Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosilaca dužini trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Iako je krivični postupak dugo trajao, podnosioci su, zajedno sa ostalim optuženima, svojim nedolascima na ročišta značajno doprineli odugovlačenju postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3874/2011
21.05.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ive Maslarevića, Miodraga Stanojkovića, Milenka Savovića, Vladana Bojkovića, Miroslava Mutapovića, Ivana Gavrilovića i Vladimira Bojovića, svi h iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2014 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ive Maslarevića, Miodraga Stanojkovića, Milenka Savovića, Vladana Bojkovića, Miroslava Mutapovića, Ivana Gavrilovića i Vladimira Bojovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu K. 1582/11, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivo Maslarević, Miodrag Stanojković, Milenko Savović, Vladan Bojković, Miroslav Mutapović, Ivan Gavrilović i Vladimir Bojović, svi iz Čačka, preko zajedničkog punomoćnika Milete Maslarević a, advokata iz Čačka, izjavili su 17. avgusta 2011. godine, 9. novembra 2011. godine i 2. aprila 2012. godine ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se, u vreme podnošenja ustavnih žalbi, vodi u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu K. 1582/11.

Podnosioci su u ustavnim žalbama naveli da se protiv njih, prvo pred Opštinskim sudom u Čačku, a potom pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, odnosno Osnovnim sudom u Kragujevcu, od 23. aprila 2003. godine vodi krivični postupak koji još uvek traje, čime im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da je sud je “svojim postupanjem i nepostupanjem“ povredio i pravo podnosilaca na pravi čno suđenje iz člana 32. st av 1. Ustava. Podnosioci smatraju da je „sud u proteklih osam godina propustio da blagovremenim i zakonitim postupanjima, i to: blagovremenim zakazivanjima, urednim naredbama u skladu sa sudskim poslovnikom, nalozima za privođenje u slučajevima nedolaska, donošenja rešenja o pritvoru radi obezbeđenja prisustva pretresu, rešenja o su đenju u odsustvu kada okrivljeni nije dostupan, razdvajanjem postupka, sve prema odredbama ZKP propustio da stvori uslove za održavanje su đenja a samim tim i za presuđenje“, kao i „zbog nepoštovanja pravila postupka proizvoljnosti i nepravičnosti u postupanju, nast ale su nesagledive štete po podnosioce, jer vi še godina živ e u neizvesnosti u pogledu postojanja krivice“. Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava i utvrdi podnosiocima pravo na naknadu štete.

S obzirom na činjenicu da su podnosioci ustavnim žalbama istakli povrede označenih ustavnih prava u istom krivičnom postupku, Ustavni sud je spise predmeta Už-5577/11, 5584/11 i 2682/12 spojio sa spisima predmeta Už-3874/11 radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Rešenjem o sprovođenju istrage istražnog sudije Opštinskog suda u Čačku Ki. 101/03 od 23. aprila 2003. godine pokrenut je krivični postupak protiv 14 osumnjičenih, među kojima i protiv podnosilaca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Nakon okončane istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 23. juna 2003. godine protiv svih 14 lica podiglo optužnicu zbog izvršenja više krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Vrhovni sud Srbije je 19. avgusta 2003. godine doneo rešenje Kr. 492/03 kojim je za vođenje krivičnog postupka protiv optuženih odredio, kao mesno nadležan, Opštinski sud u Kragujevcu. Opštinsko javno tužilaštvo u Čačku je 27. februara 2004. godine ostalo pri svim navodima već podignute optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Čačku od 23. juna 2003. godine.

Nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, glavni pretres u ovom predmetu je zakazivan za 12. oktobar i 30. novembar 2004. godine, 18. februar, 14. april i 24. jun 2005. godine, 14. decembar 2006. godine, 8. mart, 18. maj, 24. avgust, 24. oktobar i 26. decembar 2007. godine, 10. mart i 8. maj 2008. godine, 24. avgust, 22. septembar, 26. oktobar, 30. novembar i 28. decembar 2011. godine, ali nijedn om nije održan zato što je na svakom ročištu bilo odsutno po nekoliko optuženih. Tako, od ukupno 1 8 zakazanih termina za glavni pretres, podnosioci, pojedinačno ili skupa sa drugim optuženim, nisu pristupili, i to Ivo Maslarević na dva, Milenko Savović na dva, Miodrag Stanojković na tri, a Vladan Bojković, Miroslav Mutapović, Ivan Gavrilović i Vladimir Bojović na po šest zakazanih ročišta za glavni pretres.

Tokom postupka, Opštinski sud u Kragujevcu je 11. maja 2005. godine doneo rešenje kojim se okrivljenom A.V. određuje pritvor, a 16. maja 2005. godine je doneo naredbu za izdavanje poternice za njim. Predlog ovog optuženog za određivanje jemstva sud je prihvatio i 12. aprila 2006. godine o tome doneo rešenje i 13. aprila 2006. godine mu ukinuo pritvor. Prema ovom okrivljenom sud je 26. septembra 2006. godine razdvojio postupak i doneo presudu, a 24. oktobra 2006. godine rešenjem ukinuo određeno jemstvo.

Opštinski sud u Kragujevcu je 27. septembra 2005. godine odredio pritvor prema okrivljenom D.N. i 6. oktobra naredbom izdao poternicu za njim.

Podnosiocu ustavne žalbe Ivanu Gavriloviću Opštinski sud u Kragujevcu je 9. januara 2007. godine rešenjem Kv. 487/06 odredio pritvor, jer je utvrdio da se krije radi izbegavanja krivičnog gonjenja, a 12. januara 2007. godine je doneo naredbu za izdavanje poternice za njim. Rešenjem od 16. februara 2007. godine sud je prihvatio predlog okrivljenog i, kao meru obezbeđenja njegovog prisustva na glavnom pretresu, odredio jemstvo u iznosu od 2.000 evra, i ukinuo mu pritvor.

Postupajući sud je 3. aprila 2008. godine optuženom M.D. takođe odredio pritvor a 8. aprila 2008. godine doneo naredbu za izdavanje poternice za njim, da bi 8. maja 2008. godine doneo rešenje da se glavni pretres ne zakazuje do realizacije ove poternice. Predlog javnog tužilaštva da se ovom okrivljenom sudi u odsustvu, sud je odbio 19. avgusta 2010. godine, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu ukinuo ovo rešenje, pa je Osnovni sud u Kragujevcu 8. oktobra 2010. godine doneo rešenje kojim je dozvolio da mu se sudi u odsustvu. Pravnosnažnost ovog rešenja nije konstatovana do 16. decembra 2011. godine, kada je postupajući sud dostavio dopis Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je d a svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnosioci ističu da im je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što krivični postupak protiv njih traje osam godina.

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, a radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je na snagu stupio Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj sudskoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u ovom predmetu postupajući sud nije ni došao u situaciju da utvrdi složenost pravn ih i činjeničn ih pitanja od kojih zavisi utvrđivanje krivice optuženih, jer nije uspeo da održi glavni pretres. Okolnost da je u predmetu optuženo 14 lica, od kojih je većina opstruirala rad suda zloupotrebom procesnih ovlašćenja i nepristupanjem na zakazani glavni pretres, prevashodno je, po oceni Ustavnog suda, uticala na to da se glavni pretres ne održi i da postupak traje van razumnog roka. Za sud je poseban problem stvaralo to što nisu uvek ista lica odsustvovala sa pretresa. Uvek je po nekoliko optuženih, ne uvek istih, bilo odsutno. Kada bi se stekli zakonski uslovi, sud je, saglasno svojim ovlašćenjima, pokušao da obezbedi prisustvo pojedinih okrivljenih određivanjem pritvora, kao najteže mere, i donošenjem naredbi za izdavanje poternica, da bi potom pritvor zamenio jemstvom kada su okrivljeni bili lišeni slobode i kada su zbog toga predlož ili jemstvo kao blažu meru. Međutim, pojedina ročišta su odlagana i zbog toga što policija nije privela okrivljene na zakazani glavni pretres, ne izveštavajući sud o razlozima nepostupanja, na šta sud nije mogao bitnije uticati.

Činjenica je da podnosioci nisu uvek svi bili odsutni, ali su i oni svojim postupanjem, odnosno nepristupanjem sudu na zakazane termine glavnog pretres a bitno doprineli da postupak traje tako dug period a da se za to vreme ne održi nijednom glavni pretres. Tačno je da nisu svi podnosioci uvek bili odsutni, ali njihovo povremeno odsustvovanje, ponekad možda i opravdano, po mišljenju Ustavnog suda je, u sprezi sa nepristupanjem ostalih optuženih, odlučujući razlog prekoračenja razumnog roka u ovom krivičnom postupku. U prilog tome je i činjenica da je jednom od podnosilaca ustavne žalbe – Ivanu Gavriloviću, sud morao odrediti pritvor kako bi ga prinudio da se pojavi pred sudom.

Po oceni Ustavnog suda, da bi se pozvao na povredu prava na pravično suđenje podnosilac se sam mora ponašati u skladu s pravilima postupka koji osporava. Ovakav stav proizlazi i iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koji konstatuje: „Sud je konstatovao da je obaveza pojavljivanja pred sudom suštinski element krivičnog postupka, osim u slučajevima više sile ili tamo gde postoji legitimno opravdanje i nezamislivo je (ne dolazi u obzir) da podnosilac ima koristi od svoje odluke (izbora) da pobegne od pravde“ (videti Odluku Evropskog suda u predmetu: „Sari protiv Turske i Danske“, app. 21889/93 od 8. novembra 2001. godine). Kako se u konkretnom slučaju podnosioci uglavnom nisu ponašali u skladu s pravilima postupka, odnosno izbegavali su da se pojave pred sudom, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci ustavne žalbe, uz prevashodni uticaj ostalih saokrivljenih, značajno doprineli neopravdano dugom trajanju osporenog krivičnog postupka. Pri tome, postupajući sud je uglavnom preduzeo sve mere koje mu je zakon stavio na raspolaganje kako bi postupak započeo i sproveo, zakazujući glavni pretres dinamikom koja je, po mišljenju Ustavnog suda, prihvatljiva u datim okolnostima. Period neaktivnosti suda, od 8. maja 2008. godine do 24. avgusta 2011. godine je bio uslovljen odlukom da se postupak nastavi kada se realizuje poternica za okrivljenim M.D.

S obzirom na složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je u ovom postupku trebalo utvrditi i razjasniti, dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, kao i ostale radnje koje su sudovi u postupku preduzimali, uz konstataciju da je optužnica u ovom postupku podignuta dva meseca od početka istrage, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak i tolerisali zloupotrebu prava lica koja u njemu učestvuju. Kod činjenice da je sud odredio pritvor optuženim licima koja su bila nedostupna sudu i da je za njima raspisao poternice, ne stoji tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da sud nije preduzeo sve mere koje mu je zakon stavio na raspolaganje da bi obezbedio procesne pretpostavke za vođenje postupka.

Navodi podnosilaca da je „sud u proteklih osam godina propustio da blagovremenim i zakonitim postupanjima, i to: blagovremenim zakazivanjima, urednim naredbama u skladu sa sudskim poslovnikom, nalozima za privođenje u slučajevima nedolaska, donošenja rešenja o pritvoru radi obezbeđenja prisustva pretresu, rešenja o su đenju u odsustvu kada okrivljeni nije dostupan, razdvajanjem postupka, sve prema odredbama ZKP propustio da stvori uslove za održavanje su đenja a samim tim i za presuđenje“, po oceni Ustavnog suda, nisu osnovan i, jer je postupajući sud blagovremeno zakazivao glavni pretres, nalagao privođenja, određiva o pritvor e i raspisiva o poternic e za pojedinim optuženim a kada su se za to stekli procesni uslovi, razdv ojio postupak i su dio u odsustvu okrivljeno g koji je nedostupan, pokušavajući da stvori procesne uslove za održavanje glavnog pretresa u odnosu na sve optužene .

Sledstveno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba preuranjena, s obzirom na to da osporeni krivični postupak nije pravnosnažno okončan, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio , jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosilaca dužini trajanja krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti