Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Marine Stanković izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Sud je utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka, jer podnositeljka nije navela ustavnopravno prihvatljive razloge koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3871/2010
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marine Stanković iz sela Razgojna kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marine Stanković izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2052/10 od 13. jula 2010. godine i presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1337/2006 od 15. januara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marina Stanković iz sela Razgojna kod Leskovca izjavila je Ustavnom sudu 23. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2052/10 od 13. jula 2010. godine i presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 1337/2006 od 15. januara 2009. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 22. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da se Apelacioni sud u Nišu nije osvrnuo na navode žalbe tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da je tužilac vlasnik samo jednog dela sporne nepokretnosti, te da ne postoji pravni osnov da je tuži za nemogućnost korišćenja svog dela, koji nikada nije ni tražio da koristi, pošto nije izvršena fizička deoba; da je sudu ukazano da je ugovor o poklonu predmet krivičnog postupka; da postoji osnovana sumnja da je punomoćnik tužioca pokretanjem "serije neosnovanih postupaka" doveo sud u zabludu, zbog čega je podneta krivična prijava, ali da sud ignoriše ukazivanje na nezakonite radnje punomoćnika tužioca; da je S.F. kao jedan od naslednika, u svoje i u ime sanaslednika, svojom overenom izjavom od 21. marta 2008. godine dozvolio porodici tužene da stanuje na neodređeno vreme u spornom objektu, a po osnovu rešenja O. 577/02; da su podnositeljki povređena označena ustavna prava time što se ignoriše svaki njen podnesak i materijalni dokaz, a ne uvažavaju se ni zahtevi koji se odnose na procesno pravo. Podnositeljka ustavne žalbe zahteva od Ustavnog suda da "postupak vrati u pređašnje stanje i da se odluka donese u skladu sa zakonom", kao i da se "zastane sa izvršenjem presude i naplatom taksi i parničnih troškova".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1337/06 od 15. januara 2009. godine usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da tužiocu N.T. na ime pretrpljene materijalne štete zbog nemogućnosti da koristi svoju nepokretnost na Kp. 5838, koja se vodi u posedovnom listu 202 za KO Razgojna, za period od 9. decembra 2002. godine do 10. oktobra 2007. godine, isplati određen novčani iznos, što je srazmerno njegovom idealnom delu od 1/2 na opisanoj nepokretnosti, sa zakonskom zateznom kamatom (stav 1. izreke), da je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže da izvrši uplatu električne energije i obaveze po osnovu TV pretplate u određenim novčanim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom (stav 2. izreke) i da je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka (stav 3. izreke). U prvostepenoj presudi je, pored ostalog, navedeno: da je uvidom u ugovor o poklonu nepokretnosti Ov. 9623/02 od 9. decembra 2002. godine utvrđeno da je tužilac vlasnik 1/2 idealnih delova sporne nepokretnosti; da je uvidom u posedovni list 202 u KO Razgojna utvrđeno da je kao vlasnik druge idealne polovine predmetne nepokretnosti upisana sada pok. S.M. iz Razgojne; da je uvidom u spise predmeta O. 1820/05 utvrđeno da je odbačen zahtev tužene za pokretanje ostavinskog postupka iza smrti pok. S.M, pošto je njena zaostavština već raspravljena i doneto rešenje o nasleđivanju O. 577/02 od 8. jula 2002. godine, koje je postalo pravnosnažno 1. septembra 2002. godine; da je uvidom u navedeno ostavinsko rešenje utvrđeno da se među oglašenim naslednicima ne nalazi tužena; da je ugovor o doživotnom izdržavanju između pok. S.M. i supruga tužene raskinut pravnosnažnom odlukom, a i sudsko zaveštanje na koje se poziva tužena nije proglašeno; da je sud, na osnovu ovih i drugih dokaza, na nesumnjiv način utvrdio da je predmetna nepokretnost u državini tužene bez ikakvog pravnog osnova; da je tužena odlukom istog suda P. 3454/05 obavezana da se sa svim licima i stvarima iseli iz nepokretnosti koje su predmet ovog spora, ali da to nije učinila.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 2052/10 od 13. jula 2010. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena navedena prvostepena presuda. Drugostepeni sud je u presudi naveo: da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, tako što je našao da je tužilac suvlasnik nepokretnosti u delu od 1/2 po osnovu poklona od majke, a da je vlasnik druge polovine bila pok. S.M, koja je svojevremeno zaključila ugovor o doživotnim izdržavanju sa suprugom tužene, a koji je raskinut presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 5838/03 pošto je pravnosnažnom presudom davalac izdržavanja osuđen jer je primaoca izdržavanja lišio života, te je njena zaostavština raspravljena po zakonskom redu nasleđivanja i tužena i njen suprug nisu oglašeni za naslednike; da je žalba tužene neosnovana jer ona nije suvlasnik drugog dela imovine po bilo kom osnovu, pa privremene koristi od imovine nemaju svoj osnov u suvlasništvu, usled čega odsustvo sporazuma o uređenju načina korišćenja suvlasničkih delova, odnosno fizička deoba, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.

4. Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravno prihvatljive razloge, niti pružila dokaze za svoje navode da joj je osporenim presudama povređeno pravo na sudsku zaštitu i na pravično suđenje.

Opštinski sud u Leskovcu i Apelacioni sud u Nišu su u osporenim odlukama naveli detaljne razloge zbog kojih je usvojen deo tužbenog zahteva, a podnositeljka ustavne žalbe nije navela razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete arbitrernim, proizvoljnim ili očigledno pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u konkretnom parničnom postupku mogle biti povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva, jer bi tako postupao kao instancioni sud, što ne spada u njegovu nadležnost.

U pogledu navoda podnositeljke da je osporenim aktima u odnosu na nju povređeno ustavno načelo iz člana 22. Ustava, prema kome svako ima pravo na sudsku zaštitu, Ustavni sud ukazuje da sami osporeni akti očigledno potvrđuju da je podnositeljka imala i iskoristila pravo na sudsku zaštitu svojih prava, pri čemu označeno ustavno načelo građanima ne garantuje po njih povoljan ishod sudskog spora, ako za traženu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti