23. februara 2011. godine naloženo računovodstvu tog suda da podnosiocu isplati iz depozita preostala novčana sredstva u iznosu od 5.260,00 dinara, od novčanog iznosa od 8.000,00 koja je on uplatio na ime troškova izvršnog postupka.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja povređeno i pravo podnosioca ustavne žalbe na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano ili drugo imovinsko potraživanje koje neko ima na osnovu izvršne isprave, bilo da je u pitanju pravnosnažna sudska odluka ili sudsko poravnanje ili sa njima izjednačena isprava u pogledu izvršnosti, ulazi u imovinu poverioca. Stoga, nesprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud naglašava da je isti stav već zauzimao u ranijim odlukama o ustavnim žalbama (videti Odluku u predmetu Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine).

Takođe, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavke, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima: Kačapor i dr. protiv Srbije, Burdov protiv Rusije ).

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva, a s obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije tražio da mu se zbog neprimereno dugog trajanja izvršnog postupka utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

9. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti